Most kao glavni junak u romanu na Drini Ćuprija

Godine 1933. Andrić je u beogradskim novinama „Politika" objavio kratki ogled pod naslovom Mostovi, koji je započeo rečima: „Od svega što čovek u životnom nagonu podiže i gradi, ništa nije u mojim očima bolje i vrednije od mostova." Između ostalog, on je tu napisao: „Tako, svuda na svetu, gde god se moja misao krene ili stane, nailazi na verne i ćutljive mostove kao na večitu i večno nezasićenu ljudsku želju da se poveže, izmiri i spoji sve što iskrsne pred našim duhom, očima i nogama, da ne bude deljenja, protivnosti ni rastanka." Postavivši tu misao o mostu kao izrazu ljudske želje i potrebe da se „poveže, izmiri i spoji" sve ono što je podeljeno, suprotno i rastavljeno, Andrić je, odmah zatim, ispričao i jednu svoju neočekivanu viziju: „Slušajući najgorču i najlepšu muziku koju sam ikada čuo, odjednom mi se ukaza kameni most, presečen po polovini, a izlomljene strane prekinutog luka bolno teže jedna ka drugoj, i poslednjim naporom pokazuju jedinu mogućnu liniju luka koji je nestao. To je vernost i uzvišena nepomirljivost lepote, koja pored sebe dopušta jednu jedinu mogućnost: nepostojanje."

Tako je Andrić u tom kratkom poetskom zapisu postavio jednu radikalnu alternativnu misaonu: mostovi (koji povezuju, izmiruju i spajaju) ili nepostojanje. „U prostoru koji obuhvata roman most je najlepša i najistaknutija tačka, središte društvenog i duhovnog života grada, centar njegove imaginativne aktivnosti."

UVOD 1
ZAKLJUČAK 4
LITERATURA 4