Organizacija prevencije industrijskih akcidenata

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Ovaj rad sadrži set osnovnih dokumenata koji pomažu da razumemo zašto se prevencije akcidenata i programi pripravnosti moraju razvijati, a u isto vreme opisuje neke od najvećih akcidenata koji su se dogodili proteklih godina. Takođe, opisuje kako mere sigurnosti i kako slučajnosti u lokalnoj sredini mogu biti identifikovane i ocenjene.
Između 1970. i 1990. godine, širom sveta se dogodilo oko 180 ozbiljnijih industrijskih akcidenata, što je dovelo do oslobađanja raznih hemijskih jedinjenja u spoljnu sredinu. Ove nezgode, izazvane uglavnom požarima, eksplozijama, sudarima tokom transporta, usmrtile su oko 8 000 ljudi, izazvale povrede kod preko 20 000 osoba i prouzrokovale stotine prinudnih evakuacija u kojima je učestvovalo na stotine hiljada ljudi.
Čini se da ozbiljni industrijski akcidenti postaju sve češća slika. Tokom 1974-1978, odigralo se pet većih nezgoda, da bi se šest godina kasnije od 1984-1988 taj broj popeo na šesnaest.
Dogod se sigurnosne mere i standardi ne budu striktno primenjivali i dokle god industrijska postrojenja budu bila locirana u blizini gusto naseljenih centara, ozbiljne posledice akcidenata će se umnožavati, pogotovo u zemljama u razvoju.
Snažna eksplozija u skladištu tečnog naftnog gasa u prenaseljenom San Juanico u blizini Meksiko Sitija, u novembru 1984., usmrtila je 452 ljudi, povrede je zadobilo 4 248 osoba, a raseljena je 31 000. Eksplozija je ilustrovala nepouzdanu prirodu grada u kome 17 miliona stanovnika živi u čeljustima raznih potencijalno opasnih postrojenja. Nesreća koja se desila u Bopalu je još jedan primer; većina žrtava u ovom gradu živela je u divljim naseljima u neposrednoj blizini elektrane u kojoj je i došlo do nezgode....