Očekivana i neočekivana kretanja u procesu tranzicije privreda istočne i centralne ev

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetništvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


OČEKIVANA I NEOČEKIVANA KRETANJA U PROCESU TRANZICIJE PRIVREDA ISTOČNE I CENTRALNE EVROPE

Diskusija u pogledu tranzicionih strategija vodi se između četiri grupe analitičara. Jednu grupu čine protagonisti reformske strategije koji smatraju da je ova strategija imala uspeha tamo gde je žestoko primenjena, a da su se problemi javljali tamo gde je bilo nedoslednosti u njenoj primeni. Ostale tri grupe su: autori koji se u principu slažu sa tržišno fundamentalnom reformskom strategijom, ali se ne slažu sa nekim specifičnostima njene primene; oni koji smatraju da su predložene sekvence i brzina reformi bili nesmotreni; i oni koji ocenjuju da je cela strategija bila pogrešno vođena zbog stavljanja naglaska na radikalne reforme u okruženju postepenog razvoja institucija. U skorašnje vreme ova debata je pojačana jer joj podsticaj daju brojne analize iskustava prve decenije tranzicije.
Diskusija o optimalnim sekvencama i brzini reformi bila je potisnuta iza inicijalnog naglaska na 'graduelizam' versus 'šok terapija'. Kritičari "big bang" pristupa ističu da naglasak na brzinu razara još uvek vredne organizacione veze između postojećih preduzeća i da rezultirajuća "dezorganizacija" značajno doprinosi padu proizvodnje. Po njima, ovaj pad, kada je kombinovan sa liberalizacijom cena i dubokim rezovima javne potrošnje, dovodi do oštrog porasta siromaštva i nejednakosti dohotka. Polazeći od neizvesnosti koje prati tranzicija, neki ističu da su u brojnim slučajevima, posebno u Rusiji, loše sekvence reformi dovele do raspodele privatnih interesa, što je blokiralo dalje reforme.
Međutim, drugi istraživači odbacuju ovaj kriticizam, ističući da je pad proizvodnje registrovan pre nego što je otpočela tranzicija, da organizacione veze nasleđene iz centralnog planiranja nisu odgovarale tržištu, i da su privatizovana preduzeća u mnogo slučajeva restrukturirana brže od onih koja su ostala u državnom vlasništvu. Oni takođe ističu da se veći deo nejednake raspodele bogatstva i izražen porast nejednakosti dohotka i porast siromaštva uglavnom događao u zemljama gde su reforme primenjene samo delimično. Na kraju, oni napominju da je odluka da se pristupi brzim reformama imala uspeha u zemljama CIE, dok se slabije oživljavanje proizvodnje i njeni prekidi u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza dovode u vezu sa nedovoljnom odlučnošću da se dosledno primeni navedena strategija. . .