Osnovne odredbe carinskog sistema

Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Osnovni oblici javnih prihoda u savremenoj finansijskoj teroji su porezi, takse, carine, parafiskaliteti i orugo. Javni prihodi su novčana državna sredstva za finansiranje opštih i zajedničkih potreba. Formiraju se putem raspodele i preraspodele nacionalnog dohotka. Klasična teorija je poreze, takse i prihode od javne imovine posmatrala kao normane-redovne javne prihode kojima se pokrivaju redovni javni rashodi. Savremena finansijska teorija, pored klasičnih javnih prihoda, prihvata i javni dug, emisiju novca i druge oblike javnih prihoda kao dopunske javne prihode, koji služe za prikrivanje javnih rashoda. Javni dug postaje redovni izvor
javnih prihoda modernih država. .
Na visinu i strukturu javnih prihoda utiču javne funkcije, ekonomska moć države i konkretni ekonomski odnosi.
Javni prihodi izražavaju se u novcu i služe za pokrivanje troškova opšteg karaktera u jednogodišnjem periodu. Oni su osnovna institucija javnih finansija, deo su novostvorene vrednosi, a njihova upotreba ne ugrožava postojeću imovinu.
Osnovni faktori koji deluju na sistem javnih prihoda su privredni sistem, drustveno-ekonomsko uređenje zemlje, ostvareni nacionalni dohodak, valičina teritorije, broj stanovnika..
Javni prihodi se ostvaruju na osnovu oporezivanja, prihoda javnih preduzeća, upotrebe državne imovine naknada za usluge državnih organa, javnog duga i drugo.
Poreski prihodi su osnovni i najznačajniji obim javnih prihoda koje ubire država na osnovu poreskog suvereniteta. U novije vreme javni prihodi se pretežno realizuju na osnovu poreza na dohodak fizičkih lica, poreza na dobit, poreza na potrošnju, na promet proizvoda i usluga, doprinosa za socijalno osiguranje, porez na imovinu i dr.
Javni prihodi predstavljaju efikasan instrument finansijske i ekonomske politike

POJAM, SADRŽAJ, VRSTE I ELEMENTI CARINA

Carine su indirektni porezi, plaćaju se na uvoz, izvoz i tranzit robe preko državne granice. Carina je isntrument fiskalne, spoljno-trgovinske i devizne politike. Politika carina ima fiskalne ciljeve (obezbeduju se javni prihodi). Politikom carina se vrši zaštita domaće privrede od inostrane konkurencije, vrsi raspodelu nacionalnog dohotka i deluje na investicije i druge makroekonomske agregate (ekonomski ciljevi carina). Politikom sniženja carina na odredene proizvode koji su značajni za životni standard građana utiče se na nivo cena, stimulisanje potrošnje i zaposlenosti (socijalni cilj carina ).

VRSTE CARINA:
1. po kriterijumu načina utvrđivanja razlikujemo:
a) vrednosne (ad valorem) - pretežno se koriste, utvrđuju se u procentu od vrednosti robe)
b) spesifične (retko se primenjuju, utvrđuju se na osnovu razlicitith mernih jedinica) i
c) mešovite carine.
2. po kriterijumu odnosa sa inostranstvom razlikujemo:
a) autonomne - tarifu autonomnih samostalno utvrđuje država, i
b) ugovorene se uvode na osnovu međunarodnih ugovora više zemalja.
3. po kriterijumu pravca kretanja razlikujemo:
a) uvozne,
b) izvozne i
c) tranzitne.
4. po kriteriju visine opterećenja na robe iz određenog područja razlikujemo:
a) preferencijalne (daju privilebgovan položaj proizvodima iz drugih zcmalja na svom trzištu, može biti sa klauzulom najvećeg povlašćenja priznaju se najniže carinske tarife)
b) retorzivne carine (visoko se opterećuje uvoz roba iz odredenih zemalja - carinski i trgovački ratovi).
5. po kriterijumu ekonomske funkcije razlikujemo:
a) fiskalne carine - obezbeđuju se dodatni javni prihodi i
b) zaštitne carine ili ekonomske carine - radi zaštite domaće proizvodnje.

ELEMENTI CARINA

1) Carinski prihodi - to su sva plaćanja u postupku carinjenja robe (carina, carinska taksa, i dr),
2) Carinski obveznik - je tizička ili pravno lice koje placa zakonom određenu carinu,
3) Carinska stopa - apsolutni iznos ili procenat od carinske osnove koji se plaća na ime carine. One mogu biti opšte i povlašćenje,
4) Carinska tarifa - popis predmeta na koji se plaća carina, vrste carinskih stopa...
5) Carinski postupak,
6) Carinski nadzor - osigurava se zakonitost carinskog postupka,
7) Carinska roba - predmeti pod carinskim nadzorom,
8) Carinske takse - su administrativne takse za rad carinskih organa,
9) Carinska deklaracija – ima karakter poreske izjave na koje se dobija postupak naplate carina. Ona sadrži podatke o vrsti i težini robe, vrednosti robe, catinsku tarifu robe i dr. Carinska obaveza zaroba koja se izvozi nastaje u momentu podnošenja carinske deklaracije, a za uvezenu robu u momentu pregleda na carinskoj liniji i ona predstavlja obavezu plaćanja


Sadržaj
1 Uvod 3
2 POJAM, SADRŽAJ, VRSTE I ELEMENTI CARINA 3
3 Ciljevi i osnovna načela 5
4 CARINSKI POSTUPCI 6
5 STAVLjANjE ROBE U SLOBODAN PROMET 6
6 POSEBNI POSTUPCI 8
7 TRANZIT 9
8 CARINSKO SKLADIŠTENjE 9
9 PRERADA POD CARINSKOM KONTROLOM 11
10 IZVOZ 13
11 DRUGI OBLICI CARINSKOG DOZVOLjENOG POSTUPANjA 14
12 Zajednička carinska tarifa 15
13 Zakljucak 15
14 Literatura 17