Motivacioni faktori u proizvodnji

Motivacija za rad predstavlja složen, suštinski deo procesa proizvodnje, koji je rezultat psiholoških, socijalnih i materijalnih uslova rada pojedinaca, preduzeća i društva.
Upravo stoga, data činjenica ukazuje da su istraživanja motiva koji određuju radna ponašanja vrlo značajna da bi mogli lakše ustanoviti kako i zašto se postojeći motivi menjaju i na koji način možemo uticati na njih. Problem se čini još složenijim imajući u vidu činjenicu da su mnogi faktori koji se javljaju često i kontradiktorni kao na primer problem između plate, odnosno zarade kao jednog od najjačih motivacionih faktora sa jedne strane, i istovremeno faktor koga sa druge strane nastojimo što više smanjiti sa aspekta troškova proizvodnje, ekonomičnosti poslovanja itd.
Postoji pozitivna pretpostavka da bi se na motivaciju za rad moglo uticati ovladavanjem faktorima koji na nju utiču. Međutim, postoji veliki broj relevantnih faktora koji nikada ne deluju posebno, a koji su već sami po sebi dovoljno složeni, tako da je istraživanje motivacije određeno osvetljavanjem različitih aspekata.
Ako rad posmatramo kao dinamički proces u kojem se neprekidno dešava proces razvoja proizvodnje, vrednosti (tehnoloških, ekonomskih, etičkih ...) i ako posebno posmatramo čoveka u procesu rada, onda je neophodno naći najpovoljnije načine na koje se ti ciljevi mogu realizovati. Promene u ekonomskoj, svojinskoj, proizvodnoj sferi nisu praćene odgovarajućim promenenama u motivacionom procesu, jer su to promene koje se najsporije odvijaju i zahtevaju posebne pristupe.
Ispitivanjem odnosa motivacije za rad i produktivnosti bavili su se istraživači različitih profila i orijentacija i nailazili na različite teškoće kako iz metodoloških, tako i iz predmetnih razloga, pogotovu određivanja faktora povezanosti.
Motivaciju i motivisanje ne možemo posmatrati kao način na koji što lakše i što brže možemo doći do rezultata - produktivnosti. Takvo instrumentalno viđenje bilo bi pre svega manipulacija i može dati samo kratkoročne rezultate: dok traje motivisanje možemo računati na rezultat. Motivacija je dugotrajan proces jer podrazumeva promenu u samom čoveku, njegovom vrednosnom okviru i kompletnoj dinamici ličnosti.
Upravo stoga i ovaj rad je pokušaj da se bliže rasvetle neki motivacioni faktori i njihova povezanost imajući u vidu našu političko ekonomsku situaciju i mogućnosti rada u njoj.


TEORIJSKI PRISTUP MOTIVACIJI ZA RAD

U svim starijim udžbenicima psihologije, a još uvek i u ponekim savremenim udžbenicima, sveukupni psihički procesi bili su podcijeni u:
- intelektualne,
- emocionalne i
- voljne doživljaje.
Iako sve psihičke karakteristike predstavljaju u većoj ili manjoj meri "konstrukte", tj. nešto na što zaključujemo tek indirektno, na osnovu čovekovih izjava ili njegovog ponašanja, pojam "volje" u tom pogledu je verovatno najnejasniji. Volja se smatrala (a i danas mnogi to smatraju) kao neka posebna moć koja je kod nekih ljudi "jaka", a kod nekih "slaba" i na koju se uspešno može uticati bilo različitim vaspitnim merama, bilo vlastitim zalaganjem i treningom.
U poslednjih 20-30 godina pojam "volje" počinje sve više nestajali iz standardnih psiholoških udžbenika i sve više ga zamenjuje pojam "motivacija".
Motivacija se može definisati kao slanje ili ponašanje koje je podstaknuto "unutrašnjim" potrebama (motivima), a usmereno je prema nekim ciljevima koji se često nazivaju i "poticajima - pobudama". Poznato je da se motivi mogu podeliti na biotičke (urođene) (npr. glad, žeđ, potreba za spavanjem, potreba za disanjem itd.) i stečene (npr. polreba za čitanjem, polreba za nekim definisanim društvenim ponašanjem, potreba za izvršavanjem različitih navika itd.), a ti