Pad Napoleona Bonaparte

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
Vesnica Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 2,567
Pridružen: May 2010
Poruka: #1
Pad Napoleona Bonaparte
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz istorije.

Napoleon Bonaparta ( rodjen 15.08.1769.g, umro 05.05.1821.g ), Francuski vojskovodja koji se istakao u borbama izmedju direktorijuma i koalicije koju su sacinjavale: Pruska, Austrija i Engleska. Zbog izuzetne sposobnosti u ratovanju, ali i zbog teznji burzoazije da uvede diktaturu jedne licnosti koja bi joj obezbedila politicku prevlast i nesmetano bogacenje, Napoleon ce iskoristiti situaciju i 8. novembra 1799.g izvrsiti prevrat i postati prvi od trojice konzula. Vodice mnoge ratove i njegov uspeh bice neverovatan.
Izgledalo je da je nepobediv, ali ipak i tako savrsen vojskovodja je imao svoje slabosti i na kraju zavrsio porazen. Ipak i pored cele situacije i proterivanja na ostrvo Elba, Napoleon ce se opet vratiti na vlast koja ce trajati 100 dana posle koje ce opet biti zbacen i proteran na ostrvo Sveta Jelena gde ce 1821.g umreti, odnosno po novijim ispitivanjima je utvrdjeno da je bio otrovan.
Krajem 1807.g jos nije doslo so izrazaja slabost kontinentalnog sistema. Napoleon je imao nadmocnost. Evropa je bila pod njegovim nogama i niko nije mogao da predpostavi dace kroz sedam godina njegovo carstvo lezati u rusevinama id ace njegovi pokusaji da izazove finansijsku itrgovnsku propast Engleske ujediniti otpor u vec ujedinjenim oblastima i doprineti njegovom padu.
Uprkos tri poraza od Francuza za manje od deset godina znatnog prosirenja Napoleonove moci, Austrijanci su 1808.g bili spremni da pokusaju da poraze vladara Evrope. Njihova zelja za odmazdom i mrznja prema Napoleonu podstaknuti su dogadjajima na Pirinejskom poluostrvu, kad su 1807.g Francuske trupe osvojile portugaliju, a kraljevska porodica pobegla u Brazil, pa kad su 1808.g Francuske trupe posle na Madrid pobuna u zemlji je primorala Burbonskog kralja Karla VI da abdicira. Nakon toga Napoleon na vlast dovodi svog brata Zozefa. Videvsi kako Napoleon postupa sa kraljevskim porodicama na Pirinejskom poluostrvu, Hazburgovci su imali razloga za strah. Francuzi ce se maja 1808.g suociti sa snaznim gerilskim ratom koji ce podici stanovnistvo Madrida.
Medjutim u Austriji je bilo rasprostranjeno uverenje da je Austrijska vojska sada mnogo jaca, jer su posle poraza 1805.g reorganizaciju vojske izvrsili vojvoda Karlo I i kancelar grof Johan Filip fon Stadion. Podstaknuti dogadjajima u Spaniji, Austrijanci su bili spremni da se upuste u rat sa Francuzima.
Napoleon je ubrzo shvatio da je veliko carstvo bilo mnogo lakes stvoriti nego odrzavati.
U leto 1808.g osudice naoruzavanje Austrijanaca i u Erfurtu se sastati sa Ruskim carem Aleksandrom u cilju da ucvrsti francusko-ruske odnose. Medjutim taj sastanak nece dati nikakve rezultate, jer je Aleksandar pokazivao mnogo manje divljenje prema Napoleonu nego sto je pokazao 1807.g u Tilzitu. Tkodje, nasao je i saveznika-drzavnika Taljerana koji je pristao da u tajnosti radi protiv Napoleona.
Napoleonu nisu isle ni borbe sa Spanijom i on ce pocetkom 1809.g da Franc I ucini prvi korak, jer se vojska u Austriji vec okupljala. Austrijanci nisu dobili neku znacajnu pomoc spolja, neuspeli pokusaj Engleske da izvrsi lazni pokret trupa na severu pod vodjstvom Valcerna i odvuce Francuzima paznju nije uspeo. Operacije ce biti zapocete pocetkom aprila 1809.g ulaskom nadvojvode Karla u Bavarsku. Napoleon ce brzo uzvratiti, i posle bitke kod Abensberga i Ekmila potisnuce Austrijsku vojsku, a dvanaestog maja ce uci u Bec i preci na severnu obalu Dunava. Posle dvodnevne bitke kod Asperna i Eslinga Austrijanci ce potisnuti Francuske snage na ostrvo Lobac. Gubici ce biti veoma veliki i kod Francuza 20.000 i Austrijanaca-nekoliko hiljada vise.
Posle ovog sukoba nastaje zatisje, medjutim vec pocetkom jula, Napoleon sa otprilike 170.000 ljudi uz pomoc Ezena Bparnoa prelazi ponovo na severnu obalu Dunava. Austrijanaca je bilo manje. Francuski napad kod Vagrama poceo je sestog jula i mada je Napoleon dobio bitku, Austrijanci su pruzili zilav otpor i obe strane su imale velike gubitke. Dvanaestog jula zaracene strane ce potpisati mir i umesto da se sveti, Austrija je sada bila u opasnosti da trpi dalje gubitke.
Drugi nagovestaj da se Napoleon suocava sa sve vecom netrpeljivoscu u pokusaju da stekne dominaciju u Evropi dolazi iz Nemacke. Medjutim, nakon zauzimanja Drezdena, vojvoda od Brunsvika ce pobeci sa svojom vojskom u pravcu severa prema Nemackoj. U Pruskoj je major fridrih Fon Sil pokusao da organizuje ustanak protiv Francuza, ali je posle zauzimanja Stralsunda, ubijen je pod naletom Francuza i Danaca.
Postalo je ocigledno da mnogi u Evropi gledaju na Napoleona kao na tiranina koga trba svrgnuti. Posle Napoleonove pobede oktobra 1809.g Austrijanci ce biti primorani da potpisu surov Selburnski mir. Francuska je uzela sve Austrijske posede izmedju reke Save i Jadranskog mora i pripojila ih Ilirskim provincijama. Ovaj ponizavajuci sporazum je posejao seme buducih ratova. Novi Austrijski kancelar Meternih je cekao priliku da oslabi Francusku i da povrati Austrijske posede, pa je bio spreman da saradjuje sa Napoleonom do pravog trnutka za osvetu.
Posto je zahvaljujuci svojoj pobedi, ocuvao snagu Napoleon se okrenuo bracnim pitanjima i tome da obezbedi buduce Austrijsko saveznistvo. Posto je njegova prva zena Zozefina vec bila u godinama i nije mogla da mu rodi naslednika, a napoleon je toliko zudeo za stvaranjem legitimne dinastije, on odlucuje da se razvede decembra 1809.g na sta je morala da pristine Zozefina, ali i senat.
Meternih je uocio mogucnost da obezbedi privremenu sigurnost Austriji tako sto ce Napoleonu predstaviti Mariju Lujzu cerku Austrijskog cara Franca I. Verske prepreke ce biti otklonjene Napoleonovim pritiskom na katolicku crkvu, i vencanje ce biti obavljeno u maju u Becu ( preko zastupnika ) a verske ceremonije su odrzane u Francuskoj. Posle nekoliko meseci Marija Lujza je ostala u drugom stanju i rodila sina marta 1811.g, medjutim Napoleonova sreca je je bila kratkotrjna jer ce nekoliko godina kasnije uslediti njegova propast.
Mada je u Austriji i Pruskoj sacuvan nacionalni identitet, da bi doslo i do nove eksolozije nacionalnog odusevljenja posle teskih poraza od Francuza, vecina Evrope je sa zadovoljstvom prihvatila Francusku vladavinu ili nije imala ni snage ni saveznika za otpor. Oblasti koje su bile blize Francuskoj bile su pod najvecim uticajem Francuskog sistema. Medjutim, slabe tacke su postajale sve uocljivije. Sirom Evrope pa cak, i u samoj Francuskoj vladalo je nezadovoljstvo zbog jacanja kontinentalnog sistema i prekomernih zahteva. Napoleon se sluzio tiranskim metodama, tesko je prihvatao savete, donosio je svojevoljno odluke i pokazivao veoma malo zelje da zadovolji bilo koju grupu stanovnistva u Francuskoj. Ako je zeleo da ucvrsti svoju dinastiju istvori Evropu pod Francuskim vodjstvom bilo je krajnje vreme za sredjivanje i uskladjivanje, a ne za nove avanture, sukobe, osvajanja. Ipak, Napoleon nije bio zadovoljan. Pukotine u carstvu koje su se pojavile uskoro ce se prosiriti i potkopati temelje nesigurne i trosne structure koju je izgradio vojnim pobedama.
Pet godina posle Tilzita Francuzi i Rusi su odrzavali nesiguran mir koji se tesko mogao nazvati prijateljstvom. Car je verovao da ce sporazumom sa Napoleonom u Tilzitu naneti stetu Engleskoj i podstaci Ruske ambicije prema istocnoj Evropi, ali je ubrzo pokazao nezadovoljstvo zbog sve vece moci Napoleona.
Uzrok napetosti bilo je i Napoleonovo proglasenje Velikog Varsavskog Vojvodstva, mada je Napoleon tvrdio da nema nameru da osniva nezavisnu Poljsku, Rusija je imala dovoljno razloga da ne veruje u Francuske tvrdnje, a i sam Napoleon se malo trudio da umiri Ruskog cara.
Tokom 1810.g Napoleon je verovao d ace ometanje Engleske trgovine dovesti Englesku do ruba propasti, ali je Aleksandar pruzio veliki otpor nastojanjima da Rusija postane ekonomski satelit Francuske. Decembra 1810.g izdao je ukaz kojim se ogranicavao uvoz Francuske luksuzne robe, a Ruske luke su otvorene i drugim brodovima.
Napoleon je bio upoznat sa teskocama i opasnostima vezanim za pohod u dubinu Rusije; resio je da armija za ovaj poduhvat bude najveca koja je ikad okupljena. Do proleca 1812.g u Poljskoj se za ovaj pohod okupilo vose od pola miliona ljudi. Nesto manje od polovine ljudstva bili su Francuzi jer su Napoleonove armije popunjavane ljudstvom saveznickih zemalja. Cak su i Austrija i Pruska bile prinudjene da daju Vojsku za ovaj pohod. Napoleon je sve manje razmisljao o opasnostima kojima bi bila izlozena bilo koja armija koja prodire u unutrasnjost Rusije. Napoleon je bio ubedjen dace vrlo brzo navesti Ruse na borbu, d ace ih poraziti i primorati Aleksandra da moli za mir. Prvih dana pohoda su Francuska napredovanja izazvala neocekivan otpor Rusa. Vladajuce klase nisu zelele da private brzu Francusku pobedu. Ruski narod je odgovorio na pretnju koja se nadvila nad Rusijom. Teskoce odrzavanja discipline i snabdevanja hranom Napoleonove armije bile su izuzetno velike.
Povlacenje Rusa koji su unistavali sve sto bi moglo koristiti Francuzima izazvalo je veliko ogorcenje medju Francuskim generalima. Mada su Napoleonovi generali predlagali povlacenje, sam Napoleon je bio neodlucan prilikom biranja najboljeg pravca za nastavak prodora. Njegova jaka zelja da dokaze kako raspolaze dovoljno velikom armijom koja moze da predupredi poraz iskazala se u vojnoj sili koja nije bila spremna za brzo delovanje.
Napoleon je sve nade polagao u mogucnost da Rusima nanese poraz kod Smolenska. Grad se dva dana nalazio pod artoljerijskom vatrom, ali se noci 17.avgusta Ruski general Berklej de Toli sa svojom armijom povukao u pravcu Moskve. Rusi nisu imali armiju koja bi mogla da prihvati borbu kod Smolenska. Nedelju dana po ulasku u Smolensk, Napoleonova armija je produzila pohod ka Moskvi. 5.septembra Francuzi su naisli na Ruse. Napad je zapoceo 7.septembra. Mada su Rusi posle borbe izgubili polovinu ljudstva, nisu bili potuceni. Kutuzov se povukao iznad Moskve. Stanovnistvo se uglavnom prikljucilo Ruskoj armiji pa su Francuski vojnici prolazili pustim ulicama. Iste noci izbio je pozar cije je poreklo nerazjasnjeno. Narednih dana vatra je opustosila grad. Napoleon je ocajnicki cekao Ruske zahteve za mir.
Problem sa kojim se Napoleon suocio bio je taj da je put kojim je dosao u Moskvu bio opustosen ( bez hrane iv ode ). Prvo iskusenje za Francusku armiju predstavljao je dugi mars opustosenim drumom prema Smolensku. Francuska zastitnica pod komandom Neja bila je odsecena od glavnine. U ocajnickoj borbi uspela je da se pridruzi Napoleonu, ali je tom prilikom Nej izgubio sedam od osam hiljada ljudi. Sredinom decembra marsal Nej je presao reku Njemen sa ostacima zastitnice. Napoleon se 5.decembra zurno uputio u Pariz. Razlog njegovoj zurbi bilo je ucvrscivanje njgovog polozaja u Francuskoj. Nacuo je o zaveri generala Kloda Fransoa Demolea koji je objavio da je napoleon mrtav.
Dok je Napoleon 1812.g ratovao u Rusiji Francuzi su porazeni kod salamanke i u Madridu. Oni su uvideli da je nemoguce suzbiti Spanski ustanak i potisnuti Engleze sa poluostrva. Hiljade ljudi su umrli na raznim ratistima Evrope, a stradali su zbog Napoleonove prevelike ambicije i odbijanja da odredi razumne granice svojoj moci. Takodje 16.oktobra je pocela bitka kod Lajpciga i trjala je do 18.oktobra. Napoleon i mnogi vojnici su presli preko mosta na reci Elster, ali je ovaj ubrzo dignut u vazduh, tako da su mnogi vojnici ostali u gradu. Francuzi su bili razbijeni i povukli su se na zapad preko Nemacke.
Posle Lajpciga napoleonovo carstvo se naslo u rusevinama. Krajem oktobra oko 60.000 Francuskih vojnika je uspelo da pobedi Bavarce kod Hanaca i prebacilo se preko Rajne. Sirom Evrope svi su nastojali da se pridruze saveznicima. Nemacke zemlje su napustile Napoleona, a sredinom novembra u Holandiji je buknuo ustanak, a pobunili su se i Italijani. Na Pirinejskom poluostrvu Velingtonova pobeda kod Viktorije 21.juna, prisilila je Francuze da se povuku u Francusku. Krajem godine Velington je napadao sa juga. Cak i tada su saveznici radije iznosili uslove za mir nego za upad preko Rajne u Francusku. Meternih je ponovo bio inicijator predloga, i na osnovu Frankfurtske deklaracije, sa kojom su se u


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
18-05-2010 09:42 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Uspon i pad pojedinca u delima hamlet, faust, zlocin i kazna Dzemala 0 6,933 13-08-2011 01:48 PM
zadnja poruka: Dzemala
  Pad srednjovjekovne Bosne Vesnica 0 2,035 19-05-2010 07:22 PM
zadnja poruka: Vesnica
  Pad srednjovjekovne bosanske drzave Vesnica 0 1,408 18-05-2010 12:30 AM
zadnja poruka: Vesnica

Skoči na forum: