Odnos SPS-a prema Slobodanu Miloševiću posle 2001. godine

U predoktobarskom razdoblju vladajuća Socijalistička partija Srbije (SPS) imala je sve do 1998. širok oslonac u biračkom telu o čemu ubedljivo svedoče podaci da je ona zadobijala, relativno posmatrano, najveći procenat glasova na sukcesivnim republičkim izborima (1990- 46,1% ; 1992- 28,8%; 1993- 36,7% i 1997. u »levoj koaliciji« 34,2%). Ti podaci govore o širokoj izbornoj podršci SPS-u, premda je deo podrške rezultat manipulacija koje su invarijantno obeležje izbornih nadmetanja do oktobarskog preokreta. Nasuprot SPS-u, delovala je programski i politički razjedinjena opozicija koja je više energije trošila u međusobnim sukobima nego u borbi protiv vladajuće stranke. Čak i kad je opozicija uspevala da se ujedini u borbi protiv SPS-a, kao što je to slučaj sa koalicijom »Zajedno« (SPO-DS-GSS)- to je trajalo kratko (novembar 1996 - maj 1997) i završilo se neslavnim razlazom. Višestruka superiornost SPS-a nad opozicijom objašnjava zašto do 1998. vlast nije koristila otvoreno nasilje nad opozicionim partijama i zašto je čak dopuštala delovanje nezavisnih medija (Borba koja 1996. menja naziv u Naša Borba, Vreme, B 92, Studio B i dr.) koji su iznosili kritičke stavove ne samo o pojedinim nosiocima vlasti nego i o vladajućem poretku u celini. Vlast je u istom razdoblju, nastojala da sačuva privid poštovanja demokratskih institucija uspostavljenih 1990. Dobra ilustracija za to je odustajanje najuticajnije ličnosti vladajućeg poretka, predsednika SPS-a Slobodana Miloševića od treće kandidature za predsednika Republike Srbije 1997. godine, jer bi time bio grubo prekršen Ustav Srbije (1990).


Ali, situacija se bitno menja početkom 1998. kada vladajući režim sve manju podršku u društvu nadoknađuje suviškom represije, pri čemu koaliciona vlada obrazovana u martu 1998. od SPS-a, Srpske radikalne stranke i Jugoslovenske levice (»crveno-crna koalicija«) ne preza ni od otvorenog kršenja zakona. U kratkom razdoblju trajanja ove vlade, bitno je ograničena sloboda medija, sužena autonomija univerziteta, počelo je likvidiranje lidera opozicije (ubistvo bivšeg predsednika Srbije Ivana Stambolića, dva pokušaja atentata na predsednika SPO-a Vuka Draškovića), surovo su progonjeni učesnici mirnih demonstracija...

UVOD
1 Redefinisanje ideologije SPS-a i odnos prema Miloševiću 4
1.1 Odnos prema Miloševiću i podele u partiji 6
1.2 Ideologija nakon VIII kongresa 8
ZAKLJUČAK 11
LITERATURA 13