Organizacione strukture u bankarstvu

Uvod

Novac I kredit predstavljaju bitne cinioce kontinuiteta reprodukcije. U tome banke imaju posebnu ulogu I mesto jer su specijalizovane institucije, cija je osnovna uloga da obezbedi reprodukciju potrebnom kolicinom novca I kredita. Bankarstvo kao specificna privredna delatnost, odredjena je vrstom I sadrzinom bankarskih poslova I institucija, sto cini zajedno celinu odgovarajuceg bankarskog sistema jedne zemlje



I. Modeli savremenog organizovanja bankarstva

Razvoj bankarstva tokom XIX i XX veka može se uslovno podeliti na sledece faze:
1) period 1860-1960. – tradicionalno bankarstvo,
2) period 1960-1990. - industrijsko bankarstvo i
3) period od 1990. – medjunarodno bankarstvo
Organizaciono – institucionalna struktura bankarskih sistema u vreme industrijskog bankarstva, koja još uvek nije u potpunosti nestala ni u najrazvijenijim zemljama, imala je karakteristike izraženih organizacionih formi koje su bile specificne za pojedine zemlje. Gruba podela vršena je na angolsaksonski bankarski sistem i na kontinentalne (evropske) nacionalne bankarske sisteme. U najnovijem periodu razvoja bankarstva – medjunardnom – nacionalni bankarski sistemi se, najviše pod uticajem tendencije univerzalizacije anglosaksonskih banaka, približavaju u organizaciono - institucionalnom smislu. Otuda se može tvrditi da je za najnoviju fazu razvoja bankarstva karakteristican prioritetan znacaj bankarskih poslova, dok je organizaciona forma od sekundarnog znacaja. Polazeci od osnovnih karakteristika banaka u razvijenim tržišnim privredama su,
narocito u periodu industrijskog bankarstva (1960-1990.), dominirala dva osnovna modela organizovanja banaka: Za period tzv. industrijskog bankarstva, u organizacionom pogledu, šire posmatrano, karakteristicni su modeli anglosaksonskog i kontinetalnog – evropskog bankarstva.
- Anglosakasonski model je model u kome dominira investiicono – komercijalno bankarstvo sa ritejl i korporativnom bankom kao glavnim oblicima. Ovaj model je vezan
za zakonska ogranicenja u pogledu mogucnosti širenja aktivnosti izvan zemlje matice, dakle prekogranicno poslovanje i ogranicenja u vezi bavljenja poslovima karakteristicnim za ostale – nebankarske finansijske institucije, široke lepeze proizvoda i usluga. U ovakvim uslovima postojalo je jasno razgranicenje na investicone i komercijalne banke, odnosno banke ciji su poslovi bili okrenuti stanovništvu ili privredi, a navedena ogranicenja premošcavana su stvaranjem bankarskih holding kompanija.
- Kontinetalni – evropski model je karakteritsican za opšteprisutno postojanje univerzalnih banaka i štedionica, gde nisu postojala toliko snažna zakonska ogranicenja
poslovanja banaka kao u SAD. Otuda u ovom modelu nije postojalo tako striktno razgranicenje izmedju investicionih i komercijalnih banaka, a banke su kroz proces univerzalizacije nastojale da pariraju dinamicnom razvoju nebankarskih institucija koje su zauzimale sve važnije mesto na finansijskom tržištu. U najnovijem periodu, tokom 1990-tih godina, koji je karakteristican po procesu deregulacije, uvodjenju medjunarodnih standarda u poslovanje banaka, uvodjenju IT u bankarsko poslovanje, primarni znacaj za bankarsko poslovanje poprimaju bankarski poslovi, dok je bankarska organizacija dobila sekundaran znacaj, prvenstveno zbog cinjenice da je došlo do približavanja razlicitih modela organizovanja banaka u nastojanju da pruže ozbiljniji otpor konkurenciji nebankarskih institucija, kao i formiranju transnacionalnih banaka koje posluju globalno. Prema savremenom modelu banaka upravljacku strukturu banke cine:
1) Skupština akcionara banke,
2) Upravni odbor banke,
3) Izvršni odbor banke.
Interna kontrola i revizija banke direktno je u nadležnosti Izvršnog odbora, a odeljenje koje se bavi organizovanjem i kontrolom poslovanja filijala banke podredjena je rukovodecem timu banke. U tranzicionim privredama došlo je izmena u pogledu korporativnog upravljanja u bankama u skladu sa uobicajenim u tržišnim privredama i promena upravljacke strukture. Tako je novim Zakonom o bankama u Srbiji umesto ranijih organa: Skupštine, Upravnog odbora, Nadzornog odbora i generalnog direktora uvedena sledeca upravljacka strukura banke:
1) Skupština akcionara banke,
2) Upravni odbor, sa funkcijom upravno - nadzornog odbora i
3) Izvršni odbor.
Rukovodeci tim banke koordinira:
1) oblast bankarskih poslova - poslovne linije
• poslovi sredstava likvidnosti – poslovi trezora,
• kreditni i investicioni poslovi,
• poslovi sa stanovništvom i
• poslovi sa inostranstvom.
2) oblast podrške odlu_ivanju - funkcije,
• strateško planiranje,
• racunovodstvo i izveštavanje
• pravno - administrativni i kadrovski poslovi (human sources – HS)
• IT
3) oblast subsidijarnih poslova – preduzeca
• turizam,
• osiguranje,
• konsalting,
• dilersko - brokerske kuce.
Na nivou banke se formiraju:
1) kreditni odbor,
2) komitet za upravljanje aktivom i pasivom i
3) odbor za IT.
Model savremene banke poslovno je orijentisan prema: klijentima banke, minimiziranju kreditnog rizika, efikasnoj podeli poslova, efikasnijim i sveobuhvatnim procedurama, organizacionoj fleksibilnosti, likvidnosti i efikasnoj kontroli poslovanja. Polazi od jedinstvenog pracenja klijenta, sa aspekta poslovanja poslovanja na unutrašnjem i na spoljnotm tržištu, a odvojeno sa stanovišta kreditnih i investicionih aktivnosti. Likvidnost se prati preko Trezora. Centralni kreditni odbor sacinjavaju clanovi menadžment tima banke, izvršni direktori banke i rukovodilac filijale o cijem se klijentu na odboru odlucuje. Ovo telo odlucuje o:
1) kreditnoj politici, oceni loših plasmana i rezervisanjima,
2) odobravanju kreditnih limita po filijalama ili limita sektoru kreditne i investicione funkcije,
3) redovnom pregledu kredita, po visini, ro_nosti i naplativosti,
4) produženju kredita,
5) izdavanju garancija, avala, akcepata, otvaranju akreditiva,
6) izveštaju o razvoju kreditnog portfelja banke,
7) izveštaju o gubicima po kreditnim plasmanima, garancijama,
8) izveštaju o potecijalnim rizicima,
9) izveštaju interne revizije i nadzora nad odlukama Kreditnog odbora.
Odbor za upravljanje aktivom i pasivom sacinjavaju: clanovi Izvršnog odbora, izvršni direktori sredstava i likvidnosti, racunovodstva i izvršni direktor za strateško planiranje. Ovo telo odlucuje o:
1) politici upravljanja tršišnim rizicima, nalazima uticaja tržišnih rizika na sve pozicije
aktive i pasive,
2) definisanju strukture kapitala banke,
3) definisanju politike portfelja banke,
4) defnisanju politike cena,
5) definisanju novih proizvoda,
6) izveštavanju o upravljanju rizicima,
7) izveštavanju o stepenu izvršenja poslovnog plana banke.
Odbor za IT sacinjavaju clanovi Izvršnog odbora, izvrši direktor za IT, izvršni direktori za poslove sa stanovništvom, izvršni direktor za kredite i investicije, izvršni direktor za poslove sa inostranstvom, izvrši direktor racunovodstva, izvršni direktor za sredstva i likvidnost i direktori glavih filijala. Ovo telo odlu_uje o:
1) definisanju srategije razvoja IT,
2) donošenju razvojnih planova IT, njihovoj realizaciji i merama,
3) investicijama u IT,
4) definisanju razvoja IT subsidijara,
5) pracenju primene jedinstvenog informacionog sistema IT u filijalama,
Organizaciono upravljanje podrazumeva formiranje profitnih centara po osnovnim grupama bankarskih proizvoda i bankarskim proizvodima pojedinacno. Na tom osnovu može se sagledati pojedinacni doprinos organizacionih delova – filijala i proizvoda ukupnom dobitku ili gubitku banke. Pored segmentacije po poslovima moguce je izvršiti geografsku segmentaciju, tj. segmentaciju po organizacionim delovima. Pri tom treba imati u vidu da organizacioni deo ne mora imati uravnoteženu pasivu i aktivu, ali je ravnoteža neophodna na nivou banke kao celine. Velike banke pogotovo imaju razvijenu mrežu filijala i nefilijalskih delova (kucno bankarstvo). U savremenim uslovima filijalska mreža se organizuje kroz manji broj glavnih filijala koje posluju kao profitni centri, koje opslužuju veci broj satelitskih filijala. Postoje mišljenja da je do odredjenog kapitalnog limita filijalski model funkcionisanja banke efikasan, a da je preko tog limita neophodna organizaciona transformacija u pravcu organizovanja cvrstog holdinga, bez mogucnosti izlaska novoformiranih banaka iz sistema, a banke cerke bi bile regionalno poslovno fokusirane. Bez sumnje, organizacija banke veoma je bitno pitanje za uspešnost njenog funkcionisanja, narocito u trenutku osnivanja i reorganizacije, jer to su pitanja od strateškog znacaja.