Postupak prema maloletnicima

Sistem krivičnog pravosuđa, sprovodeći retributivnu pravdu, usmeren je da odgovori na pitanja o tome koji je zakon prekršen, ko ga je prekršio i kako sankcionisati krivca tako da se postigne specijalna prevencija. Pristup restorativne pravde sastoji se u strategiji okupljanja i diskusije u okviru lokalne zajednice, okrenut je pojedincu i može se primeniti i u širim gradskim sredinama. Cilj je postizanje jedinstvenih rešenja koja su prihvatljiva za ljude u određenim okolnostima i s obzirom na kulturne prilike koje vladaju. Vremenom, u teorijskim raspravama i praktičnoj primeni, restorativna pravda, kao pojam i proces, dobila je značenje ključnog elementa društvene pravde. Restorativnoj pravdi pripisuje se sposobnost vraćanja pravde u društvenu zajednicu u kojoj je tradicionalni krivičnopravni sistem povezan sa merama opresije unutar zajednice. Te mere izriču organi formalne društvene kontrole u centralizovanom, statičnom krivičnom postupku koji svoje opravdanje nalazi u opštoj, za sve građane dostupnoj pravdi.

U teorijskim razmatranjima o standardima, vrednostima i obezbeđivanju sprovođenja restorativne pravde često se ističe zanemarivanje socijalnih težnji i tradicije prilikom usvajanja ovog procesa. Restorativna pravda se nekada razmatra samo kao mogućnost ostvarivanja većeg obima prava žrtava pored utemeljenog krivičnopravnog sistema retributivne pravde, a nekada opet kao ravnoteža između prava delinkvenata i prava žrtava. Ipak i pored izvesnih nesuglasica i nedoslednosti u sprovođenju, restorativna pravda, primenom svojih principa, obezbeđuje restituciju žrtava i društvene zajednice, promoviše reintegraciju delinkvenata i popravljanje odnosa između žrtve, delinkventa i društvene zajednice.

UVOD 1
1.1 Osnovna načela krivičnog gonjenja maloletnika 3
1.2 Nadležnost suda 6
1.3 Prava okrivljenog 8
1.4 Presuda 8
1.5 Žalba na presudu 11
ZAKLJUČAK 15
LITERATURA 17