Monetarne integracije

Monetarna unija predstavlja najveći stepen ekonomske integracije, odnosno to je područje u kome ne postoje nikakva ograničenja plaćanja, kursevi valuta zemalja članica su trajno fiksirani dok se prema zemljama koje nisu članovi zadržava fleksibilno fluktuiranje kursa. Monetarna unija je područje u kome se monetarnom politikom i deviznim kursevima zemalja članica upravlja na način koji ide ka ostvarivanju zajedničkih ciljeva ekonomske politike.

Preduslovi za formiranje monetarne unije su liberalizacija kretanja kapitala, integracija bankarskih i finansijskih tržišta među zemljama članicama i eliminacija fluktuacija u kretanju kurseva valuta. Jedan od oblika monetarne unije je valutna unija. Zemlje članice prihvataju zajedničku valutu i odriču se svoje nacionalne valute. Valutna unija se naziva i potpunom monetarnom unijom ili zajedničkim valutnim područjem. Osnovne komponente monetarne unije su:
1. integracija tržišta kapitala, (odsutnost svih kontrola konverzije za tekuće ili kapitalne transakcije unutar područja unije),
2. unija deviznih kurseva.

Kada se zemlje odluče na međusobno fiksiranje deviznih kurseva, a da pri tome ne dozvoljavaju potpunu slobodu kretanja kapitala, je uspostavljanje takozvane pseudounije deviznih kurseva ili potpuna unija deviznih kurseva, u zavisnosti od stepena integracije. U slučaju pseudounije vrši se fiksiranje deviznih kurseva između zemalja članica, ali se ne vrši isključiva integracija ekonomskih politika, zajedničke devizne rezerve, niti zajednička centralna banka.

Potpuna unija deviznih kurseva teži uvođenju jedinstvene valute, sa postojanjem zajedničke centralne banke i zajedničke devizne rezerve. Centralna banka obezbjeđuje relativno fluktuiranje kurseva prema valutama zemalja nečlanica, što nije slučaj sa pseudounijom . Danas, nama najbliža monetarna unija je Evropska unija, čiju valutu, euro, koristi i Crna Gora.

1.1 Evropska monetarna integracija 1
ZAKLJUČAK 5
LITERATURA 6