Nadrealizam

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz likovne kulture.

Pojam kulture se odnosi na celokupno društveno nasleđe neke grupe ljudi, to jest na naučne obrasce mišljenja, osećanja i delovanja neke grupe, zajednice ili društva, kao i na izraze tih obrazaca u materijalnim objektima. Sama reč „kultura“ dolazi iz latinskog „colere“, što je značilo: nastanjivati,uzgajati, štititi, poštovati. Za kulturu postoje razne druge definicije koje odražavaju različite teorije za razumevanje i kriterijumi za vrednovanje ljudske delatnosti. Antropolozi kulturu smatraju definirajućim obeležjem roda Homo.
Jedan od oblika ljudskih kulturnih izražavanja jeste umetnost.
Umetnost je aktivnost, objekat ili skup aktivnosti i objekata stvorenih sa namerom da se prenesu emocije ili ideje. Ona je delatnost ili proizvod ljudske delatnosti koja ima za cilj stimulisanje ljudskih čula kao i ljudskog uma i duha. Potreba za umetnošću se obično naziva ljudskom kreativnoću.
S obzirom da ljudska kretivnost ne poznaje granice, postoji mnogo umetničkih dela, stvorenih od raznih umetnika sa svih strana sveta, kao i mnogo različitih pravaca i vrsta umetnosti.

Cilj rada je prikazivanje umetničkog pravca nadrealizma, kao i osvrt na jednog od najznačajnijih predstavnika tog pravca.
Oslikavanje imaginarnog sveta, pojava, oblika i ostalih nestvarnih motiva oduvek je bilo predmet interesovanja mnogobrojnih slikara koji su svojim maštovitim radovima ostavljali bez daha, nas „obične smrtnike“. Ideja za ovaj rad leži upravo u toj specifičnosti i intrigantnosti ovog pravca.

NADREALIZAM

Na kraju Prvog svetskog rata, pokrenut je Dadaistički pokret, napad na društvo putem skandala. Dadaisti su smatrali da društvo koje može prouzrokovati strahotu kakva je rat ne zaslužuje umetnost, pa su odlučili tom društvu dati anti-umetnost, ne lepotu već ono sto je ružno. Oni su želeli uvrediti novi industrijsko-komercijalni svet buržoazije. Ali njihove "žrtve" uopšte nisu bile uvredjene. Smatrali su da se njihov novi, buntovni način izražavanja protivi "starom načinu" i "starim patriotima" feudalizma i crkvene dominacije. Zapravo, buržoazija je prihvatila ovu novu vrstu buntovne umetnosti tako da je anti-umetnost postala umetnost, a anti akademija je postala akademija. I prihvaćena je u potpunosti.
Ipak, jedna grupa umetnika nije prihvatila ovaj novi način koji je odbacio sve sto su umetnici vekovima učili i prenosili o snazi umetnosti. Pokret je nazvan nadrealizmom.