Maturski, seminarski i diplomski radovi iz informatike.
1. Apstrakt:
Računari su postale sastavni deo života svih nas. Pojavom novih tehnologija, pre svega interneta, omogućena je mnogo masovnija primena elektronske razmene podataka i formiranje raznih oblika elektronskih dokumenata. Elektronski podaci predstavljaju osnov za poslovanje preduzeća, ali i svakodnevni život fizićkih lica. Iz godine u godinu dolazi do razvijanja hardvera i softvera. U ovom radu su prikazani osnovni elementi hardvera i njegova definicija. Kao i definicija softvera, bez kojih racunar ne bi mogao da funkcionise. Kao i zakljucak gde se navodi nova generacija računara, a samim tim i nova generacija i serije novih hardverskuh i softverskih komponenti.
2. HARDVER
Centralna jedinica
Sama činjenica da je određenu akciju ili funkciju u procesu obrade informacija moguće rešiti na veliki broj načina, ukazuje na raznovrsnost hardverskih rešenja, zavisno od proizvođača računara.
I pored toga, neki osnovni principi u realizaciji hardvera zastupljeni su kod svih računara, nezavisno od klase kojoj računar pripada i od njegovog priozvođača.
Modularnost u građi računarskih sistema je njihova izražena osobina i ogleda se u sledećem: za određene funkcije ili grupe funkcija projektuju se odgavarajući moduli koji ih samostalno izvršavaju; oni nisu nezavisni i ne mogu samostalno da funkcionišu, već se sa drugim modulima integrišu u celinu, odnosno, ostvaruju hardver sistema. U najvećem broju slučajeva moduli su složene strukture i takođe, modularne građe.
Hardver računara, računarskog sistema (kako se često naziva), u osnovi, ima dve celine: centralnu jedinicu i periferijske jedinice.
Sam naziv, centralna jedinica, ukazuje da se radi o hardverskim modulima koji neposredno vrše obradu informacija u najširem smislu toga pojma i predstavlja hardversku okosnicu računara.Periferijske jedinice služe za zadavanje zadataka računaru i za prihvatanje, čuvanje i predstavljanje rezultata obrade. To je mesto interakcije korisnika (to je najčešće čovek) sa računarom.
Da bi se bolje objasnile osnovne funkcije centralne jedinice računara i njihova uloga u procesu obrade informacija, čuvanju i prezentaciji rezultata, korisno je razmotriti blok dijagram hardverske strukture računara, slika 1.
Blok dijagram predstavlja pet pravougaonika (osnovni funkcijski moduli) međusobno povezanih usmerenim linijama, koje govore o međusobnoj vezi i smeru izmene informacija.
Sistemska magistrala
Centralno mesto na šemi zauzima modul sistemske magistrale, sabirnice (System bus). Očigledno da su ostali moduli međusobno povezani baš preko sistemske magistrale. Naziv magistrala asocira na nekakav transfer, na prenos, a to se odnosi na električne signale koji su nosioci informacija u okviru centralne jedinice računarskog sistema.
Na nivou centralne jedinice razlikuju se tri osnovne vrste informacija: kontroolno-upravljačke informacije, informacije o adresama i informacije podataka. Saglasno tome, i magistrala sadrži tri podmagistrale: podmagistralu kontrolnih signala, adresnu podmagistralu i podmagistralu podataka. U nekim slučajevima za prenos adresa i podataka koristi se ista podmagistrala (naravno ne u isto vreme) pa se kaže da se radi o vremenskoj podeli (multipleksiranje) sabirnice.
Kako je računar strogo definisani (determinisani) sistem, to i stanje svih signala na magistrali u svakom trenutku određuje značaj i valjanost svih informacija.
Može da se zaključi da magistrala ne utiče na promenu (niti obradu) signala, te se smatra pasivnim modulom.
Ostali funkcijski moduli povezuju se na magistralu preko izvesnih prilagođenja kaolera (Couplers) ili direktno preko konektora u za to predviđene priključke, slotove.
Notebook
Ako ste ikad kupovali notebook, znate da je potrebno razmotriti puno više faktora od same funkcije i priključaka. Treba takođe razmišljati i o veličini, težini, dimenzijama ekrana, trajanju baterije, kvaliteti tastature, a da ne pričamo o ugrađenom wirelessu (bežičnom internetu).
2.1. Procesor
Procesor je modul centralne računarske jedinice u kome se ovija prava obrada informacija. U novijim generacijama računara, kod PC računaa, pogotovu, ovaj modul se realizuje u tehnologiji visoke integracije i naziva se mikroprocesorska jedinica (MPU), ili mikroprocesor. Zavisno od načina njegove građe (arhitekture) govori se računarima xx486, Pentium I, ... Pentium IV, što je, ustvari, naziv za proizvode poznate računarske kompanije Intel (USA). Navedeni tipovi mikroprocesora (ili njima slični) razlikuju se u snazi i brzini obrade informacija. Složena elektronska struktura procesora omogućava izvršavanje svih aritmetičkih, logičkih i ostalih operacija nad podacima. Izvršenje obrade odvija se pod uticajem i kontrolom signala generisanih u upravljačko-kontrolnom modulu, zavisno od instrukcije koja se izvršava.
1. Apstrakt: 3
2. HARDVER 3
2.1. Procesor 5
2.2. RAM memorija 5
2.3. Grafičke preformanse 6
2.4. Ekran 6
2.5. Ulazno-izlazni modul 6
2.6. Tastatura 7
2.7. Optički pogon 7
2.8. Hard disk 7
3. SOFTVER 9
4. ZAKLJUČAK 10
5. LITERATURA 10