Monopoli - ekonomija

Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Monopol je nastao od grcke reci monos sto znaci jedan i reci polein sto znaci prodati.
Monopol je nesto za cime cesto poseze drzava da bi lako i efikasno punila svoj budzet. Drzava je tako stavljala pod monopol duvan, sibice, alkohol i sl.
Monopol moze imati i firma koja ima ekskluzivan proizvod. Rec je o preduzecu koje jedino proizvodi neki proizvod u privrednom sektoru, a niko drugi ne proizvodi ni supstitut. On generalno nije dobar za firmu koja ga ima, jer se ona onda uljuljka na stalnim prihodima, okleva da ulaze u razvoj i na kraju gubi trziste.
Primer monopola je pojava automobila na pocetku 19. veka .
1908. godine Ford je proizveo model ‘T’, auto dizajniran za obicnog coveka. Bio je jeftin, pouzdan i lak za voznju bas kao i kocija sa konjima, koje je zamenio. Ford je prodao 10.000 modela ‘T’ u svojoj prvoj godini proizvodnje. Nakon toga, prodaja je svake godine udvostrucavana. Godine 1913. skoro 200.000 modela ‘T’ je bilo prodato, a Ford je brzo menjao sve americke obrasce potrosnje, putovanja i standarda zivota.
Za vreme ovog ranog razvitka auto-industrije, Henri Ford je dominirao u tom polju. Bilo je i drugih proizvodjaca, ali Fordova motorna kompanija je bila jedini proizvodjac stedljivih ‘automobila za sve’. U ovakvoj situaciji, Henri Ford je mogao da diktira cenu i izgled svojih automobila. Kada je otvorio nove linije proizvodnje u Hajlend Parku, naglo je podigao cenu modela ‘T’ za 100 dolara-povecanje od 12%-da bi pomogao isplatu na novo postrojenje. Zatim je odlucio da ofarba sve modele ‘T’ u crno. Kada su se kupci zalili da nedostaje boja, Ford je savetovao jednog od svojih prodavaca 1913.godine : ‘daj im boju koju zele, samo ukolko je je to crna boja.
Henri Ford je imao moc na trzistu. Mogao je da diktira kakve boje automobila ce Amerikanci da kupuju. I mogao je da podigne cenu modela ‘T ‘ bez straha da izgubi sve svoje musterije. Takva moc je strana konkurentnim firmama, koje su stalno pod pritiskom da smanje troskove, poboljsaju kvalitet i da udovoljavaju kupcima.
Primer monopola je i pojava mobilne telefonije u Srbiji. Prvi i ekskluzivni davalac usluga kao monopolista je prve telefone prodavao cak za 10.000 nemackih maraka u doba kada je prosecna plata bila stotinak maraka. Pojava drugog operatora ili konkurencije je u veoma kratkom roku oborila cene i omogucila skoro svakom ko zeli da postane sopstvenik takvog aparata.

Takodje su primeri : zeleznica, gasovod, voda, struja. No, i ovi monopolisti moraju racunati sa konkurencijom i iz drugih privrednih sektora, na primer struju i gas mogu zameniti druga goriva. Na dugi rok, ni jedan monopolista nije siguran od napada konkurenata.
Za razliku od monopola postoji monopson. Monopson je kada postoji samo jedan kupac, a vise prodavaca.
Primer monopsona imamo u proslim periodima kada je drzava bila jedini kupac zita ili duvana, tj., kada te proizvode nije bilo dozvoljeno prodati drugome.
Fiskalni monopol predstavlja iskljucivo pravo drzave da proizvodi, kupuje i prodaje pojedina potrosna dobara, a u cilju ostvarenja drzavnih prihoda. Drzava moze da neka od ovih prava prenese privatnim licima ili da ih ostavi u privatnim rukama, tako da monopol moze biti delimican.

Monopol u Srbiji

Monopoli su u Srbiji pre I svetskog rata obicno nastajali usled potrebe drzave da pruzi solidnu garanciju za spoljni zajam, a to monopolski prihodi svakako jesu.Kod svih monopolskih proizvoda i ranije je postojao neki porez na promet (regal, trosarina itd.).
Prvi je 1882. godine nastao monopol soli, koga je posle licitacije u zakup na 15 godina uzela Anglo- austrijska banka, koja je odobrila Srbiji zajam od 5,6 miliona za naoruzanje. Cela zakupnina isla je na otplatu zajma. Zakupac je uvozio so i drzao velikoprodaju, a drzava je odredjivala velikoprodajne cene na osnovu ranijih cena. Maloprodaja je ostala slobodna, kao i maloprodajne cene, koje nisu porasle posle uvodjenja monopola. 1889. godine vlada je jednostrano raskinula ugovor o zakupu monopola soli, verujuci da ce tako obezbediti veci prihod Srbiji, a tvrdeci da zakupac ne posluje po propisima. Srbija je isplatila naknadu za preuzetu imovinu i ostatak duga po zajmu za naoruzanje, a iz novog zajma. Reziju monopola preuzela je Uprava monopola, koja je uvozila so i drzala velikoprodaju, dok je maloprodaja i dalje ostala slobodna.
1884. godine uveden je monopol trgovine duvanom, a kao podloga za spoljni zajam (duvansku rentu). Vec 1885. godine, kako bi se obezbedio novi zajam za rat sa Bugarskom, monopol duvana prosiren je i na proizvodnju i preradu. Drzava je odmah dala monopol u zakup bankama koje su odobrile zajam uz propisane visoke otkupne cene duvana. Zakup je ugovoren na 50 godina, zakupnina je trebalo da postepeno raste od 2,25 do 3 miliona dinara godisnje. Zakupacko drustvo podiglo je fabriku duvana u Beogradu. Srpska vlada raskinula je ugovor o zakupu 1888, tvrdeci da drustvo ne placa uvozne dazbine, a verujuci, kao i vecina u Srbiji, da je zakup monopola ustupljen previse jeftino. Zatim je stvorena Uprava monopola duvana i ona je :
- propisivala koliko ce se strukova duvana zasaditi
- davala dozvole seljacima
- propisivala otkupne cene
- preradjivala duvan u svojoj fabrici
- prodavala ga preko velikoprodavaca izabranih na licitaciji
- propisivala maloprodajne cene i
- davala licence maloprodavcima
1893. uvedeni su finansijski manje vazni monopoli na petrolej, sibice, cigaret papir, alkohol i monopolisane hartije. Uprava monopola je :
- sama uvozila petrolej i prodavala ga na veliko;
- cigaret papir je proizvodjen u sopstvenoj fabrici;
- prodaja alkohola je bila slobodna, uz placanje monopolske takse, dok je alkohol za industrijske potrebe nabavljala Uprava monopola;
- monoposke hartije stampane su u drzavnoj stampariji.

Monopol u staroj Jugoslaviji

Po stvaranju Kraljevine SHS, pored srpskih i crnogorskih, postojali su i austrijski monopoli ( u Sloveniji i Dalmaciji ), ugarski ( u Hrvatskoj, Slavoniji, Baranji, Backoj i Banatu ) i bosansko-hercegovacki, koji su zadrzani do 1920/1921. Tada je izvrseno prosirenje vazenja monopolskih zakona Srbije na celu zamlju, uz dva izuzetka: ukinut je monopol na alkohol, koji je postojao u Srbiji; monopol na saharin, koji je postojao u Bosni i Hercegovini, prosiren je na celu zemlju.
Tako su pocetkom dvadesetih godina pod monopolskim rezimom nalazili: duvan, so, petrolej, sibice, cigaret papir, formulari ( blanketi ), saharin, barut i dinamit.
Neposredno posle rata, drzava je, usled administrativnih teskoca, dozvolila slobodan promet monopolskih proizvoda, uz naplatu monopolskih taksa, ali je vremenom preuzela upravljanje.
Kod duvanskog monopola, uprava monopola je odredjivala:
- proizvodne krajeve,
- najveci broj strukova duvana,
- uslove otkupa i
- otkupne cene po klasama.

Zainteresovani poljoprivrednici su se prijavljivali i dobijali dozvole za sadjenje. Seljaci su se stalno zalili na niske otkupne cene. Duvan je proizvodjen u Vardarskoj, Zetskoj, Drinskoj, Dunavskoj, Moravskoj i Primorskoj banovini. Kontrola proizvodnje je, u propisima, bila rigorozna, ali ne i u zivotu. Duvan su otkupljivale drzavne stanice, a preradjivale ga i mesale drzavne fabrike duvana. Velikoprodaju je drzava obicno izdavala u zakup privatnim licima ( 1937. godine je uprava monopola snabdevala maloprodavce samo u Beogradu i Zemunu ), dok je maloprodaja bila u potpunosti u privatnim rukama.
Drzava je odredjivala maloprodajne cene duvanskih preradjevina. Naknada se velikoprodavcima odredjivala ugovorom ( na osnovu licitacije, prosecno 1,3 % od prodajne cene u 1937 godini ), a maloprodavcima odlukom ministarstva finansija ( 5% od prodajne cene u 1937. godini ). Izvoz duvana nije bio veliki ( 9,6 miliona dinara u 1935. godini ).
Od 1922. godine Uprava monopola podsticala je proizvodnju duvana inflacijom dozvola za sadjenje i vrlo visokim otkupnim cenama, ali je poduhvat zavrsen posle nekoliko godina velikim rezervama duvana i neuspehom da se on proda bilo kome. Zatim se otislo u drugu krajnost i otkupne cene su bitno snizene. Krijumcarenje duvana iz drugih drzava bilo je znacajno, jos vise bespravna sadnja duvana, pa je drzava gubila znacajna sredstva.