OBAVLJANJE PLATNOG PROMETA SA INOSTRANSTVOM – MEĐUNARODNI DOKUMENTARNI AKREDITIV

Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Platni promet

Platni promet označava postupak u vezi sa novčanim plaćanjima koja nastaju iz materijalno-pravnog odnosa subjekata koji u njemu učestvuju, a njegov je cilj da olakša način takvog plaćanja. Osnov plaćanja između subjekata koji učestvuju u platnom prometu može proizilaziti iz obaveza koja se odnose na plaćanja u vezi sa: prometom proizvoda, izvršavanjem određenih usluga i radova, plaćanja u vezi dužničko-poverilačkih odnosa kao i obaveza koje proizilaze iz finansijskih odnosa.

Platni promet može biti nacionalni koji se odvija između privrednih subjekata unutar jedne zemlje i međunarodni koji se odvija između privrednih subjekata iz različitih zemalja.


Platni promet sa inostranstvom

Poslovi platnog prometa sa inostranstvom ubrajaju se u grupu posredničkih (uslužnih) bankarskih poslova i oni su značajni i veoma cenjeni bankarski poslovi. Ove poslove, banke, uz naplatu određene provizije i eventualnih stvarnih troškova, obavljaju u svoje ime ali za tuđ račun koristeći već postojeći aparat banke.

Predmet ispitivanja uloge platnog prometa sa inostranstvom najčešće se ne odnosi na plaćanja koja se obavljaju u gotovom novcu već na ona koja se u većini slučajeva koriste posredstvom jedne ili više banaka. U postupku realizacije platnog prometa najčešće učestvuje veći broj subjekata: nalogodavac koji naređuje, odnosno izdaje nalog za plaćanje, banka jedna ili više (posrednik) i korisnik plaćanja (primalac). S obzirom na značaj koji platni promet sa inostranstvom ima za svaku zemlju, po pravilu, reguliše se jedinstvenim propisima. Sredstva plaćanja u platnom prometu sa inostranstvom su najčešće devize, valute, kao i plemeniti metali (većinom zlato).

Sa sve većim porastom međunarodne trgovine i njene uloge u funkciji proizvodnje i potrebe bržeg razvoja nerazvijenih zemalja povećava se značaj i uloga koju u obavljanju svetskog prometa imaju instrumenti plaćanja. Značaj instumenata plaćanja u međunarodnom platnom prometu je sve veći s obzirom da se isti ne primenjuje samo kada su u pitanju plaćanja u vezi sa izvozom proizvoda već i na ona koja se odnose na nerobna plaćanja a koja inače rastu značajno sa porastom svetskog izvoza, turističkih putovanja i dr.

Platni promet sa inostranstvom koga ne karakteriše samo prostorna udaljenost već i činjenica postojanja prebivališta subjekata u različitim suverenim državama i sa različitim zakonodavstvima i propisima, ima za cilj da omogući obavljanje raznovrsnih trgovinskih transakcija u devizama, konvertibilnim i nekonvertibilnim, kliringu i nacionalnim valutama korišćenjem raznih instrumenata plaćanja i u kontaktima subjekata koji se često i ne poznaju. Okolost da su subjekti koji učestvuju u realizaciji robnog i nerobnog prometa domicilirani u zemlji na suvereno različitim teritorijama suočeni sa elementima nesigurnosti i neizvesnosti koje mogu proisticati ne samo u vezi sa njihovim materijalnim položajem već često i usled uticaja raznih institucionalnih faktora u jednoj ili drugoj zemlji, ima uticaja da zainteresovani subjekti nastoje da koriste takve instrumente plaćanja koji bi im po svojim karakteristikama mogli da pruže maksimalnu sigurnost u pogledu s jedne strane naplate realizacije izvoza i, s druge strane, dobijanje ugovorenih proizvoda, odnosno izvršenje i naplatu usluge.


Instrumenti međunarodnog platnog prometa

U platnom prometu sa inostranstvom najčešće se nalaze u primeni sledeći instrumenti plaćanja: dokumentarni akreditiv, doznaka, dokumentarni inkaso, ček, kreditino pismo, kreditna karta.

Kada će se koji od instrumenata plaćanja u međunarodnom platnom prometu više primenjivati zavisi od većeg broja različitih faktora i uticaja. Svakako da međusobni odnosi poznavanja i poverenja ugovornih partnera izvoznika-prodavca i uvoznika-kupca mogu imati presudan značaj i uticaj na njihovo opredeljenje u izboru instrumenata plaćanja. Međutim ne sme se izgubiti ni činjenica da s obzirom da u ugovornom odnosu učestvuju partneri koji su domicilirani na suvereno različitim teritorijama na kojima se primenjuju ili se mogu primenjivati spoljnotrgovinski i devizni propisi, pravila i uzanse prometa koji mogu imati i štetnog uticaja na pojedine subjekte u realizaciji određenog posla. Oni mogu imati presudan uticaj na opredeljenje kod konačne odluke o izboru instrumenata plaćanja. Isto tako i konjukturni činioci kao i svi oni koji utiču, ili mogu uticati, da se pojedini proizvodi ili usluge lakše ili teže mogu plasirati na međunarodnom tržištu, mogu takođe biti od uticaja prilikom donošenja definitivne odluke u vezi izbora odgovarajućeg najpodesnijeg instrumenta plaćanja.

Od efikasnosti instrumenata plaćanja u odnosima subjekata domaće zemlje sa subjektima iz inostranstva zavisiće da li će doći do određenih realizacija plaćanja a koja mogu imati za posledicu smanjenje kreditnog potencijala banaka, smanjenje stepena likvidnosti pojedinih subjekata, grana i privrede u celini. Primena instrumenata plaćanja koji dovode do sigurnih i brzih naplata imaće za posledicu povoljnije efekte kako za pojedine subjekte koji učestvuju kao partneri u međunarodnim trgovinskim i finansijskim operacijama tako i za čitavu privredu.




DOKUMENTARNI AKREDITIVI


Poreklo i definicija

Sa relativnom sigurnošću naplate dokumentarnim akreditivom i sa dodatnim prednostima za dobijanje kredita i drugih oblika finansiranja, akreditivi predstavljaju glavni instrument u obavljanju finansiranja spoljne trgovine.

Akreditivi su stari skoro isto koliko i banke. Nastali su kada su putnici i trgovci, zamoreni neizvesnostima koje prati nošenje zlata i novca od mesta do mesta da bi mogli da obavljaju svoje poslove, počeli da prave aranžmane sa svojim bankama da im novac bude stavljen na raspolaganje u inostranstvu kroz tamošnje lokalne banke sa kojima su njihovi bankari onda razvijali začetke poslovnih odnosa sa inostranstvom. U tim danima javili su se počeci korespondentskog bankarstva – podnošenjem autentifikovanog pisma svojih bankara i drugim bona fide identifikacijama, putnik je bio u mogućnosti da podiže novac u lokalu, znajući da će odgovarajućim iznosom biti terećen njegov račun u banci u njegovoj zamlji. Autentifikovani instrument je bio poznat pod nazivom akreditiv i dalje se razvijao.


SADRŽAJ:

3......................................UVOD

3.......................................platni promet

3.......................................platni promet sa inostranstvom

4.......................................instrumenti međunarodnog platnog prometa

5......................................DOKUMENTARNI AKREDITIV

5.......................................poreklo i definicija

7.......................................vrste akreditiva

9.......................................učesnici u akreditivnom poslu

10.....................................otvaranje akreditiva

11.....................................uslovi u vezi sa datumima u akreditivu

12.....................................isplatne klauzule kod akreditiva

13.....................................korišćenje akreditiva

14.....................................podnošenje dokumenata

16.....................................pregled dokumenata

16.....................................jednoobrazna pravila i običaji za dokumentarne akreditive

17....................................ZAKLJUČAK

18....................................LITERATURA