Pojmovi i formiranje pojmova

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Vrste pojmova

Pojedinačni, posebni i opšti

Pojedinačni pojmovi su oni koji izražavaju suštinu jednog pojedinačnog predmeta. Primer: pojam "Aristotel".

Opšti pojmovi su oni koji odražavaju suštinska svojstva većih ili manjih grupa predmeta. Primer: Aristotel-grčki filozof-Grk-Evropljanin-čovek-sisar-kičmenjak-živo biće-biće. Ako se u ovakvom nizu zaustavimo na bilo kojem određenom pojmu, sve one koji su manje opšti od njega smatraćemo posebnim, dok ćemo sve one koji su višeg stupnja opštosti smatrati opštim. Kategorije su najopštiji pojmovi na području jedne određene nauke. Još opštije od ovih su filozofske kategorije. Prvu listu filozofskih kategorija je napravio Aristotel, deset kategorija koje u potpunosti obuhvataju ljudsko znanje.

Jasni i nejasni

Smatra se da su jasni oni pojmovi kod kojih smo u stanju da tačno odredimo sve one pojedinačne predmete koji su obuhvaćeni njihovim obimom. Nejasni pojmovi bi bili oni čiji nam je obim nedovoljno određen, tako da nismo u stanju da uvek odredimo da li on obuhvata neki predmet ili ne.

Formiranje pojmova

Teško se može govoriti o formiranju pojmova, a da se pri tom ne uzimaju u obzir svi elementi saznajnog procesa u koje, pored pojma, spadaju: čula - percepcija, predstava, sud i zaključak. Treba imati u vidu da su elementi čulnog saznanja sva čula, percepcija i predstava i da pored ovih elemenata postoje i elementi logičkog, racionalnog saznanja, u koje spadaju pojam, sud i zaključak.
Čulni organi preko svojih receptora preuzimaju informacije iz spoljašnjeg sveta koje u vidu signala, preko nervnih vlakana šalju do kore velikog mozga gde nastaje odražavanje osobina uočenog. Povezivanjem tih osobina nastaje percepcija, odnosno, celovita slika spoljnjeg okruženja. Predstave su, u stvari, veza između čulnog i racionalnog saznanja. One su slične percepciji i uslov su za formiranje pojmova.

Mogućnost čula je polazni deo svakog saznajnog procesa. Percepcija nastaje misaonim povezivanjem čula i predstavlja segment objektivne stvarnosti, a taj segment može biti formiran na osnovu posmatranja neke slike, objekta, predela i slično. Nastanak predstave uslovljava nivo i intenzitet svesnosti, pa, prema tome, predstave nastaju na osnovu čula i percepcije, i čine vezu između čulnog i logičkog saznanja. Predstava je, u stvari, reprodukovana slika sećanja, dok je opažanje odraz čulnog posmatranja i uočavanja. Iz ovog sledi da predstave o prirodnoj stvarnosti nastaju preradom podataka, odnosno čulnih signala dobijenih iz spoljašnje sredine i njihovim povezivanjem u kori velikog mozga. Ove predstave mogu biti potpune i nepotpune, a nepotpune mogu biti nezavršene i jednostrane. Kvalitet predstave o prirodi najviše zavisi od kvaliteta dobijenih čulnih signala i kvaliteta njihovog povezivanja u procesu misaone prerade. Predstave, kako je već naglašeno, nisu puko odražavanje odnosno preslikavanje objektivne stvarnosti, već predstavljaju mnogo više od toga jer sobom nose nov kvalitet, razlikuju se od percepcije, u većoj ili manjoj meri, i sadrže opšta obeležja prirodnih pojava i procesa...

SADRŽAJ

1 Uvod 3
2 Vrste pojmova 3
3 Formiranje pojmova 3
4 Sadržaj pojma 6
5 Zaključak 7
6 Literatura 8