Određivanje vrijednosti akcija

1. VREDNOST AKCIJA


Postoje tri osnovna tipa vrednosti : nominalna, kwigovodstvena i tržišna. Pored wih u literaturi se često navodi i prava (unutrašwa, realna, ili stvarna- eng. Intrisic value or fair value) vrednost akcija.
Nominalna vrednost je vrednost po kojoj akcionarsko društvo (tačnije upravni odbor akcionarskog društva) odluči da emituje akcije. To je ona vrednost koja se upisuje na plašt akcije, u slučaju likvidacije preduzeća pomaže da se utvrdi deo kapitala koji pripada vlasnicima akcija. Množewem nominalne vrednosti sa brojem emitovanih akcija dobija se nominalna vrednost akcijskog kapitala. Postoje i slučajevi kada se akcije emituju i bez nominalne vrednosti radi: lakšeg emitovawa novih akcija, lakšeg određivawa nove vrednosti u slučaju reorganizacije, sprečavawa vezivawa vlasnika za nominalne agregate i sl. Mnogi autori ne pridaju veliku važnost ovoj vrednosti.
Kwigovodstvena vrednost se dobija delewem ukupne kwigovodstvene vrednosti akcijskog kapitala (nominalna vrednost akcijskog kapitala + emisiona premija + zadržana dobit) i broja emitovanih akcija.
Tržišna vrednost akcija je cena akcija, ona se formira kroz odnose ponude i tražwe na tržištu akcija. To je cena po kojoj se vrše kupoprodajne transakcije. Pravilo je da kod prodaje akcija na primarnom tržištu (prva prodaja emitovanih akcija) tržišna cena akcije ne sme da bude ispod wene nominalne vrednosti.
Najbitnija za daqu analizu je prava, unutrašwa, realna ili stvarna vrednost akcije. To je ona vrednost koja je prava osnova za formirawe cene akcije. Ona se može ali i ne mora poklapati sa ovim prethodno navedenim vrednostima. Za tržišne učesnike najbitniji je odnos između te stvarne i tržišne vrednosti akcija. Na dugi rok ove dve vrednosti se poklapaju. Ali u kraćem roku i u zavisnosti od forme efikasnosti tržišta ove dve vrednosti mogu biti različite. I to ako je tržišna cena ispod stvarne vrednosti akcija je podcewena, a ako je iznad - precewena. U prvom slučaju uputno je kupiti takvu akciju , a u drugom prodati jer na duži rok cena će rasti, odnosno opadati, težeći ka svojoj pravoj vrednosti.


1.1.Metode za utvrđivawe prave vrednosti akcija


Postoji više metoda za utvrđivawe stvarne vrednosti akcija, suština svih je diskontovawe budućih prinosa akcija. Ovde spadaju:
1. Metod zasnovan na analizi gotovinskog toka sredstava (cash flow analysis)
2. Metod diskontovawa dividendi (discount dividend method - DDM)
3. Analiza dobiti (EPS) i razvojnih mogućnosti
4. Metodi zasnovni na korišćewu P/E racija



Zakqučak


Trgovawe akcijama na organizovanim tržištima (berzama) je od posebnog značaja za zemqe u tranziciji. Razvoj finansijskog tržišta , privatizacija i razvoj korporativne kulture su tri najbitnije stavke promena privreda u tranziciji i sve tri su povezane i oslawaju se jedna na drugu.
Glavna uloga tržišta kapitala je da omogući prikupqawe kapitala potrebnog za poslovawe preduzeća, putem emisije i prodaje kvalitetnih hov . U zemqama u tranziciji, sa nerazvijenim i oslabqenim bankarskim sektorom, ta wegova funkcija je još neophodnija.
Posebno značajna aktivnost koja se obavqa na berzama je i trgovina akcijama iz privatizacije. Kao što je rečeno ciq takvog trgovewa je da se koristeći infrastrukturu berze obezbedi transparentnost trgovawa, potpuna informisanost javnosti i sprečavawe eventualnih špekulacija sa tim akcijama (npr. da sve akcije otkupi samo jedan uži sloj "povlašćenih", bliskih vladajućoj strukturi). Trgovinom na berzi objediwuje se celokupna ponuda i tražwa na jednom mestu i utvrđuje prava tržišna vrednost tih akcija iz privatizacije. Kaže se da se one "pročišćavaju", jer procene vrednosti kapitala, preduzeća koja se privatizuju, mogu da budu nerealne (ako se u proceni pođe od nekorektnih i nerevidiranih izveštaja) pa samim tim i procewena cena akcija je nerealna.
Daqim trgovawem na sekundarnom tržištu akcijama iz privatizacije kristalizuju se tržišne cene i postaju reper za ocenu uspešnosti poslovawa firmi kao i uspešnosti wihovog menaxmenta. Time finansijsko tržište doprinosi razvoju i efikasnosti korporativnog upravqawa.
Bitna uloga finansijskog tržišta je i obezbeđewe likvidnosti čime se obezbeđuje potpora procesima transformacije i privatizacije. Likvidnost na berzama zavisi i od opremqenosti i infrastrukture berze, i od poslovne sposobnosti (rejtinga) emitenta ali i od opštih institucionalnih uslova na kojima je ta berza postavqena.
Uz uvažavawe svih napred navedenih specifičnosti domaće berze, kao berze zemqe u tranziciji, nadam se da sam dovoqno jasno istakla značaj finansijskog tržišta, a posebno tržišta kapitala, za sprovođewe tranzicije. Ako sam to uspela onda je bilo svrsishodno istraživawe i tematika ovog rada.