Poslovni ciljevi i performanse preduzeća

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz menadžmenta.

Svako preduzeće usmjereno je ka ostvarivanju sopstvenih ciljeva. Cilj preduzeća je konkretna želja, čiji je sadržaj rukovodstvu preduzeća već poznat i čijem ostvarenju teže.
Opšteprihvaćen stav je, da je osnovni cilj preduzeća ostvarivanje profita. Međutim, prisutna je različitost ciljeva i to:
1.profit je globalni cilj u skladu sa vlasničkim interesom (očuvanje uloženog kapitala i prinos na uloženi kapital),
2.ako je u pitanju porodično preduzeće interes se svodi na njen opstanak,
3.interes menadžera (plate, bonusi, privilegije..) i
4.interes zaposlenih (plate, sigurnost zaposlenja, mogućnost napredovanja..).

Poslovni ciljevi određuju karakter preduzeća jer oni definišu pravac djelovanja preduzeća i obezbjeđuju standarde za mjerenje performansi. Najvažniji poslovni ciljevi su: proizvod, profit, društvena odgovornost i rast.

MISIJA PREDUZEĆA

Misija je osnovni razlog, zbog koga preduzeće postoji. Svako preduzeće postoji da bi obavljalo određenu, društveno korisnu funkciju, odnosno funkciju koju društvo vrijednuje. Društvo neke funkcije vrijednuje više od drugih, ali prioriteti se tokom vremena mijenjaju.
Misija predsavlja vrstu podsjetnika o tome, šta preduzeće radi i za šta se pri tome, zalaže. Poslijednjih godina smatra se da svako preduzeće treba da definiše i javno saopšti, tj. objavi svoju misiju. Definisanje i saopštavanje misije naziva se izjava o misiji. Izjavom o misiji preduzeće se legitimiše, odnosno definiše posao koji obavlja.
Izjava o misiji mora da bude jasna da bi mogla da se operacionalizuje tj. prevede u realističnu i pragmatičnu akciju. Misija, prije svega, treba da bude vodič za akciju. Izjava o misiji treba da bude koncizna i razumljiva, da ukaže na glavne pravce djelovanja i način za njihovu realizaciju.

Različito shvatanje konstrukcije “Strateško usmeravanje preduzeća”

Kao to je već rečeno strateški menadžment jet proces koji se sastoji od serije koraka. Osnovni koraci tog procesa su:
1. korak - provođenje analize, procene i prognoze okruženja i preduzeća,
2. korak - oblikovanje strateškog usmeravanja preduzeća,
3. korak - formulisanje strategije preduzeća,
4. korak - implementacija strategije preduzeća,
5. korak - provođenje kontrole strategije.

Koraci 1, 2 i 3 spadaju u fazu oblikovanja, odnosno formulisanja strategije, a koraci 4 i 5 u fazu sprovođenja, odnosno implementacije strategije. U ovom radu šire ćemo govoriti o drugom koraku, kao i o njegovom mestu i ulozi u procesu i sistemu strateškog menadžmenta. U drugom koraku, odnosno fazi procesa strateškog menadžmenta, oblikuje se i uspostavlja strateško usmerenje, odnosno smernice preduzeća.
U ovom radu ćemo usvojiti i detaljnije pojasniti tri glavna indikatora smera u kojem se kreće određeno preduzeće, odnosno tri relevantna elementa faze ili koraka strateškog usmeravanja: VIZIJU, MISIJU i STRATEŠKE CILJEVE.

Vizija preduzeća

U strategijskom menadžmentu vizija se tiče ciljeva koji su najšire definisani, generalni i sveobuhvatni. Vizija opisuje aspiracije za budućnost, bez specifiziranja sredstava koja su neophodna da bi se postigli željeni rezultati. Najefektivnije vizije su one koje inspirišu, i ova inspiracija obično poprima oblik traženja onog što jet najbolje, najviše, i najveće. To može biti najbolja usluga, najbolji smisao za postizanje nečega, ali isti mora biti maksimalno inspirativan.
Ukoliko se želi da vizija bude inspirativna, ista mora biti pravilno prenešena, i to obično na veliki broj ljudi. Prenošenje vizije se radi na dva načina. Najočitiji jet preko izveštaja (iskaza) o misiji (o kojim će se diskutovati u narednom delu poglavlja). Manje očit, ali možda čak i bolje sredstvo prenošenja vizije je preko ubedljivog menadžmenta.
Kao primer, razmotrite kako su rukovodioci firme Saturn uspjeli da ubede skeptike da je kvalitet zaista prvi prioritet za tu kompaniju. Istorijski gledano, kada počne proizvodnja novog modela automobila, niko ne očekuje da će kvalitet biti njegova najbolja odlika. Obično treba nekoliko meseci da se poveća nivo kvaliteta, dok se svi mali bezbrojni nedostaci ne otklone. U medjuvremenu će se proizvodnja nastaviti i rezultirajući automobil neće biti toliko dobar koliko je to zacrtano.
Zbog toga su menadžeri Saturna zaustavili proizvodnju i izgubili milione na prodaji zato što se firma bavila otklanjanjem malih problema vezanih za kvalitet, i tako je njihova vizija postala sasvim jasna: ova organizacija se stvarno posvetila postizanju kvaliteta. Jasno je iz iskustava, kao što je Saturnovo, da dela stvarno govore glasnije od reči. Ali su i reči takodje važne.
“Kada život nema nikakvu viziju, kaže Erich Fromm, kojoj čovek teži, koju želi i koju bi mogao ostvariti, onda nema ni motiva da se trudi”.
Vizija preduzeća je svest o potajnoj želji da se menja okolina, ona je slika budućnosti koja odgovara srcu i razumu saradnika, a njihov rad, misli i osećaje upravlja u određenom smeru .
Vizija preduzeća može se kao takva dokazati samo retrospektivno (ex post).
Starteški menadžment može ispitati: da li postoji vizija preduzeća, kakvu realnu vrednsot joj dati i koliko ona deluje kao usmeravajuća i orjentaciona snaga? Jer poznavanje i pravilna interpretacija promena u okruženju, te njihovo povezivanje s vlastitim mogućnostima, postavlja pred svakog menadžera pitanje o daljoj viziji razvoja preduzeća. Kakvo će biti preduzeće u daljem razdoblju, kakav će mu biti tržišni položaj, kakve su mu ambicije i sl.; su ključna pitanja koja se postavljaju pred njegov menadžment. Ukratko vizija se odnosi na na to gde menadžer želi dovesti svoje preduzeće. Vrlo malo menadžera ima istančanu viziju o tome gde će biti njihovo preduzeće za tri ili četiri godine. Vidljivo je da vizija nudi menadžmentu vodeći okvir koji mu pomaže da stigne tamo gde želi stići. Čini se da taj okvir privlači, okuplja, inicira i motivira ljude koji sarađuju sa menadžerom. Njegov tim ljudi, koji čine sistem odnosa unutar preduzeća, čini se motivisanim i voljnim da nepokolebljivo radi da bi mu pomogao ostvariti viziju.
Obuhvatnost vizije preduzeća nije samo pogled u budućnost, nego je njen značaj mnogo širi.
U suštini, vizija predstavlja osnovni okvir delovanja preduzeća- Po Hinterhuberu, vizija je rezultat sledeće tri komponente:
osečaj za realnost (znači da vidimo stvari kakve su u stvarnosti, a ne kakve bi smo želeli da jesu)