Na koji način figura kiborga menja tradicionalno shvatanje pojma političkog

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Na koji način figura kiborga menja tradicionalno shvatanje pojma političkog?

Brian Massumi je u nekom intervjuu rekao da je u naše postideološko doba afekt glavni ulog u igri: afektivno je dimenzija koja preuzima ulogu ideološke dresure.

"Danas je za razumevanje moći, čak i moći državnih institucija u najužem smislu, afekt važniji nego pojmovi poput ideologije. Direktno moduliranje afekata preuzima mesto zastarele ideologije. To nije novo. To se nije dogodilo samo tako, uz događaje od 11. septembra, jednostavno je, u određenom smislu, tada isplivalo na površinu, više nije bilo moguće na to se ne obazirati. Početkom 1990-ih napisao sam knjigu Politika svakodnevnog straha. U njoj se bavim istom vrstom mehanizma, ali ona je rezultat iskustva 1980-ih, Reganova ere. Ta postideološka medijska moć prisutna je barem otkad je televizija sazrela kao medij - šta se otprilike zbilo kada je doslovno preuzela vlast, kada je Regan, staro televizijsko lice, izabran za predsednika države. Od tog trenutka nadalje, funkcije šefa države i vrhovnog komandanta stopile su se sa funkcijom televizijskog lica. Američki predsednik više nije državnik kakvi su bili Uoodrou Uillson ili Frenklin Ruzvelt. On je vidljiva personifikacija afektivne medijske petlje. On je lice masovnog afektu."

Šta znači to da afekt postaje glavna tema u neurobiologija i političkom diskursu? Da se medije generalno i digitalnu filmska umetnost pojedinačno poima kao aparate za modulaciju afekata? Kako ocijeniti aktuelno zanimanje mnogih teoretičara za afekt - otkuda se pojavio taj iznenadni, nesputani entuzijazam za teorije poput one Silvana Tomkinsa ?....