Moral kao drustvena pojava

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Sociološki pojam morala

Moral kao društvena pojava se razlikuje od drugih sličnih društvenih pojava, a posebno od drugih vrsta društvenih normi.Ovo razlikovanje doprinosi i preciznijem utvrdjivanju samog pojma morala
1) Moral i vera. Vera sadrzi dve vrste iskaz indikativne i norminativne. Kao indekativna tvorevina, ona sadrzi jedno gledište o svetu čija je bitna crta tvrdnja da postoje nadprirodna bića, u kranjoj liniji bozanstvo. Kao imperativan iskaz, moral se jasno razlikuje od vere kao shvatanja sveta, kao individualnog iskaza. Drugi element vere je normativnog i čak imperativnog karaktera, jer sadrzi zapovesti, isto kao i moral, i zato je razlikovanje morala od svog elemenata teze nego od onog predhodnog, indikativnog. Forma verske zapovesti obelezava se pojmom svestosti , za razliku od forme moralne zapovesti, koja se obelezava pojmom dobro, odn. grizom savesti.
Sveto je osobina natprirodnog, tj. bozanstva kao jedne vrste nadprirodnog. Sveto je biće koje čoveka beskonačno prevazilazi u svim pozitivnim osobinama u snazi, umu, dobroti idr. Sa sociolnog gledišta razlika izmedju morala i vere veoma je značajna. Verske norme su mnogo efikasnije nego moralne, za vernike odnosne vere.Verska sankcija za vernika je mnogo je teza od moralne.
2) Moral i ideologija. Pod ideologijom ovde razumemo sistem pogleda kao svet ili deo sveta o kome je reč treb ada se peruredi ljudskom delatnošću. Postoje različite ideologije. Ideologija u svom smislu sastoji se iz trio elemenata indikativni iskazi o svetu, sudovi vrednosti, norme o ljudskom ponašanju da bi svet bio onakav kakav treba da bude. I ideologija moze da sadrzi norme koje su po sadrzini iste kao i norme jednog datog morala, ali se po svojoj formi razlikuju od moralnih. Naime njihova je obaveza drugačija. Ideološke norme su uslovne, a ne bezuslovne kao moralne one saluze ostvarenju svrhe koja je van njih i vaze samo ukoliko su najefikasnije za ostvarenje te svrhe. Čim se pokaze da ima efektivnijih, one prestaju obvezivati. I ideološke norme, osobito političke, mogu biti vezane za odredjene društvene organizacije npr. Političke stranke.
3) Moral i norme pristojnosti i učtivosti. S normama učtivosti i pristojnosti, gde još spadaju moral i običaj, koje su to u uzem smislu reči,tj. koje bi smo mogli da nazovemo socijalnim normama za razliku od drugih društvenih normi. Pojmovi učtivosti i pristojnosti su prilično neodredjeni, i zato je teško odrediti razlike izmedju normi. Osnovno , a to je da se norme pristojnosti i učtivosti razlikuju od morala po tome što se ne ostvaruju moralno dobro nego upravo to što ime kaze pristojnost i učtivopst, koje su nize vrednosti od dobra.Što se tiče sadrzine, ponekad se norme učtivosti, a osobito pristojnosti, mogu sadrzinski poklopiti s moralnim normama. To ne povlači sa sobom i njihovu istovetnost, isto kao čto je to slučaj i s verskim i ideoločkim normama.
4) Moral i običaj. Običa j društvena norma koja se odlikuj eisključivo svojom formom, a ne sadrzinom. Ova forma se sastoji u tome što je to norma koja se stvara dugim ponavljanjem jednog ponašanja u datoj situaciji tako da, posle izvesnog, relativnog dugog vremena nastane svest da je ono ubuduće obavezno. Običaj je po pravilu slabija norma od morala, ali je ipak dovoljno jak da u mnogo slučajeva, ukoliko je protivan moralu, oslabi njegovo dejstvo, pa čak i da ga sasvim potisne....