Novac

Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Pojavni oblici novca datiraju nekoliko vekova od pre naše ere. Bez obzira na različite uslove i geografski udaljene teritorije, novac i njegov razvoj imaju sličan put. On se razlikovao u zavisnosti od shvatanja - lepo, vredno, preko običaja i dostupnosti. Tako je stoka u mnogim krajevima bila cenjena, jer je ljudima trebala. Ona se lako mogla premeštati, ljudi su je koristili kao pomoć u radu ili za hranu. Ali, korišćeni su i drugi predmeti; naročito su bili cenjeni predmeti od metala, biseri, školjke, kod Slovena krzno.

Tokom istorije vrednost novca je varirala i bila različito primana. Roba koja je po svojim svojstvima bila pogodnija za razmenu, nošenje i čuvanje preuzimala je monopol. U početku su to bili različiti metali, a onda je zlato dugo vremena imalo dominantno mesto. NJegov kvalitet se ne menja, postojano je i lako za manipulisanje.

Od sedamnestog veka uobičajila se upotreba metalnih novčića, papirnih novčanica i različitih papira od vrednosti. Žigovi, natpisi i različite predstave obaveštavaju nas o državama i ličnostima koje su kovale novac, o jeziku kojim su se oni služili i umetnosti vremena kad je novac iskovan.

Istorija nastanka novca je, dakle veoma duga. Tokom tog dugog razvoja novac u svojim pojavnim oblicima je varirao i menjao se. Spomenuli smo da je zlato zbog postojanosti i lakoće manipulisanja dugo bilo prihvaćeno kao novac. Ipak prirodna svojstva zlata nisu ono što je zlato odredilo kao novac. Zlato je smatrano novcem pre svega zbog svojih vrednosti.

Nastanak novca usko je vezan sa razvojem društva. Robna proizvodnja je dakle taj stepen razvoja kada je svest ljudi dostigla takav stepen razvoja, a ekonomija takav napredak da je uvođenje novca postalo neizbežno.

PROBLEM DEFINISANJA NOVCA

Veoma često možemo čuti: „nije sve u novcu, ima nešto i u ...“ Ovim se želi istaći vrednost novca, njegovo značenje. Međutim, to nam ne daje odgovor na pitanje šta je novac. Novac nije lako definisati. Novac je sredstvo koje se koristi za razmenu roba i nastao je kao izraz objektivnih promena oblika izražavanja vrednosti i veličine vrednosti robe. Dakle, novac možemo shvatiti kao robu. Ali novac nije samo roba. On je specifična roba. NJegova specifičnost kao robe uslovljena je stvarnom i upotrebnom vrednošću. U modernom društvu novac nije samo sredstvo koje posreduje u razmeni roba. Novac je izraz i oblik vrednosti roba i na toj podlozi vrši razne funkcije u okviru robne razmene. Izraz je i činilac privredne i kulturne istorije. Može se shvatiti kao sredstvo ekonomske razmene prihvaćeno opštim dogovorom. U modernom društvu novac je društvena konvencija sa jasno definisanim pravnim normama.

Novac se često koristi da označi bogatstvo. U ekonomiji novac je skup one imovine koju ljudi koriste za kupovinu dobara i usluga od drugih ljudi. Znači, novac podrazumeva samo mali broj oblika bogatstva koji prodavci redovno prihvataju u zamenu za dobra i usluge.

Danas je najzastupljeniji pristup ili stav da se pod novcem podrazumeva opšteprihvaćeno zakonsko sredstvo plaćanja u nekoj zemlji ili opšteprihvaćeno sredstvo prometa i plaćanja ili jedinstveni kriterijum za merenje ekonomske vrednosti.

U naturalnom sistemu (razmena robe za drugu robu) nije bilo novca. Novac se javlja u sistemu robne ili tržišne privrede. Ovaj tip privrede nametnuo je zahtev da se ustanovi sistem merenja vrednosti. Zbog, već značajne diverzifikacije proizvoda, sistem je morao da bude univerzalan i sveobuhvatan. To je značilo da se može primeniti za određivanje vrednosti bilo koje robe. Merilo za to je postao novac. Samim tim i novac je dobio svoju vrednost. U početku se ta vrednost novca na tržištu direktno očitavala u vrednosti samog novca – zlatni novac.

Danas iako na tržištu fluktuiraju brojni oblici novca nauka je uspela da usaglasi stavove brojnih stručnjaka, tako da se u pogledu definisanja novca opaža velika i značajna usaglašenost. Ova usaglašenost je postignuta na teorijskom nivou i zato nam ne olakšava potragu za konkretnom, čvrstom definicijom novca. Teškoće su u složenosti i raznolikosti koncepta monetarne teorije i kako se taj koncept razlikuje i nadograđuje i problem se usložava. I sam novac na osnovu svog značaja i posebnog ponašanja u okviru sistema finansija otežava zadatak. Novac ima više funkcija i u različitim situacijama te funkcije ne dolaze i ne deluju zajedno niti istim intenzitetom.

Zbog tih funkcija i njihovih važnosti autori iz različitih, ali i istih sredina drugačije pristupaju definisanju novca.

Ekonomisti poput Klovera i DŽonsona su ostali na suženom pristupu novcu i definisali ga kao sredstvo plaćanja na