Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
У садашње време, процеса транзиције, односно настанка бројних акционарских друштава, осим осталог изискује се као неминовност потреба организовања тржишта на коме ће се трговати акцијама ових предузећа али и другим хартијама од вредности. Јер у противном власничка трансформација могла би да доживи фијаско, боље речено, приватизација која се још увек одвија биће без икаквих резултата и ефеката. Из тих разлога берзе, а посебно Београдска берза има у тржишној привреди наше земље незамењиву улогу и вишеструк заначај јер она представља организовано и од стране државе контролисано тржиште новца, олакшава и убрзава промет новца и уколико се не злоупотребљава у шпекулативне сврхе, позитивно утиче на хармонизацију и стабилност односа у националној привреди Србије.
Чланови Београдске берзе, брокерско-дилерска друштва, у времену одређеном за аукцију, на начин прописан правилима берзе, пласирају налоге за трговање (примљене од клијената или сопствене налоге) за хартијама од вредности које су примљене на трговање на тој берзи. Берза је добила дозволу за рад од Комисије за хартије од вредности, која уједно контролише њен рад током целог периода постојања берзе. У ширем смислу, Београдска берза представља целокупно тржиште, дакле, интерактивне односе свих учесника у трговању, а то су:
1. издаваоци хартија од вредности,
2. сва физичка и правна лица као инвеститори или потенцијални инвеститори у хартије од вредности,
3. пратеће институције као што су разне агенције, књиговође, овлашћени ревизори и сл.,
4. надзорни органи,
5. клириншке куће и регистри хартија од вредности,
6. посредници на финансијском тржишту,
7. медији и
8. сама берза, у ужем смислу те речи.
У основи, посао Београдске берзе, која се налази у центру круга поменутих учесника, се најчешће своди на деловање организационих целина које уједно представљају и основе организације берзе и то - листинг, трговање, информисање..
Појам, дефиниције и настанак берзе
Берза је физички и пословно организован простор, на коме се по строго утврђеним правилима тргује хартијама од вредности, новцем и страним средствима плаћања.
Берза је институција финансијског тржишта, али је и сама по себи финансијско тржиште. Берзе као институције организованог финансијског тржишта капитала, представљају самосталне организације које поседују сопствени пословни простор (зграду), чланство и пословна правила.
Иако берзе у промет не уносе своје хартије од вредности, нити саме купују и продају хартије од вредности, оне спадају у финансијске институције, али нису интермедијарне финансијске институције.
Улога берзе, измедју осталог, је и обезбеђење услова и начина утврђивања објективне цене акција, што не значи да цене акција утврђују запослени на берзи, већ да се на берзи обезбеђују равноправни услови за сусретање понуде и тражње за одређеном акцијом, по унапред прописаним правилима и начинима важећим за све субјекте.
Почеци, настанак и развој берзе
Развој берзи и трговања на њима последица је развоја конкретног тржишта. Берза је настала спонтано, из самог тржишта, односно из његових потреба. Из тог се разлога настанак, ширење и развој берзи и пословања на њима поклапа са ширењем и освајањем нових тржишта, како просторно, тако и технолошки.
Ако се може речи корени прве трговине из које је берза добила име, везују се за Фландрију, град Бриж и XVI век. Међутим, данашње велике берзе настале су нешто касније. Почеци Њујоршке берзе везују се за 1792. годину, када се 24 брокера окупило и потписало Батонвудски споразум, који представља оснивачки акт највеће светске берзе. Неколико година касније, тачније 1801, основана је још једна велика берза – Лондонска. Поред овог формирања берзи у институционалном смислу, паралелно су текли токови креирања предмета трговања. Тако су прве емисије „акција“ настале половином XVI века, када су се прикупљала средства за трговачке експедиције.....
САДРЖАЈ:
УВОД 4
I ПОГЛАВЉЕ 5
1 Појам, дефиниције и настанак берзе 5
1.1 Почеци, настанак и развој берзе 5
1.2 Дефиниција берзе 7
1.3 Врсте берзи 8
1.4 Елементи функционалне поставке 10
1.5 Функција Берзе 11
II ПОГЛАВЉЕ 12
2 Београдска берза - историјат 12
2.1 Органи Берзе 14
2.1.1 Унутрашња организација Берзе 15
2.1.2 Информациони систем БЕЛЕX 15
2.1.3 Рачунарска мрежа 15
2.2 Функционисање Београдске берзе 16
2.3 Процедура пријема на Берзу 17
2.3.1 Берзански проспект 17
2.3.2 Процедура листинга 18
2.4 Методе трговања хартијама од вредности 19
2.4.1 Берзански налози 19
2.4.2 Методе трговања 21
2.4.3 Метод континуираног трговања 21
2.4.4 Метод преовлађујуће цене 22
2.4.5 Метод минималне цене 22
2.4.6 Блок трговање 22
2.4.7 Информисање 24
2.4.8 Тржишна капитализација 27
2.4.9 БЕЛЕX сентимент 27
III ПОГЛАВЉЕ 28
3 Берзански индекс 28
3.1 Индекси Београдске берзе 28
3.2 БЕЛЕX 15 29
3.3 БЕЛЕX лине 29
3.4 Српске акције у регионалним индексима 30
IV ПОГЛАВЉЕ 31
4 Надзорна улога берзе 31
4.1 Регулаторни оквир 31
4.2 Општа акта Београдске берзе 31
4.2.1 Поступак надзора – берзански контролор 32
4.3 Комисије берзе 32
4.3.1 Регулатива 33
4.3.2 Акта берзе 33
4.4 Чланови Берзе 34
4.4.1 Брокер 34
4.5 Учесници на берзи 35
4.6 Маркет мејкер 36
4.7 Начин функционисања, учесници и односи на берзи 38
4.8 Београдска берза данас 40
ЗАКЉУЧАК 42
ЛИТЕРАТУРА 44
Часописи 46