Njujorška berza

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžmenta, marketinga, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planova, makroekonomije, mikroekonomije, preduzetništva, upravljanja ljudskim resursima, carine i porezi.


Ideja da se u opticaju nađe mnogo više novca nego što ga fizički ima, stara je mnogo vekova. Niko ne moze pouzdano da tvrdi odakle potiče – nalazimo je još kod starih Vavilonaca, a kasnije i kod Grka i Rimljana. Po francuskom istoričaru Ferdinandu Brodelu, presudnu ulogu imao je Kairo u 11. veku. Jevrejski i muslimanski trgovci već su tada poznavali različite načine plaćanja i kupovinu na kredit, kao i kaparisanje poljoprivrednih proizvoda i pre žetve. U starom i srednjem veku, trgovci su igrali ogromnu ulogu u društvu. Morali su da znaju da pišu, čitaju i računaju, da poznaju geografiju i nautiku, pa su za svoje vreme bili veoma obrazovani. Stalno su se dovijali da smisle najbolji i najsigurniji način za postizanje zarade i uopšte jednostavniji način trgovine, pa nije ni čudo što su glavne ekonomske promene začeli baš oni. Prekretnica je načinjena kad su na trgove (čiji naziv i sam kazuje da se tamo najčešće trgovalo) počeli da se donose samo uzorci robe, a ne cela količina, da bi tek po sklapanju dogovora bila izvršena razmena dobara. Za ovakvu trgovinu „na reč”, ključno je poverenje. I dan-danas na berzama se ne trguje stvarnom robom, već nekom vrstom uzoraka (na robnim berzama) i hartijama od vrednosti (na finansijskim berzama), a bez poverenja ne bi mogao da se sklopi nijedan dogovor.

Građevine za koje može da se kaže da su preteča banke postoje još pre pojave novca (prvi kovani novac za koji mi danas znamo je iz Lidije, nastao oko 680. godine pre naše ere), ali su tada više bili neka vrsta trezora za žito, krzno, metale (kasnije i plemenite). Posle pojave metalnog novca (koji je postao neophodan kad se pojavio višak proizvoda i privatno vlasništvo), javlja se potreba i za njegovim usavršavanjem jer se oštećivao pri dužoj upotrebi, ali pre svega jer se njime teško baratalo u većim količinama i bio je nepraktičan za prenošenje. Nošenje novca na putovanjima bilo je ogromna teškoća za tadašnje putnike zbog njegove težine, ali i čestih pljački na putu.

Iz potrebe da zaštite svoju imovinu, a i da putovanje učine lakšim, trgovci su uveli niz novina. Prvo su nastali sertifikati (slično menicama) kojima bi mogli da zamene deo svog bogatstva ili imovine, a odatle kasnije nastaju banknote i na kraju novčanice od hartije kakve mi danas poznajemo (u Kini u 10. veku uveliko se koriste neke, doduše primitivne, vrste novca od hartije). Važnu ulogu u razvoju bankarstva imaju templari, crkveni red nastao 1118. godine. Zbog raznih povlastica koje su imali, posle Prvog krstaškog rata brzo su ojačali i dobili veliku moć. Jedan deo templara bavio se bankarstvom, a neki ih smatraju i prvim savremenim bankarima. Pozajmljivali su narodu novac uz nadoknadu. Kod templara su se zaduživali ne samo obični ljudi, već i kraljevi, recimo Engleske, Francuske (a upravo ti veliki dugovi doneli su propast templarima, jer su ih na kraju isti ti kraljevi prognali). Nisu se bavili samo pozajmljivanjem novca uz kamatu, već i drugim bankarskim poslovima, na primer izdavanjem menica. Tako su ljudi koji su odlazili na put (u to vreme najčešće hodočasnici) kod templara mogli pre polaska da založe svu svoju imovinu. Dobili bi menicu s tačnim iznosom, a kad bi se vratili, iznos, umanjen za „troškove čuvanja”, bio bi im vraćen. Imali su mogućnost i da novac s napisanog čeka podignu na drugom mestu, kod drugog templara, uz obaveznu kamatu koja nije bila nimalo povoljna.

Vrsta hartije od vrednosti – menica (način plaćanja po kome njen izdavalac, trasant, obavezuje sebe ili drugo lice, trasata, da isplati određenu sumu novca korisniku menice, remitentu), omogućavala je zaradu koristeći se razlikom kursa na tržištima, pa su time trgovci našli način da „zaobiđu” zakon koji je izdala crkva, a koji brani pozajmljivanje novca drugom radi postizanja velike dobiti, takozvano zelenašenje. U 12. veku pojavljuju se u Francuskoj „courtier de change”, moćnici koji su umesto banaka upravljali društvenim dugovanjima i trgovali njima i koji mogu da se smatraju prvim berzanskim posrednicima (brokerima) u istoriji.

Pošto su se prve razmene dobara, iz kojih se razvilo savremeno berzansko poslovanje, obavljale pod vedrim nebom, u određeno vreme, na određenom mestu (na trgu, ispred kafane, u parku i slično), velika prekretnica bila je kad su se povukli u zatvoren prostor. Prava finansijska tržišta u današnjem smislu javljaju se tek pojavom berze, u 15. i 16. veku. Već u 14. i 15. veku, u belgijskom gradiću Brižu, trgovci su među sobom uveliko trgovali menicama. Na glavnom trgu, na jednoj kući urađenoj u gotskom stilu, stoji znak porodice Van der Burs (eng. Van der Burse, ital. Van der Borse). Ova kuća i dešavanja u njoj vezuju se za nastanak berze kakvu danas poznajemo. I sam naziv „berza” (eng. bourse ili, danas češće stock eØchange, fr. bourse, ital. borsa – u srpski jezik najverovatnije ušao preko nemačkog Börse) ukazuje na to da su koreni postavljeni ovde. Postoji, međutim, i mišljenje da naziv dolazi od latinske reči bursa, što znači vreća, ali se i to tumačenje povezuje upravo sa ovom kućom, jer su grb porodice Van der Burs krasile tri vreće. Ova kuća bila je poznata po tome što su tu njeni stanari okupljali trgovce iz različitih krajeva. Ovo je bilo prvo tržište akcija i obveznica koje je istorija upoznala. Oni koji su kupovali nudili su novac, dok su oni koji su prodavali, davali u zamenu pismo, odnosno vrednosnu hartiju. U savremenoj trgovini na berzi koriste se engleski izrazi bid i ask da označe koliko je kupac raspoložen da ponudi za neku hartiju od vrednosti, odnosno koliko prodavac traži da bi je ustupio. I kao što je pisac basni Ezop zapazio još u 6. veku pre naše ere, ponuda i potražnja suština su promena i stvaranja cena na tržištu. Berze su se brzo proširile Flandrijom i pojavila su se nova središta razmene, slična ovim, a odatle se šire dalje u Gent i Amsterdam.

Učesnici na berzi veoma brzo shvataju da je to mesto na kome mogu, uz malo veštine i nekoliko trikova, na jednostavan način da zarade mnogo novca: samo je trebalo naći način da se utiče na očekivanja onog koji nešto prodaje ili kupuje. Strah i nepoverenje uzroci su najvećih obrta na berzi. Ako prodavac iz nekog razloga počne da veruje da će u skorije vreme opasti cena onog što prodaje, pokušaće na sve načine da ga se otarasi. Ili, ako kupci dobiju podatak da će određenom tipu robe znatno porasti cena, potražnja postaje ogromna, pa se menja celokupno stanje na berzi. U 13. veku venecijanski bankari počeli su da kupuju obveznice koje je izdavala država. Da bi malo ublažila loše posledice pojava na berzi, venecijanska država donela je 1351. godine prvi zakon protiv špekulacija: zapravo, taj zakon branio je širenje glasina koje su imale za cilj da smanje ili povećaju cenu državnih obveznica. Tržište menica za kratko vreme dobilo je široke razmere: „Između 1596. i 1610. godine u Pjačenci na okupljanjima koja su povremeno priređivali trgovci iz Đenove radi kupoprodaje menica, ostvareni poslovni obrt odgovarao je godišnjim prihodima Španije, Francuske, Engleske i Italije zajedno.

Da bi potpuno shvatili šta je to berza, kako funkcioniše i koji je njen značaj moramo prvo objasniti pojam savremenog finansijskog tržišta i učesnika koji se pojavljuju na njemu. U nastavku rada objasniću pojam i funkciju savremenih finansijskih tržišta, neophodno je objasniti pojam, elemete i princip rada na berzi kako bi se lakše shvatila svrha postojanja finansijskih instrumenata (efekata) kao i značaj i funkcije berze bez kojih je nezamislivo moderno poslovanje u uslovima izrazito brzih promena ekonomskog okruženja i čestih nestabilnosti na međunarodnim finansijskim tržištima, a onda ću predstaviti NJujoršku berzu kao jednu od najvećih berzi na svetu o kojoj često slušamo jer promene koje se dešavaju na njoj utiču na naš život bez obzira što smo od nje udaljeni hiljadama kilimetara..

Sadržaj :
UVOD 3
1 Savremena finansijska tržišta 5
1.1 Karakteristike finansijskog tržišta 6
1.2 Značaj finansijskog tržišta 6
1.3 Funkcije finansijskog tržišta 7
1.4 Vrste finansijskih tržišta 8
1.5 Učesnici na finansijskim tržištima 10
2 Pojam, nastanak i definicije berze 11
3 NJujorška berza - NYSE 13
3.1 Istorijat 14
3.1.1 24. oktobar 1929 – Crni četvrtak 16
3.1.2 Tok krize i faktori koji su je izazvali 17
3.2 Osnovne karakteristike NJujorške berze 21
3.3 Funkcija Berze 27
3.4 Berzanski ciklus na njujorškoj berzi 28
3.5 Hedž fondovi 29
3.6 Formiranje i kretanje cena na njujorškoj berzi 30
3.6.1 Berzanske manipulacije 30
3.7 Brokeri kao učesnici njujorške berze 33
3.7.1 Kontinuirano trgovanje 36
3.8 Dileri kao učesnici na njujorškoj berzi 36
3.9 Kotacija na berzi 37
3.9.1 Obračun berzanskih transakcija 38
3.9.2 Izveštaji i analize 39
3.9.3 Berzanske analize 40
3.10 Jačanje pozicije berze 42
3.10.1 NYSE sami svoj vlasnik 42
3.11 Stremljenje ka budućnosti 42
3.12 Kompanije sa berze 43
3.13 Tržišne zanimljivosti sa njujorške berze 44
ZAKLJUČAK 45
LITERATURA 47