Napoleonovi ratovi

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.



У време када је Енглеска доживљавала индустријску револуцију, Француска је била претежно аграрна земља. Од око 25 милиона становника само два милиона нису припадала сељаштву. Француска је у другој половнин XВИИИ века била феудално-апсолутистичка држава. Постојање феудалних права на земљу спутавало је развој земљорадње и индустрије. Друштво се у Француској делило у три сталежа: свештенство, племство и трећи сталеж.
Свештенство је имало велики утицај у друштву и убирало је знатне приходе са црквених имања, али није било јединствено по саставу и пореклу. Привилеговани положај узивало је више свештенство - племићког порекла, док је ниже свештенство имало скромне приходе, па је по положају било ближе припадницима трећег сталежа него вишем свештенству.
Племство је било други привилеговани сталеж у Француској и са свештенством је чинило аристократски део француског друштва. Економски положај племства обезбеђивали су феудални земљишни поседи.
Аристократски део друштва убирао је приходе и од бројних државних служби и пензија које је краљ делио свештенству и племству као владајућим сталежима. Ниже племство је, по свом еконмском положају и угледу у друштву, било знатно испод високог племства, али је и оно љубоморно чувало своја феудална права.
Непривилеговани део француског друштва припадао је трећем сталежу, који је по социјалном саствау био веома разнородан. Најбројнију категорију трећег сталежа чинили су сељаци. Иако нису били формално везани за земљопосед својих господара - племића и свештеника, они су били оптерећени бројинм феудалним даџбинама. Цркви су давали десетину призвода, а држави бројне порезе. Незадовољство сељака је било опште и они су желели укидање феудалних односа како би постали власници земље коју су обрађивали.
Трећем сталежу је припадало и градско становништво, осим племства и свештенства, ту се убрајала и буржоазија која се делила на: крупну, средњу и ситну. Посебан слој буржоазије је интелигенција из редова трећег сталежа: књижевници, научници, уметници, средњи службеници, лекари, наставници, адвокати и други...