Monetarna politika i finansijska kriza

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžmenta, marketinga, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planova, makroekonomije, mikroekonomije, preduzetništva, upravljanja ljudskim resursima, carine i porezi.


Važan deo svake ekonomske politike je monetarna politika, koja, putem monetarnih instrumenata ima, za cilj da postigne stabilnost cena, stabilnost kursa domaće valute, opštu privrednu stabilnost i regulaciju količine novca u opticaju. Naravno, uspeh monetarne politike i postizanje finansijske stabilnosti uveliko zavisi od zajedničkog delovanja monetarne politike sa ostalim sektorima ekonomije, posebno sa fiskalnim sektorom. Finansijska stabilnost danas predstavlja najvažnije područje proučavanja finansijskih stručnjaka širom sveta. Velika finansijska kriza, koja pogađa čak i najrazvijenije zemlje, dovela je do krize i velikog broja problema i u finansijskim institucijama koje smo donedavno smatrali neranjivima.

Globalna ekonomska kriza današnjice započinje sa ukidanjem zlatnog važenja dolara (1971), od kada emisija dolara ničim nije ograničena. Uz to dolar je postao svetska valuta a Sjedinjene Američke Države stiču status hegemonističke sile koja je usvojila koncept potpunog slobodnog tržišta i neoliberalizma sa tezom da će svaki finansijski i ekonomski problem, ako se eventualno pojavi, rešiti apsolutno slobodno tržište. Držeći se ovog koncepta u Sjedinjenim Američkim Državama ukinuta je svaka kontrola i nadzor ponašanja na tržištu, što je direktno ili indirektno (preko Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke) protežirano u svim zemljama sveta. Budući da je osetno viši profit u finansijskom nego u realnom sektoru kapital se seli iz realnog u finansijski sektor. Plate u SAD u periodu 2000-2007. godine rasle su po prosečnoj stopi od 0,01 % godišnje pa je podsticana tražnja preko liberalno odobrenih kredita, posebno fizičkim licima; potraživanja po tim kreditima transformisana su u obveznice, a i po drugim osnovama namnožile su se hartije od vrednosti i njihovi derivati, koje su uključene na finansijsko tržište bez stroge kontrole boniteta eminenta.

Kada su krediti, hartije od vrednosti i njihovi derivati dospeli, davaoci kredita i kupci hartija od vrednosti i njihovih derivata naplatu nisu mogli ostvariti, što je izazvalo masovno bankrotstvo banaka, smanjenja privredne aktivnosti i porasta broja nezaposlenosti.

Ova svetska kriza je pokazala da se vladajući model kapitalizma mora menjati u model u kome će građani imati ista socijalna i demokratska prava, što je najbliže modelu kapitalizma skandinavskih zemalja.

Iako se u akademskim krugovima mogu naći mnoge teorije o uzrocima, posledicama i načinima predupređenja kriza, svi se slažu u jednom, a to je da se bez zajedničkog delovanja svih delova finansijskog sektora ne može ni postići ni očuvati finansijska stabilnost. Ista pravila važe i za našu državu, koja je do sada bila pošteđena direktnih efekata svetskih finansijskih kriza. To nije zato što naša država ima sjajan mehanizam za prevenciju kriza, nego zbog sretne okolnosti da komercijalne banke, ili oni koji su osnovali ili privatizovali banke u našoj državi, nisu bili izloženi tržištima na kojima se ta kriza desila.

U ovom radu pokušaćemo dati presek potencijalnih rizika za finansijsku stabilnost, te šta država može uraditi da se efekti krize ublaže.

Kratak pregled nastanka finansijske krize

Postoji mnogo teorija koje analiziraju šta su razlozi koji su doveli do globalne finansijske krize, ali sigurno je da se u centru svih teorija nalaze investitori, čija je neupućenost i nepromišljenost uveliko doprinela njenom nastanku. Privučeni velikim zaradama, ti isti investitori su, bez elementarnog poznavanja onoga u šta se upuštaju, krenuli su da investiraju u proizvode o kojima ništa nisu znali, ili su znali veoma malo. Nepoznavanje elementarnih stvari sa sobom je doprinelo manjku upravljanja rizikom u investicionom procesu.

S druge strane, nagli razvoj velikog broja finansijskih inovacija na tržištima kredita, te ulazak celog finansijskog sektora u još složenije oblike sekjuritizacije je dovelo tržište u stanje u kome su kapaciteti za rešavanje problema postali nedovoljni. Prema nekim podacima, tržište finansijskih derivata je u jednom trenutku naraslo na iznos od 600 triliona dolara. Narastajući obim, kao i stalno usložnjavanje sekjuritizacije, tela za finansijsku superviziju i rejting, agencije su dočekale nespremno. Zaista je teško objasniti činjenicu da su banke sa AAA rejtingom postajale banke sa B rejtingom, što jasno pokazuje da su i najveće agencije za kreditni rejting bile prevarene lažnom veličinom balona, sazdanog od finansijskih derivata.

Bilo je potrebno jako malo da balon pukne, a okidač u ovom konkretnom slučaju bila je kriza “subprime” kredita u SAD-u, gde su kreditne organizacije, u nedostatku kvalitetne klijentele, počele masovno deliti kredite kreditno nesposobnim klijentima, računajući na njihove nekretnine kao kolateral na tržištu gde je cena nekretnina permanentno rasla. Nažalost, bilo je dovoljno da se dva negativna elementa (rast kamatnih stopa i pad cena nekretnina) spoje i da prouzrokuju trajnu krizu. Povećanje kamatnih stopa na postojeće kredite povećalo je broj onih koji ih ne mogu servisirati, a, s druge strane, pad vrednosti nekretnina je eliminisao praktički jedini kolateral koji su banke imale. To je već bio znak da se banke suočavaju se ozbiljnim problemima naplate potraživanja, što je dalje generisalo probleme u servisiranju vlastitih projekata.

Početak potpunog kolapsa poverenja na tržištu počinje sa bankom Lehman Brothers, koja objavljuje bankrot 15. septembra 2008. godine. Na tržištu, koje se nalazilo u stanju panike, u probleme dospevaju banke specijalizovane za samo jednu vrstu proizvoda (Northern Rock, UK). S druge strane, kriznu situaciju mnogi su prepoznali kao šansu, tako da smo u veoma kratkom vremenu svedočili velikom broju preuzimanja bankarskih grupacija, od kojih vredi spomenuti prodaju Bear Stearnsa, Bank of America je kupila Merrill Lynch, JP Morgan Chase je kupila Washington Mutual. U isto vreme imamo i prvu intervenciju američke vlade, koja nacionalizira Fannie Mae i Freddie Mac, dve najveće hipotekarne banke u SAD-u.

Evropske banke počinju prikazivati gubitke nastale zbog investiranja na propalim tržištima. Krizom su zahvaćena neka od najvećih imena evropske bankarske industrije – Fortis, Hypo Real Estate, Dexia...i počinju da se objavljuju i prve analize cene finansijske krize koje pokazuju da se gubici kreću između 30% i 50% BDP-a. Prema istraživanju Svetske banke, troškovi ponovne kapitalizacije bankarskog sektora u proseku iznose 15%, a krajem novembra 2008. godine, gubici šest najvećih bankarskih grupacija narasli su na 345,4 milijarde USD. Inače, ukupni gubici na svetskom nivou za isti period narasli su na 711,3 milijarde USD, a pretpostavke su da će u konačnici ti gubici narasti na preko 1.000 milijardi USD. Samo za primer, Banka Engleske je kreditirala Northern Rock iznosom koji je veći od celokupnog budžeta odbrane Velike Britanije.