Kapitalni poslovi

Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Svako ko se bavi spoljnotrgovinskim poslom ili namerava da svoje aktivnosti proširi u ovom smeru mora da poznaje osnovne smernice u vezi deviznog poslovanja.

Devizno poslovanje obuhvata plaćanje i naplatu po poslovima uvoza, izvoza i drugim poslovima sa inostranstvom, kao i sve poslove kojima je zajednički imenitelj da se obavljaju u ino sredstvima plaćanja.

Sva plaćanja koja se obavljaju sa inostranstvom moraju se vršiti preko deviznog računa.

Devizni račun se može otvoriti kod poslovne banke koju sam privredni subjekt izabere, pri čemu nije obavezno da to bude banka kod koje ima otvoren žiro račun. Takođe, svaki privredni subjekt može imati više deviznih računa, odnosno može ga otvoriti za svaki pojedinačni pravni posao.

Uslov za otvaranje deviznog računa jeste obavljanje poslova sa inostranstvom, odnosno registracija delatnosti spoljne trgovine u spisku delatnosti.

Sve transakcije koje se obavljaju sa inostranstvom moraju se obavljati preko deviznog računa, i svaka delatnost koja se obavlja sa inostranstvom i nije prikazana u deviznom računu spada u zakonom zabranjene radnje.

Sve ovo rezultiralo je time da je devizno poslovanje pod direktnom kontrolom Narodne Banke Srbije kao centralne monetarne institucije u zemlji.

Kapitalni poslovi su poslovi zaključeni između rezidenata i nerezidenata kao i jednostrani prenosi imovine radi prenosa kapitala, a koji nisu tekuća plaćanja i prenosi.

Tekući poslovi

Pod tekućim poslovima u smislu Zakona o deviznom poslovanju podrazumevaju se svi poslovi kojima nije cilj plasman kapitala. Plaćanja i prenosi po osnovu tekućih poslova obuhvataju:

1. Plaćanje po osnovu spoljnotrgovinskih poslova sa rokom do 180 dana
2. Plaćanje po osnovu dela glavnice i kamate na kredite
3. Povlačenje direktnih investicija, i prenos neto dobiti po osnovu investicija i drugih ulaganja
4. Prenosi po osnovu penzija, invalidnina, taksi, premija osiguranja, članarina, novčanih kazni(penali), međudržavna saradnja i sl.

U slučaju izvoznog posla, izvoznik-rezident je obavezan da osam dana nakon isteka valute plaćanja unese novac u zemlju. Izvoz i prodaja robe gde je rok plaćanja duži od 180 dana smatra se komercijalnim kreditom. U ovim slučajevima rezident je dužan da obavesti Narodnu banku Srbije, a ukoliko je poček duži od godinu dana dužan je da posao registruje kod NBS-a.

Rezident i rezidentstvo

Za bolje razumevanje tekućih poslova, neophodno je definisati pojam rezidentstva.

Rezident je, pre svega, pravno ili fizičko lice koje ima sedište poslovnih interesa na teritoriji naše države duže od 183 dana godišnje.

To prosto ne znači da rezident mora imati prebivalište na našoj teritoriji, ali mora svoj poslovni interes vezivati za teritoriju naše zemlje, bilo da u njoj ima prebivalište, firmu, ogranak, pogon ili, pak, predstavništvo. Gledano sa aspekta ovog zakona stupanjem u pravni posao sa nekom stranom firmom, dolazi do odnosa na relaciji reziden-nerezident. Rezident je u obavezi da dobit ostvarenu po osnovu ulaganja u inostranstvu, a koju ne namerava da reinvestira, unese u zemlju najkasnije 180 dana od dana završetka spoljnotrgovinskog posla. U protivnom ta suma novca će se smatrati komercijalnim kreditom.

Rezidenti su:
•Pravna lica koja su registrovana u zemlji
•Ogranci-filijale stranih pravnih lica upisanih u registar kod nadležnog organa u zemlji
•Preduzetnici-Fizička lica, koja samostalno obavljaiu delatnost radi sticanja dobiti
•Fizička lica sa prebivalištem u zemlji, osim fizičkih lica čiji privremeni boravak u inostranstvu traje duže od jedne godine
•Fizička lica-strani državljani, koji na osnovu dozvole za boravak. odnosno radne vize borave u zemlji duže od jedne godine
•Državni organi i organizacije, diplomatska predstavništva u inostranstvu i lica zaposlena u tim predstavništvima, kao i članovi njihovih porodica.

Nerezidenti su sva lica koja nisu navedena pod pojmom rezidenata.