Finansiranje emisijom prioritetnih akcija

Prioritetne akcije daju vlasniku pravo na dividendu koja je unapred određena. Vlasnici ovih akcija imaju predsnost u isplati od vlasnika redovnih akcija. Prioritetne akcije mogu biti:
Kumulativno prioritetne, one svojim vlasnicima obezbeđuju pravo isplate zaostalih dividendi iz budućeg neto dobitka u slučaju da preduzeće u nekoj godini ne isplati dividende. Neisplaćene dividende kumuliraju kao obaveza preduzeća prema akcionarima. Participativno prioritetne akcije svojim vlasnicima daju pravo pored fiksne naplate i deo promenljive dividende. Vlasnici prioritetnih akcija po pravu nemaju pravo upravljanja preduzećem.


TROŠKOVI FINANSIRANJA EMISIJOM AKCIJA

Emisija akcija ima troškove emisije koje čine troškovi izrade elaborata, štampanja akcija, propagande, provizije posrednika i sl. Troškove čine i izdaci na ime isplaćene dividende. U obračunskom smislu dividenda nije trošak kao što su kamate. Dividenda se isplaćuje iz neto dobitka i to za preduzeće predstavlja izdatak. Trošak finansiranja emisijom redovnih akcija jednak je diskontnoj stopi (k) koja izjednačava sadašnju vrednost očekivanih novčanih izdataka sa sadašnjom vrednošću redovnih akcija. { k=(D1/V0-T)+g } Trošak kod prioritetnih akcija je jednak diskotnoj stopi koja izjednačava sadašnju vrednost ugovorenih novčanih izdataka na ime dividende sa sadašnjom vrednošću novčanih primanja od naplate prodatih akcija. { k=D/V0 }

OTKUP SOPSTVENIH AKCIJA

Otkup sopstvenih akcija predstavlja finansijsku operaciju koja proizvodi suprotne finansijske učinke od emisije akcija. Akcionarska društva povremeno otkupljuju svoje akcije i na ovaj način vrše povraćaj novca koji su uložili. Novi vlasnik ovih akcija je onda akcionarsko društvo i ove akcije novom vlasniku ne daju pravo na upravljanje, pravo na dividendu niti pravo na deo likvidacione mase. Najčešći razlog otkupa sopstvenih akcija je potreba da se smanji osnovni kapital preduzeća, a to se najčešće radi u nepovoljnim privrednim uslovima kad preduzeće smanjuje svoj obim poslovanja.

POJAM, PREDNOSTI I NEDOSTACI FINANSIRANJA EMISIJOM OBVEZNICA
Obveznice možemo podeliti na:
jednokratno isplative obavezuju emitenta da vrati pozajmljeni iznos novca
investitoru na dan dospeća.
višekratno isplative obavezuju emitenta da investitoru periodično isplaćuje kamate do dana dospeća, a nominalnu vrednost obveznica na dan dospeća.

Prednosti finansiranja putem emisije obveznica su:
emisija obveznica omogućuje preduzeću da koristi i obrće ukupnu glavnicu
pozajmljenog kapitala tokom vremena trajanja zajma
emisijom se mogu lakše prikupiti veliki iznosi potrebnog kapitala
prednost za investitore se odnosi na to da im se glavnica uloženog kapitala vraća
jednokratno, a ne u delovima
Mane su:
isplata kamate vlasnicima je obavezna i ne zavisi od ostvarenog dobitka ili gubitka
isplata ukupne glavnice duga pada odjednom na dan dospeća, što stvara problem sa
solventnošću
u slučaju insolventnosti emitenta za investitora se stvara problem naplate kamate i
glavnice

TROŠKOVI FINANSIRANJA EMISIJOM OBVEZNICA

Troškovi finansiranja emisijom obveznica zavise od ugovorene kamatne stope, troškova emisije i poreske uštede. Trošak kapitala prikupljenog emisijom obveznica jednak je ugovorenom kamatnom trošku, tj. nominalnoj kamatnoj stopi. Emisija obveznica stvara troškove emisije koje čine troškovi izrade elaborata, štampanja, provizije posrednika i sl.

FINANSIRANJE OPCIJAMA

Opcija predstavlja izvedenu hartiju od vrednosti koja svom vlasniku daje pravo da kupi ili proda određenu finansijsku aktivu po unapred određenoj ceni u određenom periodu vremena. Postoje dve vrste opcija:
Kupovna opcija (call) daje pravo vlasniku da kupi hartiju od vrednosti po unapred ugovorenoj ceni. Vlasnik ove opcije će je iskoristiti ako je ugovorena cena hartija od vrednosti niža od njene tržišne vrednosti. Ako je tržišna cena viša od ugovorene investitor neće realizovati opciju pošto može da kupi hartiju od vrednosti na tržištu po manjoj ceni.
Prodajna opcija (put) daje pravo vlasniku da proda hartije od vrednosti po unapred ugovorenoj ceni do roka isteka opcije. Vlasnik će pravo opcije iskoristiti ako je tržišna cena cena hartija od vrednosti niža od ugovorene cene. Ukoliko je veća opcija se neće realizovati pošto se tada hartija od vrednosti može prodati na finansijskom tržištu po povoljnijoj ceni.


FINANSIRANJE EMISIJOM VARANTA

Varant predstavlja pismeno punomoćje za kupovinu redovnih akcija preduzeća koje je emitovalo obveznice i prioritetne akcije. Varante emituju akcionarska društva radi pribavljanja jeftinijeg dodatnog osnovnog kapitala za finansiranje određenih projekata. Na punomoćju je naglašeno koliko se redovnih akcija moće kupiti za jedan varant. Vlasnici varanata koriste opciju kupovine redovnih akcija po ugovorenoj ceni realizacije kada tržišna cena redovne akcije postane veća od ugovorene cene realizacije.

POJAM, PREDNOSTI I MANE FINANSIRANJA DUGOROČNIM KREDITIMA

Kredit predstavlja dužničko-poverilački odnos u kome poverilac ustupa dužniku određeni novac ili robu na određeno vreme i uz određenu nadoknadu.
Finansiranje dugoročnim kreditom ima svoje prednosti i mane.
Prednosti su:
banke utiču na povećanje ponude novca na tržištu
bez dugoročnih kredita usporio bi se privredni razvoj pošto nije moguće uvek ostvariti dugoročna ulaganja iz sopstvenih izvora
dugoročni kredit donosi poresku uštedu jer troškovi kamate smanjuju oporezivu dobit
Nedostaci su:
povećava troškove finansiranja čime se smanjuje finansijski rezultat
preduzeće postaje zavisno od poverilaca ukoliko se kredit koristi prekomerno
kredit povećava zaduženost preduzeća
prekomerno korišćenje kredita i davanje kredita može da podstiče inflaciju

DUGOROČNI KREDITI ZA FINANSIJSKA ULAGANJA U OSNOVNA I STALNA OBRTNA SREDSTVA

Dugoročni krediti za osnovna sredstva odobravaju se za finansiranje: izgradnje građevinskih objekata, nabavke opreme, nabavke priplodne stoke, podizanja sadnica, pošumljavanja i sl. Cilj uzimanja ovih kredita je: podizanje novih proizvodnih i neproizvodnih kapaciteta, proširenje i rekonstrukcija postojećih kapaciteta. Dugoročni krediti za stalna obrtna sredstva omogućavaju formiranje stalne obrtne imovine kada je preduzeće ne može obezbediti iz sopstvenih izvora. Oni se koriste za finansiranje ulaganja u stalna obrtna sredstva koja su trajno potrebna u celom periodu postojanja preduzeća. Pošto su ulaganja u stalna obrtna sredstva dugoročnija od ulaganja u osnovna sredstva, jer se ta ulaganja transformišu u novac tek sa likvidacijom preduzeća, najbolje je da se su ulaganja u stalna obrtna sredstva finansiraju iz sopstvenih izvora. Dugoročni krediti se najčešće otplaćuju u godišnjim, polugodišnjim ili tromesečnim anuitetima, koji u sebi sadrže deo glavnice i kamatu.