Bankarski poslovi

Banke se osnivaju kao osnivačka društva. Da bi se banka osnovala, potrebno je sastaviti ugovor o osnivanju i obezbeđenju sredstava za osnivački kapital banke. Banka je pravno lice. Poslovi koje banke obavljaju smatraju se privredno pravnim poslovima.

Osnivanje banaka

Banku osnivaju najmanje dva osnivača, na osnovu ugovora o osnivanju banke. Banku mogu osnovati i domaća i strana pravna i fiѕicka pravna lica. Da bi se banka osnovala, osnivači su dužni da podnesu zahtev za izdavanje doѕvole za rad Narodnoj banci Srbije. Banka stice svojstvo pravnog lica od momenta upisa u sudski registar kod nadležnog privrednog suda. Banka ima svoje organe- skupštinu, upravni odbor, nadzorni odbor i direktora banke.



Poslovanje banaka

Postoji vise klasifikacija bankarskih poslova. Bankarski poslovi su slozeni i raznoliki. Banke mogu obavljati sledeće poslove:
Primanje svih vrsta depozita ( depozitni posao )
Davanje i uzimanje kredita ( kreditni posao )
Devizno-valutni i menjački posao
Izdavanje hartija od vrednosti i novčanih kartica ( emisioni posao )
Čuvanje sredstava i hartija od vrednosti
Kupovinom i prodajom hartija od vrednosti ( posao sa efektima )
Izdavanje jemstva, garancija
Posao nplatnog prometa
U slučaju spora sa bankarskim poslovima nadležni su privredno-trgovački sudovi.

Subjekti bankarskih poslova

Subjekti bankarskih poslova su banke i njihovi komitenti ( klijenti ).
Banke se dele prema vrsti poslova koje obavljaju na:
emisione banke ( primaju od klijenata novac i druga sredstva ). Smatraju se najvažnijim bankama. Najvažmija banka u našoj zemlji je Narodna banka Srbije.
depozitne banke ( primaju od klijenata novac, dragocenosti i hartije od vrednosti na čuvanje )
založne banke ( služe za zalaganje predmeta radi dobijanja kredita )
hipotekarne banke ( da bi dobili kredit komitenti zalažu nepokretnost nad kojim je konstituisana hipoteka )
poslovne banke ( obavljaju bankarske poslove za račun preduzeća i društava )

Banke se mogu podeliti i prema području na kome obavljaju delatnost. Prema toj podeli banke mogu biti:
međunarodne
nacionalne
lokalne banke.
Klijenti banaka mogu biti fizička i pravna lica. Zavisno od učestalosti poslovanja sa bankom klijenti mogu biti stalni i povremeni.
Klijenti se mogu pojaviti u obliku bančinih poverioca ( npr. kod ugovora na štednju) i u obliku bančinih dužnika ( npr. ugovor o kreditu ).
Ugovor o poslovanju obavezuje banku, njene rukovodioce i službenike, da čuvaju poslovnu tajnu i podatke o klijentima i poslovanju sa njima.


Kreditni poslovi

Kreditni poslovi su vrlo česti poslovi banaka. Za obavljanje kreditnih poslova banke prave ugovor o kreditu ( on mora biti usklađen sa zakonskim propisima ). Na osnovu ugovora o kreditu, kao ugovorene strane pojavljuju se banka ( kreditor, zajmodavac ) i klijent ( dužnik ).Klijent je obavezan da kredit vrati u dogovoreno vreme i da banci plaća ugovorenu kamatu. Ugovori o kreditu su u pisanoj formi. Banka može otkazati ugovor o kreditu i pre ugovorenog roka ako je kredit korišćen suprotno od namene i u slučaju ne plaćanja rata. Korisnik kredita može da odustane od ugovora pre nego što je počeo da koristi kredit. Klijent može da vrati kredit i pre ugovorenog roka, ali mora obavestiti banku. U ovom slučaju, da kredit bude vraćen pre roka, banka ne može da obračunava kamatu ѕa vreme od dana vraćanja kredita pa do dana vraćanja po ugovoru.