Hardwer i softwer PC

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
Vesnica Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 2,567
Pridružen: May 2010
Poruka: #1
Hardwer i softwer PC
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz informatike.

Personalni računar (PC Personal Computer) je sprega odnosno veza elektronike - HARDWERA i programa odnosno – SOFTWERA.
Informacione tehnologije (informatičke tehnologije) je skupni izraz za izučavanje sredstava, postupaka i metoda za upravljanje, čuvanje, obradu, prenos i prezentaciju podataka i informacija.
Sredstva – prestavljaju fizičku opremu izgrađenu od određenih elemenata (prvenstveno elektronskih), pa je očigledno da se mogu klasifikovati kao elementi koji pripadaju:
- elektronici;
- telekomunikacijama;
- hardweru (telekomunikacionih i računarskih) sistema;
Sredstva računarstva prestavlja hardwer, i tu oblast pokriva računarska tehnika (computer engineering), koja između ostalog i obuhvata projektovanje hardvera (računarske, mikroračunarske i mikroprocesorski zasnovane strukture).
Razvijanjem samog računskog sistema , razvijala su se uporedo i sredstva odnosno hardwer.

2. Sruktura računara

Struktura digitalnih računara odnosno računarskog sistema, što smo rekli i na početku predstavlja :
- hardwer; fizička ili materijalna komponenta (Slika 1.)
- softwer; programska ili nematerijalna, apstraktna komponenta
Kad bi preneli strukturu računara tj. uporedili sa čovekovim organizmom, hardwer odgovara organima unutar čovekovog organizma, dok softwer odgovara logici misaonog procesa i obrade podataka u čovekovom mozgu.
Hardwer računara čine sledeće funkcionalne jedinice:
- centralna jedinica; računar u užem smislu u kome se realizuje obrada
- ulazno – izlazne jedinice; preko kojih se vrši ulaz – izlaz informacija u računaru i one čine periferne jedinice računara.

Centralna jedinica sastoji se iz nekoliko funkcionalnih delova:
- interne (unutrašnje) memorije
- upravljačke jedinice
- aritmetičko – logičke jedinice

Upravljačka i aritmetičko – logička jedinica se zajedno nazivaju centralni procesor računara, koji neposredno upravlja procesom obrade i uzajamnom komunikacijom svih ostalih delova računara.
Interna (unutrašnja) memorija samo služi za memorisanje podataka.
U odnosu na funkciju ulaza – izlaza informacija i podataka periferne jedinice se dele:
• ulazne
• izlazne
• ulazno – izlazne

Ulazni uređaji su periferni uređaji namenjeni da se preko njih vrši samo unošenje - ulaz podataka.
Izlazni uređaji su namenjeni za izdavanje rezultata obrade.
Ulazno – izlazni uređaji mogu da vrše funkciju unošenja i izdavanja podataka.
Jedinice eksternih memorija (spoljašnja) su namenjene za memorisanje i dugotrajno čuvanje velikih količina podataka. Periferni uređaji su preko odgovarajućih kanala povezani sa centralnom jedinicom.
Kanali su ulazno – izlazni upravljački uređaji koji služe za usklađivanje sporih perifernih uređaja i brze centralne jedinice. Pošto su ulazno – izlazne operacije dosta spore jer periferni uređaji imaju dosta delova, a centralna jedinica je neuporedivo brža, jer je sastavljena samo od elektronskih komponenti u kojima se sve dešava veoma brzo, konstruisani su kontrolori da bi rasteretili centralnu jedinicu ulazno – izlaznih operacija.
Vidi se da u računarskom procesu postoji stalna komunikacija između memorije, upravljačke i aritmetičko – logičke jedinice. Komunikacija čoveka i centralnog dela računara odvija se preko perifernih jedinica. U toku rada računara čovek interveniše preko upravljačkog pulta.
Periferne jedinice i spoljašnja memorija su najsporiji, unutrašnja memorija dosta brža, a procesor najbrži.
Pojednostavljeno, suština računarskog sistema nalazi se u kućištu tipa desktop ili tower sa napajanjem koje vrši napajenje strujom sve delove unutar kućišta računara.
Arhitektura računara – je opšti izraz za strukturu svih delova računarskog sistema. Arhitektura računarskog sistema obično ne uključuje aplikativni softwer, ali uključuje sistemski softwer, kao i kombinaciju hardwera i elementarnog (neophodnog) softwera. Arhitektura računara se odnosi na unutrašnju strukturu i detalje neophodne da računarski sistem bude funkcionalan.
Pod arhitekturom se može smatrati struktura računarskih sistema sa načinom funkcionicanja do nivoa mašinskog jezika (interni jezik digitalnih računara), dok ne dođe do prevođenja koje razume digitalni računar.

3. Mikroračunarski sistem

Mikroračunarski sistem su slični miniračunarima i velikim računarskim sistemima. Oni su nastali zahvaljujući visokom tehnološkom napretku čime je omogućena miniturizacija osnovnih komponenti računara. Mikroračunari nisu mašine iz jednog dela, to su sistemi koji se sastoje iz mnoštva različitih elemenata od kojih se jasno izdvajaju:
1) centralni procesor;
2) unutrašnja memorija;
3) ulazne jedinice;
4) jedinice za memorisanje podataka;
5) izlazne jedinice;
6) komunikaciona mreža (magistrala), koja veže sve delove sistema u jednu celinu;
Raspored i način povezivanja ovih delova nije uvek isti. Kod mikroračunara je uglavnom zastupljena arhitektura koja je zasnovana na jednoj glavnoj magistrali na koju su povezane sve ostale komponente mikroračunara.

3. 1. Centralna jedinica

Centralna procesna jedinica (Central Prossesing Unit) je računska i kontrolna jedinica računara koja interpretira i izvršava instrukcije. CPU može da se sastoji od jednog ili više procesora koji izvršavaju aritmetička i logička izračunavanja i kontrolišu rad ostalih elemenata sistema. Kod većine mikroračunara, ulogu CPU obavlja samo jedan čip koji se naziva mikroprocesor (slika 3).

Mikroprocesor se sastoji od četiri funkcionalno različita dela:
• aritmetičko – logičke jedinice;
• registara
• kontrolne jedinice
• unutrašnje magistrale.

Aritmetičko – logička jedinica je zadužena za izvršavanje aritmetičkih i logičkih operacija.
Registri privremeno čuvaju podatke, adrese instrukcija, kao i lokacije i rezultate ovih operacija.
Kontrolna jedinica nadzire operacije svih ostalih delova računara. Ona kontroliše protok informacija (podataka i instrukcija), kroz njih i od njih, prihvata instrukciju, dekodira je i omogućuje njeno izvođenje.

Njegova interna magistrala predstavlja mrežu komunikacionih linija koje povezuju unutrašnje delove procesora. Krajevi te mreže (interne magistrale) završavaju se sa pinovima (nožicama) koji se utiču u matičnu ploču i tako vežu mikroprocesor na spoljnu magistralu.
Kod većine današnjih PC – a nalaze se nelki od Intelovih mikroprocesora. Dakle CPU je centralni deo računara koji je zadužen za izračunavanja i kontrolu rada ostalih komponenti računara. Komandno – upravljačka jedinica mikroprocesora interpretira i izvršava programske instrukcije, generiše odgovarajuće upravljačke signale, preko magistrale podataka prenosi podatke prema i od drugih komponenti. Zadužen je i za pribavljanje i dekodiranje podataka, izvršavanje instrukcija i jednom rečiju deluje kao mozak računara.

3. 2. Periferne jedinice računara

Periferne jedinice računara možemo podeliti na tri osnovne grupe: ulazne jedinice; jedinice za memorisanje podataka (nosači podataka) i izlazne jedinice.
Ulazne jedinice omogućavaju korisniku da vrši unos podataka, komandi i programa u CPU. Najčešća ulazna jedinica je tastatura. Druge ulazne jedinice su: miš; svetlosno pero; skeneri i jedinice za prepoznavanje glasa. Memorijske jedinice se, takođe, koriste kao ulazni uređaji.
Eksterni memorijski uređaji su eksterni u odnosu na matičnu ploču. Ovi uređaji memorišu podatke na magnetski osetljivim medijima kao što je audio traka ili još češće presvučen tankim slojem metalnih čestica. Najčešći eksterni memorijski uređaji su jedinica floppy i hard diska, premda većina velikih računarskih sistema obilato koriste i magnetne trake i fiksne diskove. Kao jedinica za čuvanje velike količine podataka, danas se uveliko koristi CD – ROM.
Izlazni uređaji omogućavaju korisniku da vidi rezultate r4ada računara. Najčešći izlazni uređaji su terminal (Video Display Terminal – VDT) i monitor koji prikazuje znakove i grafiku na ekranu. Od izlaznih uređaja vrlo često se koriste štampači.

3. 2. 1. Ulazne jedinice


Tastatura je najčešće korišćen ulazni uređaj za interaktivni rad sa računarom. Smeštena je u kućištu od tvrde plastike. Klasična tastatura ima 101 ili 102 tastera. U centralnom delu nalaze se tipke za unos teksta čiji je raspored prenet sa običnih pisaćih mašina. Tastature kod kojih je raspored slova Q W E R T Y ... nazivaju se QWERTY tastature i danas su najzastupljenije. Osim klasičnih alfanumeričkih tastera (kako se zovu prethodno navedeni tasteri), ovaj deo tastature sadrži sledeće ntastere: TAB taster, taster za velika slova Caps Lock, Shift, Alt, Ctrl, Enter i Backspace ili Del taster. U gornjem levom delu nalazi se taster Esc, a zatim 12 funkcijskih tastera (F1 – F12). U desnom delu tastature nalazi se numerički deo. Ovom setu znakova dodat je i taster Num Lock koji služi za uključivanje i isključivanje numeričke tastature. Kad su isključeni poprimaju funkcije koje su označene na samim tasterima. U ovom delu nalazi se još jedan Enter taster. Između alfanumeričkih i numeričkih tastera nalaze se kontrolni tasteri. Tu se nalaze tasteri za pomeranje kursora.
Kontrola na ekranu monitora odnosi se na poziciju posebno označene ćelije koja se naziva kursor (cursor). Pojavom grafičkog interfejsa nastala je potreba da se, kao jedan od bitnih elemenata tog koncepta, pokreće na ekranu u svim pravcima. Iako tastatura omogućava ove pokrete, postoje uređaji koji to čine na mnogo prirodniji i lakši način a to su: miš, pokretna kugla (trackball) i tačped (Touchpad).
Miš upravlja kursorom odnosno služi za pokazivanje ili biranje objekata u grafičkom okruženju. Grafičko okruženje može biti operativni sistem ili specijalizovani grafički softver razne namene. Miš je uređaj koji se pomera po podlozi i to kretanje koje se registruje, na osnovu kretanja kuglice – optički, omogućava da se tim pokretima preko dva enkodera vrši i pomeranje kursora na ekranu. Savremeni miš ima i dva tastera i skrol na sredini između njih za skrolovanje. Miš se obično priključuje putem kabla na odgovarajući konektor kućišta računara, ali savremene verzije omogućavaju korisćenje infracrvenog porta za bežičnu vezu.
Trekbol (Trackbal) je jedna od opcija za zamenu miša. Radi se o pokretnoj loptici, smeštenoj u postolje, tako da samo svojim gornjim delom viri iz njega. Njegova prednost je u tome što zahteva mnogo manje prostora nego miš, kao i činjenica da se ruke manje pokreću.
Tačped (Touchpad) predstavlja takođe zamenu za miša odnosno deo kojim se takođe upravlja kursor. Najčešće se koristi u prenosivim računarima. Radi se o ravnoj površini, ispod koje se nalazi mreža senzora, preko koje se prevlačenjem prsta određuje pravac u kojem želimo da se kreće kursor. Kratkim i lakim udarcem se simulira pritisak na taster miša. Jedini nedostatak je što se rad ovija iznad relativno male površine, što otežava rad i smanjuje preciznost pokretanja kursora na ekranu, ali zato zahteva manje čišćenja.
Ekran osetljiv na dodir (Touch screen) prestavlja ulaznu jedinicu koja, umesto klasične tastature i miša, omogućava da se unos podataka vrši tako što se prstom dodiruje odgovarajuća površina ekrana. Postoje dve varijante ovakvog sloja:
- ugrađen u monitor
- u vidu montažnog okvira koji se postavlja preko ekrana monitora.
Da bi se koristili ovakvi monitori potrebno je softversko rešenje. Velika mu je primena na mestima gde je pristup velikog broja ljudi i to najčešće na javnim mestima, kao što su informativni kiosci, keš automati i sl.
Elektronska olovka simulira ručno pisanje direktno na ekran ili označava delove ekrana koji imaju određenu funkciju. Uz odgovarajući hardver potrebno je i softversko rešenje za prepoznavanje simbola koji su ručno ispisani da bi se preveli u digitalnu formu. Postoje dve varijante elektronske olovke:
• svetlosna olovka (lighpen)
• digitalne tablice (digitazing tablet) koji najčešće koriste inženjeri i lica koja se bave tehničkim crtanjem.
Grafički skener – Uobičajeni način rada sa računarom je da unosimo tekst pomoću određenog softvera ili da crtamo potrebne slike upotrebom grafičkog softvera. Ako imamo gotov tekst ili već urađene slike na nekom odštampanom dokumentu moguće je takva dokumenta opet prevesti u digitalan oblik. Ovo prevođenje iz štampanog oblika u digitalni format vrši se pomoću skenera upotrebom odgovarajućeg softvera. Prvo se dokument skenira i pravi bit mapirana slika, a onda se odgovarajućim softverom analira slika i prevodi u određenu vrstu dokumenta.
Bar kod čitači – Ideja da se akvizicija podataka izvrši na mestu nastanka podataka, na brz način (bez operatera) realizovana je upotrebom bar kod čitača. Bar kod čitač je ustvari optički skener hardverski i softverski uređen da snima i prepoznaje bar kod sistem. Realizacija bar kod čitača može biti različita: ručni uređaji gde se prevlačenjem iznad oznaka bar koda vrši očitavanje ali i fiksnih (kod registar kasa) gde se proizvod koji je označen bar kodom prenese ispred uređaja i na taj način se očitavaju podaci o proizvodu
Audio ulazni uređaji - Danas su računari multimedijalni. Multimedijalni elementi kao što su zvuk i video integrisani su u homogeno okruženje. Multimedija podrazumeva integraciju različitih medija ali samo njihove digitalne forme. Zadatak ovih uređaja je da izvrše AD (Analogno/Digitalnu) konverziju odnosno da izvrše pretvaranje analognog zvučnog signala u digitalni, radi njegovog skladištenja i dalje obrade. Digitalizacija se može vršiti:
• zvučnom (audio) karticom Ш
• MIDI karticom (sandard koji povezuje muzičke instrumente, sintisajzere i računare) .
Upotreba ovih uređaja je naravno vezana i za i za odgovarajući softver.

Veb kamere – dugo se moralo čekati da personalni računar dostigne takve performanse koje bi omogućili i obradu video materijala. Kada se to konačno dogodilo, ostao je problem pribavljanja pokretnih slika.
Jedan od načina da se u računar prenese digitalni video signal je korišćenje digitalnih video kamera. To je svakako ograničenje, budući da su cene ovih kamera još uvek prilično visoke.
Digitalni foto aparat – Skener je do nedavno bio jedini način da se kvalitetna fotografija prenese u računarski prepoznatljiv oblik. Pojava digitalnih foto aparata je dovala do sasvim nove situacije. Pored svih prednosti koje imaju, dobra osobina im je i to što slike u digitalnom formatu se mogu vrlo jednostavno preneti u računar, najčešće korišćenjem USB porta. Kvalitet slike zavisi i od rezolucije. To je uređaj koji svoju funkciju može vršiti nezavisno od računara, ali za prenos digitalne forme i sve pristupačnije cene svrstava se u grupu ulaznih jedinica računara.

3. 2. 2. Jedinice za memorisanje podataka


Periferna memorija u osnovi ima iste funkcije čuvanja, upisivanja i čitanja podataka i programa kao i operativna memorija uz bitnu razliku da je to trajna memorija i služi za permanentno čuvanje podataka i programa. Korisnicima računara danas stoji na raspolaganju mnoštvo medija za memorisanje podataka i oni mogu biti magnetni i optički. Magnetni se pojavljuju u obliku diskova, disketa, traka i kaseta. Optički nosači podataka se pojavljuju u obliku diskova.
Količina podataka koja može da se smesti na neki memorijski mediji određuje njegov kapacitet.
Uređaj koji čita podatke sa nekog spoljnog nosača podataka naziva se drajv ili jedinica:
- jedinica za čvrste diskove
- jedinica magnetne trake
- jedinica za flopy disk
- jedinica za čitanje optičkog diska

Disk jedinica (Hard disk drive) – je hermetički zatvoren uređaj, koji sadrži jednu ili više rotirajućih okruglih ploča. Glava za čitanje / upis se nalazi na aktuatoru.
Svaka pozicija iznad glave čitaj / piši iznad rotirajućih ploča određuje kružnu stazu. Staze se dele na jednake delove koji se nazivaju sektori.
Disketna jedinica (floppy disk drive) – Disketna jedinica se koristi za čitanje i upis podataka na disketu. Ovaj drajv može biti montiran iznutra ili spolja. Unutrašnji drajvovi se umeću u posebna, dok su spoljni drajvovi smešteni u svom vlastitom kućištu i kablom su povezani sa računarom. Čitanje i upis podataka vrši magnetna glava.
CD – ROM drajv – je optički uređaj koji čita podatke sa optičkog diska i nema mogućnost upisa. Može biti ugrađen u sistem ili se nalazi u vlastitom kućištu kablom spojen za računar. Optički disk ima mogućnost memorisanja velike količine podataka. Umesto mehaničkog utiskivanja podataka na disk, na CD – R diskove se podaci zapisuju tako što laser spali delove organskog spoja, koji se kasnije interpretiraju kao brazde. CD - RW Osnovna struktura je slična kao kod CD – R diskova, ali postoje značajne razlike u detaljima. Prednost ovakvih diskova je u tome što se na njega može vršiti i rezanje i brisanje sadržaja diska odnosno podataka. DVD disk se lako može pobrkati sa CD – om, prečnika su 120 mm i debljine 1,2 mm i oba se oslanjaju na tehnologiju lasera.

3. 2. 3. Izlazne jedinice

Monitor je standardni izlazni uređaj, koji izlazne veličine prikazuje u grafičkom i / ili tekstualnom modu. U izradi monitora danas se koristi nekoliko vrsta ekrana. Svakako najpoznatija i najraširenija je upotreba katodne cevi CRT, a potom tečnog kristala LCD. Gas plazma ekrani kao i LED ekrani nemaju baš visoki stepen jasnoće prikaza pa su zato znatno manje zastupljeni. LCD ekrani su tipični za računare manjih dimenzija, npr. Naravno razlog je u tome da se obezbedi prenosivost ovih računara. CRT ekrani odnosno katodne cevi se koriste kod desktop i tower konfiguracija.
Štampači su periferni računarski uređaji koji štampaju tekst i / ili slike na papiru ili foliji. Podela štampača može da se izvrši po osnovu nekoliko kriterijuma. Najčešće se vrši podela na udaračke i neudaračke. U grupu udaračkih štampača spadaju iglični i štampači sa zvezdastim točkom. U ovu grupu spadaju laserski, ink – džet i termički štampači.

Podela štampača može da se izvrši zavisno od
1 – tehnologije štampe Razlikujemo iglične, ink – džet, laserske, termičke, štampači sa zvezdastim točkom
2 – načina prenosa Delimo ih na serijske i paralelne
3 – formata karaktera Štampače koji formiraju puni znak i koji formiraju znak od matrice tačaka
4 – metoda štampe Štampa znak po znak, linija po linija i stranica po stranica
5 – štamparskih mogućnosti Štampaju samo tekst i one koji štampaju i tekst i grafiku

Modem – je uređaj koji služi za povezivanje dva računara preko telefonske linije. Modem prvo konvertuje (modulira) binarne informacije u zvučne signale. Modem koji se nalazi na drugom kraju veze prevodi (demodulira) ove zvučne signale u binarne informacije.
Modemi mogu biti interni i eksterni.
Interni je u obliku kartice i na računar se uključuje preko odgovarajućeg slota na matičnoj ploči.
Eksterni je zaseban uređajkoji se posebnim kablom priključuje na serijski port. Podela modema se obično vrši prema brzini prenosa podataka. Brzina se izražava u bitovima po sekundi (bps).

4. Matična ploča (motherboard or logic board)

U osnovi mikroračunara nalazi se matična ili logička ploča. Matična ploča (slika 2) predstavlja štampanu ploču na koju se priključuje većina ostalih komponenata računara. Glavni delovi koji se nalaze na ploči su: centralni procesor, glavna memorija (RAM I ROM) i slotovi za ekspanziju (proširenje) sistema.

Slotovi – predstavljaju neku vrstu utičnica u koje se stavljaju kartice za proširenje sistema (expansion cards ili expansion boards). Preko slotova, ove kartice su povezane sa magistralom a time i sa svim ostalim delovima računara. Tipične kartice za proširenje sistema su kontroleri za jedinice diska, interni modem, memorijski čipovi, kartice za ulazno – izlazne uređaje kao sto su stampači, monitori itd.

Pojava mikroprocesora i šira primena PC – a uticali su da se klasična sredstva i uređaji koji su se koristili zamene savremenim i efikasnijim kompijuterskim delovima. Reč je o mnogobrojnoj opremi koja se može svrstati u:
a) oprema za unos podataka
b) oprema za kompjutersku obradu podataka
c) oprema za generisanje podataka
d) oprema za komunikacioni prenos podataka

5. Softver

Elektronski računar je univerzalni automat sa programskim upravljanjem. Sistem programa (software) računara određuje njegovu kvalitativnu stranu. Pogrešno je mišljenje da su kvalitet računara i njegove karakteristike određene fizičkim (hardverskim) svojstvima njegovih komponenata. Neosporno je da i fizičke veličine utiču na kvalitet računara, međutim njegove mogućnosti kao sredstva za obradu podataka određena su u najvećem stepenu kvalitetom njegovog softvera. Svaki računarski sistem poseduje sistem programa koji služe za:
- upravljanje radom sistema pri realizaciji nekog programa
- programsku sistemsku podršku pri izradi izvornih programa

Softver računara se obično deli na:
• sistemski softver
• korisnički – aplikacioni softver
Sistemski softver čini skup programa koje najčešće izrađuje proizvođač računara, a isporučuje ga korisniku zajedno sa hardverom. Prema funkcijama koje vrše, programi sistemskog softvera se dele na: programe za komandovanje i kontrolu (operativni sistem); uslužni softver.
Korisnički softver se deli na: gotove korisničke programe; programe koji se prave po zahtevu korisnika.
Gotov korisnički softver je deo softvera i njegova struktura određeni su namenom računara. On uglavnom obuhvata programe za sortiranje, rešavanje matematičkih problema, problema iz statistike i verovatnoće isl. Ovaj softver je namenjen korisnicima za rešavanje korisničkih problema. Razvile su ga specijalizovane softverske kuće.
Aplikacioni softver najčešće razvija sam korisnik, pa prema tome njega čine programi koje je izradio korisnik računara za njegove potrebe.
Programi operativnog sistema se izrađuju u modularnom obliku.
Svaki od programa pošto je zadužen za upravljanje konkretnik resursom dužan je da izvršava sledeće funkcije:
1. praćenje stanja resursa
2. određivanje šta, ko, kada i koliko dobija
3. vršenje deobe računara – ako se zahteva i ako je moguće vršiti deobu računara
4. oslobađanje resursa, kada prestaje potreba za njihovim korišćenjem.

Uočljivo je da organizacija ili bilo koje lice, koja ima prosečan nivo opremljenosti što se tiče hardvera i softvera, mnogo lakše rešava i odrađuje poslovde i zadate probleme.

1. Uvod ....................................................................................... 3
2. Struktura računara .................................................................. 3
3. Mikro računarski sistem .......................................................... 4
3. 1. Centralni procesor .......................................................... 4
3. 2. Periferne jedinice računara ............................................ 5
3. 2. 1. Ulazne jedinice ................................................... 5
3. 2. 2. Jedinice za memorisanje .................................... 7
3. 2. 3. Izlazne jedinice ................................................... 8
4. Matična ploča .......................................................................... 8
5. Softver .................................................................................... 9
Literatura ................................................................................. 10


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
22-06-2010 08:53 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Mac ili pc Maja 0 763 22-08-2012 02:23 PM
zadnja poruka: Maja
  Unix operativni sistem za PC Vesnica 0 828 16-06-2010 02:44 PM
zadnja poruka: Vesnica
  PC hardver i softver Vesnica 0 1,513 16-06-2010 02:26 PM
zadnja poruka: Vesnica
  Unix operativni Sistem za PC Dzemala 0 879 17-05-2010 10:20 PM
zadnja poruka: Dzemala

Skoči na forum: