Krizni menadzment u turizmu

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz menadžmenta.

Istraživanje kriza u svetu danas je veoma razvijeno. Krizni menadžment je predmet istraživanja na brojnim fakultetima i naučnim institutima u velikom broju zemalja. Izdavačka delatnost je izuzetno razvijena, a u okviru bogate međunarodne saradnje organizuju se brojne konferencije, okrugli stolovi i simpozijumi. Postoje takođe i međunarodne organizacije - mreže naučno-istraživačkih organizacija koje se bave izučavanjem kriza.
Privredne kompanije su odavno uvidele značaj kriznog menadžmenta, tako da danas svaka veća organzacija koja se bavi proizvodnjom roba i usluga posebnu pažnju posvećuje upravljanju krizama prepoznajući to i kao svoju veoma važnu funkciju i kao deo svoje organizacije. Slična je situacija i u javnim preduzećima. Države, takođe, maksimalno razvijaju kapacitete za upravljanje krizama putem osnivanja posebnih ministarstava (npr. Ministarsvo za katastrofe u Rusiji) ili državnih agencija (npr. FEMA/Federal Emergency Management Agency/ u SAD) koordinacionih tela za krizne situacije na nivou vlade, ili pak posebnih kriznih timova u pojedinim ministarstvima (npr. tim za krizne situacije u Ministarstvu spoljnih poslova Italije). Najzad, rešavanjem kriza bave se i supranacionalne tvorevine (UN, NATO, EU, OEBS) kao jedom od svojih veoma važnih delatnosti.
Ako se promenom, posebno u uslovima krize, ne upravlja na pravi način, dolazi do dodatnih gubitaka unutar preduzeća. Takođe može doći do demoralisanja zaposlenih, poremećene komunikacije, povećanja broja stresnih situacija, odlaska kvalitetnih radnika i dr. Zaposleni žele stabilnost, a pošto promene često donose neizvesnost, kod ljudi se stvara otpor prema promenama. U takvim situacijama i vlasnici i menadžment treba da objasne zaposlenima razloge, suštinu i cilj promena, kako bi se obezbedila potrebna spremnost za promene.
Borba za opstanak i profit su glavni motiv i cilj vlasnika i menadžmenta preduzeća. U situacijama kada je kompanija u krizi, teško se može očekivati njihova preterana briga za sve zaposlene. To se opravdava racionalnošću i efikasnošću, a u težim kriznim situacijama spašavanjem onog što se spasti može, očuvanjem zdravog jezgra preduzeća i slično. Optimalna je situacija u kojoj menadžment predviđa moguće delovanje krize i ima dovoljno vremena i mogućnosti da se tome prilagodi, pažljivo birajući metode i modele transformacije preduzeća.
Druga polovina XX i početak XXI veka će, pored ostalog, ostati zabeleženi u istoriji turizma kao period u kome su se desile dramatične promene. Turizam je postao svetski fenomen, sastavni deo života dominantnog dela svetske populacije. Potreba za turizmom postala je skoro deo egyistencijalnih potreba. Potrebe ljudi razvijenih zemalja, i ne samo njih, s dosta slobodnog vremena i znatnom ekonomskom snagom sastavni su deo savremenog života i zato im se poklanja višestruka pažnja. Nijedna društveno-ekonomska pojava nije imala tako impresivne promene kao međunarodni turistički promet u drugoj polovini XX veka, posebno u prvim dekadama. Dogodile su se značajne kvantitativne, kvalitativne, strukturne, prostorne, ekonomske, sociološke, kulturne i druge transformacije, kako u sferi tražnje, tako i u sferi ponude. Prostorna disperzija turizma je impresivna, kao i makro i mikro ekonomski efekti. Skoro sve države sveta obuhvaćene su turističkim kretanjima i kao emitivna i kao receptivna područja.
Sa druge strane nijedna društveno-ekonomska pojava nije pokazala da je toliko ranjiva. Teroristički događaji od 11. Septembra 2001. Godine osetno su pogodili turističku privredu i više je nego ozbiljno uzdrmali. Putovanja i turistički promet u danima koji su sledili bili su više nego prepolovljeni, a mnogi akteri turističke privrede jednostavno nestali, propali. Među njima i neki sa veoma dugom tradicijom i uspešnim poslovanjem.
Na sreću ranjivost turističke delatnosti pokazala se kao privremena. Turistička kretanja i trendovi nezaustavljivi su. Najbolji pokazatelj vitalnosti turizma jeste svakako pravo planetarno okupljanje čovečanstva u impresivnim razmerama ( svetska prvenstva, olimpijada, međunarodni sajmovi i sl. ).
Bez obzira na tradiciju, gotovo sve zemlje nastoje da razviju turizam, tj. da se ozbiljnije uključe u turističke tokove jer time se obezbeđuje dinamika ukupnog društveno-ekonomskog razvoja. Turizam je značajan pokazatelj privredne razvijenosti, dostignutog standarda, materijalnog blagostanja, kulturnog nivoa, političke i druge otvorenosti i saradnje.

Analiza turističkih kretanja – pretnje u turizmu

Turizam, kao društvena i ekonomska pojava, odnosno privredna delatnost najdirektnije je izložen neprestanim i snažnim promenama. Turističko tržište i turistički promet kontinualno se razvijaju, pa su poprimili neslućene razmere. Međutim, usmeravanje velikog broja ljudi ka turističim destinacijama, osim pozitivnih poslovnih rezultata dovodi do određenih ekoloških, kulturnih i društvenih posledica, koje su uslovile preispitivanje samih osnova savremenog turizma. Stoga, brz razvoj turizma, opšte promene društvenog uređenja i društvene svesti dovode do novog, diferenciranog posmatranja turizma.
Turizam, kao opšti fenomen ovog veka, jeste delatnost koja je prva poprimila globalne dimenzije. Gotovo da nema zemlje u svetu koja, u većem ili manjem obimu, ne razvija inostrani ili domaći turizam. Osnovna karakteristika turizma jeste njegova dimenzijalnost, odnosno masovnost. Odlikuje se velikim brojem učesnika turističkih putovanja, koji, po nekim procenama, dostiže i do četiri milijarde ljudi. Dimenzije turističkog tržišta, iz svih aspekata, neprekidno se šire. U isto vreme menjaju se i proširuju njegovi strukturni oblici.

Prema podacima Svetske turističke organizacije 2000. godine u međunarodnom turističkom prometu učestvovalo je oko 698 miliona ljudi, što je za 5,1% više nego u 1999. godini.
Strukturne odlike turističkog tržišta relativno brzo se menjaju. Brojni autori ukazuju na to da se turizam nalazi na prekretnici, jer postoje potpuno nove tendencije (kulturni turizam, kraći odmori). 2
Menjaju se i navike turista. Tako je porast od 7,5 % zabeležen u broju turista koji su posetili Azijsko-Pacifički region, a porast turista u Centralnoj Americi iznosio je čak 23% u odnosu na prethodnu godinu.