Neoklasicna skola

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
 
Autor Poruka
Vesnica Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 2,567
Pridružen: May 2010
Poruka: #1
Neoklasicna skola
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz likovne kulture.

Menadžeri obavljaju posao radeći sa ljudima. To je razlog zbog kog su neki istraživači i augori menadžment posmatrali fokusirajući se na ljudske resurse. Međutim, na to su uticali i problemi proizašli iz prevelike orijentacije ka racionalizaciji rada i zanemarivanja ljudske komponente.
Neoklasična teorija organizacije obuhvata brojne pravce, teorije, koncepte i dr. koji su se razvili na kritici klasične teorije organizacije. Autori ove teorije su na osnovu eksperimenata došli do zaključka da su efikasnost rada radnika i njihova motivacija za rad u velikoj meri zasnovane na međusobnim odnosima radnika i radnika i menadžera.
Mnogi autori smatraju da je ova teorija počela da se razvija od momenta izvođenja tzv. hortonskog eksperimenta čiji je rukovodilac bio Elton Mayo. Ovi eksperimenti su pokazali da su faktori koji najviše utiču na efikasnost proizvodnje i poslovanja psihološki faktori, raspoloženje i ponašanje pojedinaca. Ovi rezultati predstavljaju osnovu teorije međuljudskih odnosa koja je razvijena polovinom XX veka i spada u modernu teoriju menadžmenta.
Unutar pristupa ljudskih resursa, grupa autora je težila da menadžment praksu učini humanijom. Oni su verovali u značaj zadovoljstva zaposlenih, jer zadovoljni radnici su produktivni radnici. Među ovim autorima posebno se ističu Agraham Maslov i Daglas Mek Gregor.

TEORIJE HUMANIH ODNOSA (NEOKLASIČNE TEORIJE)

Kao reakcija na psihologističke i individualističke pravce u sociološkoj misli, dvadesetih godina ovog veka javlja se u Americi novi pravac pod nazivom humani odnosi (human relations). Pojava ovog pravca ujedno označava i stvaranje industrijske sociologije kao nove posebne nauke.
Škola humanih odnosa javlja se posle otkrića uticaja društvenih faktora na ponašanje radnika u procesu rada, a zahvaljujući čuvenoj Hotorn studiji (Hawthorne). Istovremeno, bila je to reakcija na postavke Tejlorove teorije naučnog upravijanja.
Istraživanja su otpočela u Čikagu (1924) od strane inženjera Vestern ilektrik kompanije (Western Electric Company), u čijem sastavu su bila i postrojenja iz Hotorna. Oni su proučavali dejstvo osvetljenja radnog mesta na produktivnost i utvrdili da ona ne zavisi od osvetljenja, njegovog intenziteta ili boje.
Naime, jedna grupa radnika (kontrolna grupa) imala je konstantno osvetljenje. Druga (eksperimentalna) grupa radnika imala je, na radnom mestu, promenljivo osvetljenje, ciji je intenzitet išao od veoma jakog do intenziteta mesečine. U obe grupe - produktivnost je rasla.
To su bili počeci istraživanja, u okviru pomenute studije. Godine 1927. Odsek industrijskih istraživanja Harvardskog Univerziteta, na kome je Elton Majo bio profesor, počeo je sa istraživanjima u odeljenju za testiranje releja pomenute kompanije. U ovom odeljenju je, pet godina ranije, počelo da se radi na uvođenju novih elemenata u radnu sredinu sa ciljem povećanja motivisanosti za rad.
Novi radni uslovi primenjivani su na pet žena koje su radile u ovom odeljenju, a sastojall su se u dodatnim pauzama za odmor i mogućnostima raznog osveženja u toku rada.
Međutim, sve ovo, uključujući povratak na stare uslove rada, nije uticalo na njihovu produktivnost, odnosno proizvodnja je, u oba slučaja, rasla. Objašnjenje, do koga se kasnije došlo, nazvano je Hotorn efektom.
Zaključeno je da elementi radne sredine, za koje se predpostavljalo da će uticati na proizvodnost, nisu imali nlkakvo dejstvo iz dva razloga: prvo, međusobni odnosi zaposlenih u ovoj grupi bill su veoma dobri, što je dovelo do visokog stepena socijalne kohezije grupe i, drugo - postojao je visok stepen usklađenosti interesa radnika ove grupe i menadžmenta.
Istraživanje je nastavljeno i imalo je ukupno pet faza. Poslednja faza počela je, posle četvorogodišnje pauze uzrokovane ekonomskom krizom, 1936. godine, a završila se pred rat.

Neoklasična škola

Tvorci motivacione teorije koja se takođe svrstava u neoklasičnu teoriju menadžmenta su Abraham Maslow i Herzberg.

Teorija hijerarhije motiva i potreba

Maslow smatra da je ponašanje čoveka u preduzeću određeno stepenom zadovoljenja njegovih potreba. Drugim rečima, da je svrha ponašanja zadovoljenje potreba. Sa ovim stavom se slaže veliki broj autora. Takođe, sve potrebe nisu pođednako važne. Maslow je odredio hijerarhiju potreba, koja je dalje prikazana.


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
02:07 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Neoklasična škola Vesnica 0 1,337 20-05-2010 07:53 PM
zadnja poruka: Vesnica

Skoči na forum: