Politika u savremenom društvu

Globalizacija je pojam koji koristimo da bismo opisali promene u društvima, kulturi i svetskoj ekonomiji koje dovode do dramatičnog porasta međunarodne razmene (u trgovini, kulturi, ljudima, idejama i sl.). Globalizacija se često posmatra isključivo sa gledišta ekonomije i tada se u prvi plan stavlja njen učinak na liberalizaciju trgovine odn. razvoj slobodne trgovine. Uprkos tome, globalizacija obuhvata mnogo šire aspekte društva.

Između 1910. i 1950. godine, serija političkih i ekonomskih lomova dramatično je umanjila značaj međunarodnih trgovinskih tokova. Tačnije, početkom prvog svetskog i sve do kraja Drugog svetskog rata, kada su osnovane međunarodne ekonomske institucije, poput Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), globalizacijski trendovi bili su obrnuti. U posleratnom periodu, uz podršku međunarodnih institucija, trgovina se opet drastično razvila. Tokom sedamdesetih godina XX veka, počeli su da se osećaju kako pozitivni tako i upozoravajući efekti globalizacije.

Termin globalizacija je prvi put upotrebio profesor T. Levit sa Harvardske škole za biznis 1983. godine, kako bi opisao finansijsko tržište. Nakon toga je termin bio proširen na delovanje multinacionalnih kompanija. MMF definiše globalizaciju kao « rastuću međusobnu ekonomsku zavisnost svih svetskih zemalja, koju je stvorilo povećanje i raznovrsnost broja međunarodnih transakcija robe i usluga, kao i razmena kapitala, te ubrzana i generalizovana tehnološka razmena».

Globalizacija je danas sinonim za svjetsko tržište i svetsku privredu. Ali, mnogo je važnije shvatiti da globalizacija dovodi do promena u moći na svetskoj i nacionalnoj pozornici. Globalizacija, umesto stare igre moći evoluciono uspostavlja pravila nove igre moći. U okviru te nove igre moći ključnu poziciju ima kapital, odnosno investicije i multinacionalne kompanije! Dok je ranije vladala misao da treba izbeći ulazak stranaca i stranih kompanija radi zaštite sopstvene države i ekonomije, danas postoji strah od ne dolaska investitora. U ranijoj igri moći sredstvo prisile je bilo preteći ulazak, danas je to preteći nedolazak investitora ili njihov preteći odlazak. Dolazi se u situaciju kada je samo jedna stvar gora od mogućnosti da vas pregaze multinacionalne kompanije: mogućnost da vas zaobiđu i ne-pregaze!

Sada se nova moć ne zasniva na prisili, na ultimatumu za nametanje sopstvene volje drugima. Zato je ona više dinamična, a manje statična, odnosno ona je pokretljivija, budući da je nezavisna o mestu i državi, već je „globalno efikasna“. Tako sada glavna poluga moći svetske privrede i svetskog tržišta jeste da se negde u nekoj zemlji nešto ne čini, ne investira, a da se to ne mora javno opravdavati. Kristalizacijsko jezgro globalne privredne moći (svetskog tržišta) ne čini imperijalizam (osvajanje) već i ne-imperijalizam (neosvajanje). Sve se ovo događa mimo kontrole organa demokratije, parlamenta, vlade. Nije potrebna ni vojna mobilizacija. Svetska privredna moć počiva danas, upravo na suprotnom od onoga od čega svoju snagu crpi nacionalna država: demokratskim izborima, javnoj legitimnosti i monopolu nad sredstvima prisile.

------------------------------------------------------
Mr. Bjelica, I.,"Evropska unija i globalizacija", Međunarodna politika, Institut za međunarodnu politiku i privredu, br.1125-1126, Beograd, 2007.