Monetarna ekonomija i monetarizam

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
 
Autor Poruka
Vesnica Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 2,567
Pridružen: May 2010
Poruka: #1
Monetarna ekonomija i monetarizam
Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Svet u kome danas mi živimo potrešen je velikom ekonomskom krizom koja se ogleda u svim segmentima današnjeg društva. Svetska ekonomska kriza koja danas potresa sve zemlje i ekonomije tih zemalja znamo kako, gde i kada je nastala i zašto, ali ne znamo kad će se ona i sa kakvim posledicama završiti po naše društvo. Svet su i ranije potresale ekonomske krize, setimo se samo 1929. godine kada je kriza potresla Evropu, a zatim se preselila u SAD i izazvala krah berze u SAD-ma.

Sedamdesetih godina prošlog veka, svet se suočio sa još jednom velikom ekonomskom krizom. Posledice ove krize su bile napuštanje kejnsijanskog fiskalnog regulisanje tražnje u korist monetarističkog regulisanja ponude novca. Odbacuje se državni intervencionizam u korist tržišnog liberalizma. Napušta se socijalna politika i odbacuje „država blagostanja“. Napadaju se sindikati i organizovano tržište rada. U kejnsijanskoj teoriji najamnina je faktor tražnje, a u monetarističkoj doktrini to je faktor proizvodnje i trošak.

Po monetarističkom pristupu uzroci ekonomske krize sedamdesetih godina prošlog veka su:
•prekomerna uloga države,
•ekspanzija budžetskih programa,
•deficiti budžeta,
•eskalacija novčane mase, što je sve prouzrokovalo inflaciju.

Najvažniji uzročnik inflacije je širenje države blagostanja, što vodi rastu novčane mase. Nizom podataka monetaristi dokazuju da su budžetski prihodi izuzetno brzo rasli. Najvažniji uzročnik je uključivanje sve većeg broja programa koji se finansiraju iz budžeta, u prvom redu programa socijalnog staranja koji ugrožavaju konkurentsku situaciju na tržištu rada. Nezaposlenost, po mišljenju M. Fridmana, tvorca i utemeljivača monetarizma, nije uvećana zbog monetarne restrikcije, već naprotiv, prekomerna uloga države i uvećanje njenih rashoda ugrozilo je konkurentsku strukturu privrede pa je monetarna restrikcija kao neizbežni korak morala da dovede i do rasta nezaposlenosti kao neželjenog sporednog efekta. Krajnji uzročnik njenog rasta po njegovom mišljenju je neefikasna država blagostanja proistekla iz kejnsijanske politike vodjene od tridesetih godina.

Monetaristi na inflaciju gledaju i smatraju je monetarnim fenomenom. Smatraju da se sa rastom novčane mase povećava inflacija, usporava rast društvenog proizvoda i povećava nezaposlenost. Monetarizam ne prihvata dugoročni trade-off izmedju inflacije i nezaposlenosti. Za rast nezaposlenosti nije kriva monetarna restrikcija u borbi protiv inflacije. Uzroke nezaposlenosti treba tražiti u državnoj regulativi, suspenziji tržišta i usponu monopola i posebno u usponu radničkih sindikata. Zbog razgranatih državnih programa rastu rashodi koji se pokrivaju sve većim prihodima i poreskim opterećenjima. Ti rashodi su glavni izvor rasta monetarne mase i inflacije.

Monetarističku politiku najviše interesuju monetarni sektor i stabilnost cena. Zalažu se za visoke kamate koje su izazvale mnoga bankrotstva. Mnogo manje se bave realnim sektorom, problemima zaposlenosti i konkurentske pozicije privrede, a kada je u pitanju javni sektor, zalažu se za denacionalizaciju.

Pojam monetarne ekonomije i monaterizma

U ovom radu, ali isto tako u svakodnevnom životu srećemo se s pojmovima monetarne ekonomije i monaterizma. Ovde ću samo ukratko objasniti ove pojmove sa jednog ugla stanovišta. Predmet proučavanja monetarne ekonomije čine:
1.monetarni sistem i
2.monetarna politika.

Monetarni sistem je skup načela, metoda, mera, instrumenata i institucija kojima se kreira (stvara) i povlači novac i regulišu monetarni tokovi u društvenoj reprodukciji.

Monetarna politika je skup pravila, propisa, mera i instrumenata kojima se u monetarnoj sferi društvene reprodukcije reguliše nivo, struktura i dinamika novčane mase, kao i cirkulacija novca u prometnim kanalima reprodukcije, za monetarna politiku možemo reći da ona predstavlja primenjenu naučnu oblast koja se sastoji iz:
•emisione,
•kreditne i
•devizne politike, a usko je povezana sa fiskalnom politikom u sklopu finansijske, odnosno makroekonomske politike.

Koreni monetarizma su brojni i daleki. Počinju sa Bodenovom i Hjumovom kvantitativnom teorijom novca. Sam pojam monetarizam skovao je K. Bruner. Monetaristička teorija spada u okvire makroekonomske teorije. Suprotstavljajući se kejnsijanizmu, monetaristi osporavaju teorijsku utemeljenost kejnsijanizma, a posebno efikasnost intervencionističke politike države. Diskusije u vezi sa monetarizmom dostigle su vrhunac sedamdesetih godina, a posebno povodom dva rada Miltona Fridmana: "Teorijski okviri monetarne analize", 1970. god. i "Monetarna teorija nominalnog dohotka", 1971. god. Obeležja monetarizma su:
•kvantitativna teorija novca;
•Filipsova kriva upotpunjena očekivanjima;
•monetaristički pristup platnom bilansu, i
•protivljenje aktivističkoj ekonomskoj politici.

Iako nije homogena škola ekonomske misli, monetaristički pravac ipak može da se svede na četiri opšta stava:
1.privatni sektor je stabilan; posle poremećaja, privredni sistem se automatski vraća u stanje pune zaposlenosti, a nezaposlenost na svoj prirodni nivo;
2.bilo koja stopa monetarnog rasta kompatibilna je sa nivoom pune zaposlenosti, mada je ishod različita inflacija;
3.promena stope monetarnog rasta prvo menja stopu realnog ekonomskog rasta i nezaposlenost; na dugi rok ti efekti nestaju i jedino ostaje permanentno povećanje stope inflacije;
4.odbacuje se aktivistička politika upravljanja tražnjom, bilo monetarna ili fiskalna, i preferiraju na dugi rok monetarna pravila ili unapred definisani ciljevi.

Po shvatanjima monetarista povećanje agregatne tražnje, putem politike monetarne ekspanzije, izaziva podizanje cena i nadnica preko uzajamnih dejstava tražnje i ponude na


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
05:54 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  SEMINARSKI MATURSKI DIPLOMSKI DOWNLOAD Ekonomija derrick 0 1,706 16-05-2013 11:16 AM
zadnja poruka: derrick
  Gotovi seminarski radovi EKONOMIJA Maja 0 3,406 11-03-2012 07:32 PM
zadnja poruka: Maja
  Monetarna politika Maja 0 2,027 02-02-2012 04:16 PM
zadnja poruka: Maja
  Pravo konkurencije - ekonomija Vesnica 0 1,656 12-05-2010 09:21 PM
zadnja poruka: Vesnica
  Nacionalna ekonomija Vesnica 0 2,609 11-05-2010 10:06 PM
zadnja poruka: Vesnica

Skoči na forum: