On-line bankarstvo -esej

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
Dzemala Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 8,280
Pridružen: May 2010
Poruka: #1
On-line bankarstvo -esej
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

ON-LINE BANKARSTVO

U novije vreme svedoci smo velikih strategijskih pregrupisavanja u bankarskoj industriji. Nedavno je, recimo, Hju Mek Kol (Hugh McColl), predsednik Nations Bank–a, objavio spajanje ove banke sa Bank America iz Kalifornije. Ovo, međutim nije jedini takav slučaj. Nedavno su sklopljeni isto tako kolosalni finansijski poslovi za koje se, pre samo desetak godina, smatralo da su nemogući. Istoga dana kada je objavljeno spajanje Bank America i Nations Bank, predsednik Banc One, Džon Mek Koj (John B. McCoy), koji je jednom izjavio da će u budućnosti u bankarskoj industriji postojati samo pet–šest velikih banaka, obelodanio je planove o spajanju njegove banke, sa First Chicago NBD Corp. Sve je ovo usledilo samo nedelju dana nakon objavljivanja planova osiguravajućeg i brokerskog giganta, Travelers Group, da se poveže sa Citicorp–om, drugom po veličini bankom u Sjedinjenim Državama. Slična pregrupisavanja počela su i u Evropi: setimo se ujedinjenja najvećih švajcarskih banaka u United Bank of Switzerland. Odjednom je svet finansija, umesto gomile razbacanih delića, počeo da poprima oblik džinovske slagalice, a delovi se polako uklapaju jedan u drugi.
Sudar ovih finansijskih giganata ukazuje na mnogo dublju, složeniju revoluciju. Uskoro neće postojati potreba za podelom ličnih finansija na gotovinu, ušteđevinu, kredite i sl. Sva sredstva biće grupisana na jednom zajedničkom „inteligentnom" računu, odakle će neprekidno „krstariti" mrežama u potrazi za investicionim šansama širom sveta.
Gotovina je već dobila čitavu jednu novu dimenziju. Firma MasterCard, na primer, investirala je milione dolara u razvoj sistema za elektronski novac zvanog Mondex. „Inteligentne" Mondex kartice imaju ugrađene mikročipove na koje mogu da se smeste ne samo „elektronski dolari", već takođe i još pet drugih valuta, kratka medicinska istorija, pa čak i lični elektronski „ključ" koji može da otvori sve — od vašeg stana do vaše kancelarije......
Elektronski novac, takođe, može da bude dvosmerno anoniman — zbog toga će biti nemoguće pratiti ga, što će predstavljati pravi raj za organizovani međunarodni kriminal.
Elektronski novac ne poznaje granice. Revolucija u oblasti on-line novca prilično olakšava izvesne oblike evazije poreza. Ove inovacije čak dovode u pitanje i ulogu centralnih banaka kao arbitara nacionalne novčane mase. Ako ovakve inovacije postanu opšteprihvaćene, javnost neće više morati da se oslanja na centralne banke kao direktne izvore medijuma razmene. Ovo je pogotovo uočljivo u slučaju on-line novca.
Ako bi postojala neka vrsta manifesta novog sveta elektronskih finansija, tj. neki dokument koji bi sadržao uslove i obim revolucije koja će moć novca prebaciti iz ruku centralnih banaka u ruke potrošača, njega bismo mogli pronaći u govoru koji je 1993. godine održao Čarls Senford (Charles Sanford Jr.), tadašnji glavni izvršni rukovodilac Bankers Trust–a, na savetovanju ekonomista u Džekson Houlu, pod naslovom „Finansijska tržišta 2020."
Senford je vrlo zapažena ličnost u američkim finansijama. Popularizovao je pojam upravljanja rizikom, jedne od najznačajnijih ideja u savremenim finansijama. Po njemu, sve investicije mogu se okarakterisati dvema promenljivama: rizikom i nagradom. One su proporcionalne. Ako želite veću nagradu, to uglavnom znači preduzimanje većeg rizika. Hipoteke na kuću, na primer, prilično su bezrizične za kreditore, ali je nagrada mala — recimo, kamata od 6% godišnje. Sa druge strane, kreditiranje vlade Malezije je prilično rizično, ali se nagrada izražava dvocifrenim brojkama. Ideja je bila da se sakupe sve investicije — od polisa osiguranja do kredita za godišnje odmore — i da se raščlane u male pakete rizika koji mogu da se ubace u računar i prodaju na globalnoj mreži. Različiti invetitori, koji žele da za svoj novac kupe različite vrste prinosa u različito vreme, kupovali bi različite „komade" rizika. Zbog činjenice da su ovi „paketi" rizika izvedeni iz odgovarajućih investicija, oni su nazvani derivatima. Da bi objasnio ovaj novi svet, Senford je izneo ono što je kasnije nazvano teorijom atomskih finansija. Baš kao i u kvantnoj fizici, koja zahteva poniranje duboko u atome da bi se shvatilo kako fizički svet funkcioniše, Senford je predložio detaljno proučavanje svake investicije radi potpunijeg razumevanja funkcionisanja tržišta. Ova ideja se pokazala prilično popularnom. Omogućavajući institucijama da upravljaju svojim finansijama mnogo pažljivije, derivati su ponudili mogućnost obezbeđivanja većih nagrada pri nižim rizicima. Iznenada je uzdrmano ono što se činilo prvim nepromenljivim zakonom finansija — nema veće nagrade bez većeg rizika. Ali, derivati nisu nužno i dobri — pri „pucanju" poslova sa derivatima može doći do znatnih gubitaka. Međutim, derivati su zauvek izmenili pravila igre. Prosečni investitori koji sada plasiraju novac u zajedničke fondove i akcije ubrzo će imati pristup stotinama drugih investicionih opcija. Po Senfordovom mišljenju, upravljanje rizikom predstavlja prekretnicu u finansijama.....

LITERATURA

1. Momčilo Marković, 2)Radmilo Simić, 3)Miomir Todorović „Elektronsko poslovanje-primena u bankarstvu“,Viša poslovna škola Kosovo Polje-Blace 2003 godine,
2. Adizes I., Upravljanje promenama, Konceptualne osnove Adižesove metode,
Skripta, 1996.
3. Balaban, N. et. Al., Principi informatike, Savremena administracija, Beograd, 1996.
4. Dulanović N., Veljović A., Otkrivanje obrazaca u korišćenju Web-a, Web Usage
Mining, YU INFO 2002, Kopaonik, 2002.
5. Han, S. i N. Balaban, Osnovi informatike, Savremena Administracija, Beograd,
6. Hanić H. et. al., Organizacija i u prvaljanje poslovnim sistemima, Naučna knjiga,
Beograd, 1987.
7. Hanić H. Upravljanje marketingom i marketinški informacioni sistem, Poslovna
politika, 1991.
8. Hanić H i S. Krsmanović, Upravljački informacioni sistemi, Beograd, 1999.




PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
03:35 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Poverenje potrosaca u on-line kupovinu mat.dipl5 0 1,703 08-09-2010 11:35 PM
zadnja poruka: mat.dipl5
  On-line and off-line Quality Control Vesnica 0 967 17-06-2010 08:25 PM
zadnja poruka: Vesnica

Skoči na forum: