Odredjivanje etil - alkohola u sljivovici

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz biologije , ekologije, fizike, geografije i hemije.

Alkohol je korišćen u medicinske svrhe još u davna vremena, njegova lekovita svojstva spominju se čak 191 put u Starom i Novom Zavetu. Još na početku XX veka uočena je veza između umerenog konzumiranja alkohola i smanjenja rizika od kardio-vaskularnih oboljenja. Ljudi koji povremeno piju, po nekim istraživanjima zdraviji su i duže žive od onih koji nikada ne piju ili od alkoholičara. Takođe umereno konzumiranje alkoholnih pića smanjuje mogućnost visokog pritiska, oboljenja perifernih arterija, Alchajmerove bolesti ili srčanog udara. Jedna rakija dnevno deluje preventivno na dijabetes, reumatični artritis, osteoporozu, kamen u bubregu, stres i depresiju, Parkinsonovu bolest, hepatitis A, anginu pektoris, a dobra je i za pamćenje.

Po medicinskim istraživanjima alkoholna pića ne utiču na povećanje telesne mase. Sam alkohol sadrži kalorije ali po mnogim dugogodišnjim istraživanjima dovodi čak do malog smanjenja težine kod žena koje povremeno konzumiraju alkoholna pića. Unošenjem alkohola primetno se ubrzava metabolizam, i uzrokuje sagorevanje više kalorija nego što se zadržava u organizmu u obliku masti. Alkoholna pića ne sadrže masti ni holesterol, ali naravno različita pića imaju različite nutritivne vrednosti. Preterivanje u piću izaziva cirozu jetre, povećava mogućnost malignih oboljenja. Umereno konzumiranje po mnogim studijama poboljšava zdravlje i produžava život.....

ODREĐIVANJE ETIL – ALKOHOLA U ŠLJIVOVICI

Jedna od članica familije ruže ( Prunus sp-Family Rosaceae), razlikuje hiljade različitih veličina, oblika i ukusa. Sve vrste potiču od tri osnovna tipa- evropske, japanske i zapadno azijske. Divlje šljive uzgajali su još Asirci pre oko 2000 godina, a njihovo gajenje preuzeli su Rimljani koji su počeli da ih kaleme u cilju dobijanja boljih vrsta. Plinije piše da Rimljani poznaju veliki broj ukrštenih vrsta šljiva. Za šljivu su znali i narodi Kine i Japana.
Tek krstaši donose šljivu u Evropu, gde je najpre uzgajana u voćnjacima srednjovekovnih manastira u Engleskoj.

Danas se šljive gaje u gotovo svim krajevima sveta. Šljive imaju visok sadržaj šećera ali ne sadrže skrob. Posle branja ne postaju slađe već samo sočnije, što je posledica dejstva enzima koji se oslobađaju. Šljive su veliki izvor vitamina A i C i kalijuma, imaju nizak sadržaj proteina, masti samo u tragovima, ali sadrže više antioksidanasa nego bilo koje drugo voće.

Postoji preko 2000 vrsta šljiva koje sazrevaju u različito vreme leta ili jeseni, ali samo desetak vrsta se komercijalno koristi. Boja šljiva se kreće od crno-plave preko ljubičaste i crvene do zelene i žute. U Srbiji, uzgajanje šljive predstavlja deo istorije i tradicije. U zavisnosti od kraja u kom se uzgajaju zastupljene su i različite sorte......

SADRŽAJ :

1 UVOD 3
1.1 Proizvodnja 4
1.2 Kvalitet rakije 4
2 ODREĐIVANJE ETIL – ALKOHOLA U ŠLJIVOVICI 5
2.1 Etil – alkohol u šljivovici 5
2.2 Vrednost za kvalitet rakije 7
3 ZAKLJUČAK 8
4 LITERATURA 9