Muzika prvih civilizacija

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
 
Autor Poruka
VS1 Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 5,344
Pridružen: Aug 2009
Poruka: #1
Muzika prvih civilizacija
Maturski, maturalni, seminarski, diplomski i master radovi iz muzičke kulture.


Muzika je umetnost stvaranja uređenih odnosa između tonova. Muzika ima tri osnovna elementa: melodiju, ritam i harmoniju. Prvi oblici muzike nastaju u starijem kamenom dobu - paleolitu. Prva istraživanja vrši Čarls Darvin u XIX veku. Naučnici koji su se tada bavili istraživanjem muzike nisu bili obrazovani muzikolozi. Postoji više teorija o nastanku muzike.
1. Čovek je počeo da ispušta nizove glasova pokušavajući da privuče suprotan pol.
2. Čovek peva iz potrebe da komunicira sa drugim ljudima iz zajednice.
3. Čovek pokušava da oponaša zvukove iz prirode.
4. Tokom rada čovek udara grančicama koje koristi kao alat i shvata da se taj zvuk može ponoviti.

Te teorije nisu prihvaćene zato što nije postojalo materijalnih dokaza. Žil Kombarje je tvrdio da muzika zahteva intelekt (razvijene mentalne sposobnosti). Tokom vršenja raznih ekspedicija i istraživanja Afričkih i Amazonskih prašuma otkrivene su zajednice (plemena) na niskom stepenu razvoja. Žil Kombarje prisustvuje obredima i ritualima raznih plemena i dolazi do zaključka da muzika nastaje i razvija se kao deo magijskog obreda. LJudi prvobitne zajednice pevaju jednostavne pesme (samo nekoliko tonskih visina koje se stalno ponavljaju). Pevanje je imalo ulogu da dovede vrača u stanje transa kako bi on mogao da komunicira sa bogovima (sile prirode).

Ta muzika bila je strogo funkcionalna. Nije se smela pevati van obreda jer se smatralo da to može razbesneti bogove. Muzika je najčešće bila ritmička. Kao instrumenti koriste se ljudski glas i telo. Celo pleme učestvuje u obredu. LJudi su pljeskali dlanovima ili su se udarali po telu (mirovanje nije bilo dozvoljeno). Muzika je bila vrlo izražajna i glasna jer se smatralo da će tako lakše dopreti do bogova. Ova muzika najpre podrazumeva tekst i melodiju.

Ovi rituali se smatraju za poreklo umetnosti uopšte jer objedinjuju sve vrste umetnosti. Takva pojava naziva se sinkretizam. Tokom obreda koji je služio kao priprema za lov ljudi su crtali likove životinja koje idu da love. Isto tako ritual je vremenom dobio i oblik scenske igre zato što su ljudi po povratku prikazivali celom plemenu scene iz lova (takođe u okviru obreda).

1877. godine Američki istraživač i pronalazač Tomas Alva Edison izumio je fonograf (prvi uređaj koji je mogao da snimi i ponovo reprodukuje zvuk). Ovaj uređaj se koristio za snimanje pesama Američkih Indijanaca koji žive u rezervatima. Koristeći ove snimke i upoređujući ih sa drugim obrednim pesmama naučnici su potvrdili teoriju Žila Kombarjea.

Od IV milenijuma p. n. e. do 476. godine, na području Sredozemlja, Srednjeg i Dalekog istoka razvijale su se moćne robovlasničke civilizacije: Egipat, Indija, Kina, Mesopotamija, Izrael, Grčka i Rim. Klasnim društvenim raslojavanjem, javila se i podela na muziku vladajuće klase - robovlasnika i muziku obespravljenog naroda - robova.

Muzička kultura prvobitne zajednice

Muzika postoji od najranijih perioda ljudske istorije. Primitivni ljudi su se izražavali vokalno i tako su nastajali zvuci koji su često bili i muzički. Tokom milenijuma, muzika je postajala sve kompleksnija. čovek je izumeo muzičke instrumente da bi proizvodio one zvuke koje ne može da otpeva. Frule i zviždaljke reprodukovale su glasove ptica i vetra; doboši i bubnjevi su pojačavali zvuk udaranja srca. Muzičke skale (lestvice) još uvek nisu postojale.

Prve pesme su bile paganske. LJudi, puni strahopoštovanja prema prirodi i straha od svog okruženja pevaju molitve i prinose žrtve. Ako je vetar zavijao, oni bi uzvrañali zavijanjem, ako je sa neba pljuštalo, oni bi pevali o kiši. Pesma je slavila pobedu, ili bila znak zahvalnosti bogovima. Ritam se u istoriji muzike pojavio vrlo rano kao oponašanje ravnomernih zvukova hodanja, trčanja, tj. zvukova proizvedenih pokretima, ili prirodnih zvukova. Izmišljene su igre da bi se umirili bogovi, a uz igru se izvodila muzika.

U tim ranim godinama, muzika se prenosila predanjem. čak i danas u nekim istočnim kulturama muzika opstaje na ovaj način. Tek kasnije ljudi su počeli da zapisuju muziku. Proučavanjem muzičkog života današnjih primitivnih plemena, može se dobiti slika o životu i muzičkoj kulturi naroda prvobitne ljudske zajednice .

U samom početku, muzika je bila u uskoj vezi sa magijom. NJena uloga bila je da pomogne da se neka radnja uspešno završi (npr. lov, ratni pohodi, prizivanje kiše ili lepog vremena…). Takva muzika je obično bila povezana sa plesom. U ovim magijskim obredima bilo je jako bitno da se muzika uskladi sa rečima, pokretima i mimikom, što nagoveštava začetke dramskog roda. Karakteristično je i ponavljanje pojedinih pevanih delova u tačno određenom broju.

Napevi su u početku bili vrlo jednostavni – melodija je bila malog opsega, ali je zato dinamičko i ritmičko nijansiranje bilo vrlo bogato. Sa razvojem kulture prvobitnih ljudi, menjaju se i napevi. Opseg melodije se širi do kvarte, kvinte, a zatim i do oktave, čime se omogućava fiksiranje tonaliteta. Pojavljuju se i prve lestvice, koje se sastoje od pet tonova (pentatonske) i imaju nekoliko varijanti (u zavisnosti od rasporeda intervala). Nastaju kolektivne pesme – plesovi, uspavanke, ljubavne i epske pesme, kao i radne pesme. Javlja se i podela uloga – plesači više ne pevaju, već samo igraju. Organizuju se i prva takmičenja među plemenima uz pesmu i ples.

Vrlo brzo dolazi i do pojave višeglasja, što znači da se jednoj melodiji suprotstavlja bar još jedna melodija, koja je delimično ili potpuno različita od prve, ali teče uporedo sa prvom. I tu ima nekoliko faza razvoja: prvo se pojavljuju paralelne kvinte i oktave, onda kvarte i terce, a zatim i paralelne sekunde. Nastaje i razvijeniji oblik višeglasja – heterofonija, gde se obe melodije kreću u unisu, ali na pojedinim mestima druga melodija se udaljava od prve ili varira prvu melodiju (kao kad se peva uz gusle). Bordun je takođe oblik višeglasja. Predstavlja stalno držanje ili ponavljanje jednog istog tona iznad ili ispod napeva.

Muzika je postala način umetničkog izražavanja još u doba prvobitne društvene zajednice. Mada nisu sačuvani materijalni dokazi ove muzičke kulture, ipak je naučnicima uspelo da prilično verno rekonstruišu njene osobine i karakter. Polazeći sa stanovišta da srodnim stupnjevima društvenog razvoja odgovaraju srodne umetničke manifestacije, oni su proučavali kulturu naroda koji još i danas žive u pretklasnoj društvenoj zajednici.

Sadržaj :
UVOD 3
1.1 Muzička kultura prvobitne zajednice 4
1.2 Prvobitni instrumenti 5
1.3 Muzika antičke grčke 6
1.4 Muzika u Egiptu 8
1.5 Muzka u Mesopotamiji 9
1.6 Muzika u Kini 9
1.7 Muzika u Indiji 12
1.8 Muzika u Palestini 13
1.9 Istorija muzike kod Slovena 13
ZAKLJUČAK 16
LITERATURA 17




PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
05:12 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Petar Konjović i muzika XX veka VS1 0 5,309 04-07-2010 01:48 PM
zadnja poruka: VS1
  Filmska muzika VS1 0 3,744 02-06-2010 11:13 PM
zadnja poruka: VS1

Skoči na forum: