Novac kao specificna roba banaka

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
Vesnica Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 2,567
Pridružen: May 2010
Poruka: #1
Novac kao specificna roba banaka
Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Novac je specifična roba koju je razvitak robne proizvodnje i razmene izdvojio iz ostalog robnog sveta da monopolski vrši ulogu opšteg ekvivalenta. Na taj način novac predstavlja prometnu vrednost koja je apstraktni izraz celokupnog bogatstva država, a ujedno služi i kao univerzalno sredstvo za međusobno upoređivanje i razmenjivanje svih proizvoda ljudskog rada.
Novac je specifična roba, jer olakšava i ubrzava zadovoljenje određenih potreba.

Inicijalni oblici novca imali su dva bitna obeležja:
-materijalnu opipljivost
-nacionalne okvire nesmetanog funkcionisanja

Sistem plaćanja se menjao tokom vremena. U starim vremenima korišćenje plemenitih metala podrazumevalo je visoke troškove, tako da je novac počeo da evoluira ka papirnom novcu. Pojava i razvoj novca su usko vezani i sa pojavom i razvojem bankarstva, a pojava kovanog novca je omogućila bankarstvu da i ono zakuca na vrata istorije:
-pojavu i razvoj banaka je omogućila pojava kovanog novca
-ipak , obzirom da je kovani novac postojao i pre nove ere, svakako ne može se tvrditi da su oduvek postojale banke u današnjem smislu reči
-zbog toga se jedino može govoriti o razvojnim fazama

U tom periodu banka je imala funkciju posrednika između finansijskih suficitnih i finansijski deficitnih transaktora. Poslovalo se sa sto postotnim pokrićem u zlatu ili srebru. Banka je izdavala sredstva samo na osnovu deponovanog zlata ili srebra, tako da je izostajalo stvaranje novca.
Kada je zlatni i srebrni novac počeo da služi za izdavanje banknota i onima koji prethodno ne deponuju zlato i srebro, otpočeo je proces dematerijalizacije novca. Banka je u tom trenutku postala aktivna u stvaranju novca, i od funkcije u primarnoj emisiji novca prešla je u funkciju sekundarne emisije novca.
Svi pojavni oblici novca morali su da zadovolje određene uslove: da budu trajni; lako prenosivi; deljivi na manje jedinice istog kvaliteta; da budu prepoznatljivi; teški za falsifikovanje i da im proizvodnja ne bude skupa. Sve ove karakteristike su u funkciji održavanja stabilne vrednosti novca. Problem stabilne vrednosti novca manje zavisi od navedenih karakteristika, a više zavise od ekonomskog i monetarnog sistema.
Zbog povećanja robnog prometa i prirodno ograničenih količina plemenitog metala napušten je sistem zlatnog važenja sa opticajem zlatnika (krajem prvog svetskog rata) da bi se prešlo na kombinovani sistem zlatnih poluga i zlatnih deviza, gde se emitovane novčanice zasnimaju na delimičnom pokriću (između dva svetska rata).
U periodu robnog i reprezentativnog robnog novca sve više je dobijao na značaju novac u vidu duga. Ako transaktor obeća da će dati određenu količinu neke robe , pisani dokaz ovog prava na preuzimanje robe može kao i sama roba da posluži kao novac. Novac u vidu duga jeste sopstvena menica.
Novac u obliku duga omogućio je nastanak apstraktnog ili nominalnog novca. Radi se o papirnom novcu koji ne omogućuje zamenu za zlato. Za razliku od prethodnih novčanih oblika čija se prihvatljivost zasniva na korisnosti predmeta kao robe (robni novac) ili na sposobnosti da se reprezentativan novac i novac u vidu duga isplate robom, prihvatljivost papirnog novca se zasniva na činjenici da ga država proglašava zakonskim platežnim sredtsvom. Nominalni novac (apstraktni) podrazumeva saglasnost transaktora da prihvati određene komade papira u naknadu za prodatu robu ili uslugu.
Poverenje se zasniva na uverenju poverioca da mu potraživanje neće biti realno smanjeno. Prihvatljivost bankarskog novca zavisi od poverenja javnosti u bankarski sistem.
Tokom HH veka čekovi su delimično potisli gotov novac. U najnovije vreme razvija se elektronski način plaćanja, gde kompjuteri još više potiskuju papirni novac, što još više smanjuje transakcione troškove i povećava efikasnost poslovanja.
Država svojom monetarnom politikom uređuje novčane tokove, ponekad u pozitivnom pravcu, a ponekad i ne.

DEFINISANJE NOVCA

Novac je sve ono što je opšte prihvaćeno kao sredstvo plaćanja za robu i usluge kao i za otplatu dugova. Novac ima tri osnovne funkcije: kao sredstvo razmene; kao merilo likvidnosti i kao sredtsvo plaćanja.

Novac kao sredstvo razmene izbegava različito vrednovanje robe kod trampe, pa time olakšava razmenu, smanjuje transakcione troškove i podstiče specijalizaciju. Ovu funkciju novac mora da obavlja za razliku od ostalih. Imalac bilo koje robe može istu zameniti za bilo koju drugu robu, posrednim putem, tako što prvo zamenjuje svoju robu ili usluge za novac, kojim se onda može kupiti roba koju želi. Novac kao sredtsvo razmene prihvaćen je kod svih privrednih subjekata i pravnim propisima nametnuto je kao sredtsvo razmene. Sume gotovog novca i depozitnog novca izazivaju makroekonomske efekte, jer se novcem definiše samo ono što je „opipljivo sredstvo razmene“.

Osobina isticanja likvidnost zasnovana je na činjenici da potrošnja nije ograničena količinom gotovog novca, već likvidnošću. Savremeni proces reprodukcije zahteva neodložno prisustvo novca za održavanje svog kružnog toka. Značaj ove funkcije proizilazi iz činjenice da nelikvidnost jednog subjekta može izazvati lančanu nelikvidnost, što može imati jako opasan uticaj po ekonomiju jedne zemlje. Postoji stanovište da je reč o izvedenim funkcijama novca kao sredtsva plaćanja i da ih treba razmatrati u okviru te funkcije.

Novac kao sredstvo plaćanja može da se tretira kao funcija novca sa pravnog stanovišta. Sa razvojem robne proizvodnje, prodavac postaje poverilac, a dužnik je kupac, tako da i novac dobija funkciju i postaje platežno sredtsvo. Novac se u funkciji platežnog sredtsva koristi u kreditnim transakcijama. Funkcija proizilazi iz činjenice da se ne mora poklapati vreme kupovine sa vremenom plaćanja. Pored kupovine postoji bezbroj drugih usluga, obaveza i slično čije se plažanje može odložiti, čemu je doprinela sve veća podela rada i pojava kreditnih odnosa.


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
10-05-2010 10:16 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Investicioni portfolio banaka Maja 0 1,364 02-02-2012 03:57 PM
zadnja poruka: Maja
  KERAMIČKA ROBA VS1 0 3,417 03-06-2010 07:46 PM
zadnja poruka: VS1
  Novac i savremeni problemi novcanog opticaja Vesnica 0 1,760 11-05-2010 09:33 PM
zadnja poruka: Vesnica
  Novac - ekonomija Vesnica 0 1,753 10-05-2010 12:33 AM
zadnja poruka: Vesnica
  Novac i inflacija Vesnica 0 2,203 09-05-2010 04:41 PM
zadnja poruka: Vesnica

Skoči na forum: