Moc medija sa osvrtom na RS

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz marketinga.

1. UVOD 3
2. MEDIJI, KOMUNIKACIJA I INFORMACIJA 4
2.1. Razlike izmedju starih i novih medija 5
3. VREME MASMEDIJA 6
3.1. Uticaj interneta na tradicionalne medije 6
3.2. Korištenja medija u današnje vrijeme u RS 7
3.3. Mediji sredstva društvenog priopćavanja 8
4. NEGATIVNOST MEDIJA 8
4.1. Nasilje u medijima 10
4.1.1. Nasilje u videoigricama i filmovima 10
4.1.2. Posljedice nasilja u masovnim medijima 11
5. POZITIVNOST MEDIJA 11
6. DECA I MEDIJI 12
6.1. Uticaj medija na decu u RS 12
6.2. Istraživanja u svetu 13
7. MEDIJSKA PISMENOST I NASILJE U MEDIJIMAU RS 13
8. DANAŠNJE STANJE MEDIJA U RS 14
9. ZAKLJUČAK 15
10. LITERATURA 16

1. UVOD

Svi mediji današnjice kojima se koristimo imaju svoj cilj. Najvažniji cilj medija jest pokrenuti i informirati mase. Stoga, mediji imaju veliku snagu i moć da utiču na mase, na njihovo javno mnijenje. Zapravo, mediji danas formiraju i mišljenja ljudi u društvu. Uticaj medija na čoveka današnjice je velik. Roditelj se danas susreće s pitanjem kako staviti medije u odgojne svrhe. Mediji često "odmažu" roditeljima preuzimajući na sebe njihovu ulogu, no očito su loš surogat.

Ljudi se trebaju baviti medijima, ali dogadja se suprotno: mediji se bave ljudima i preuzimaju najvažniju ulogu u porodici. Činjenica je da danas mediji postaju glavni odgojitelji dece i mladih. Roditelj prestaje biti najvažnije i početno mesto odgoja u društvu. Postoji opasnost da roditelj postane samo ekran za gledanje slika, a ne baza koja usadjuje ljudske i hrišćanske vrednosti. U vremenu u kojem živimo mediji sa sobom nose pozitivnosti i negativnosti. Roditelj odgaja decu za više ciljeve i vrednoće.

Savremeni svet, kada ga promatramo, ostavlja dojam kao da želi umanjiti vrednost roditeljskog odgoja i želi ponuditi nešto novo, a to novo sa sobom nosi sumnje i nesigurnosti. Jer, novo ne znači nužno i dobro.

2. MEDIJI, KOMUNIKACIJA I INFORMACIJA

Razvoj interneta u poslednjih nekoliko decenija doveo je do pojave sasvim novog oblika komuniciranja i do kvalitativnog pomaka u shvatanju pojma i suštine medija. Ova perspektiva daje novi zalet promišljanju definicije masovnih medija. Neprestana komunikacija onlajn sfere sa svakodnevicom, prenošenje sadržaja iz jedne u drugu i promene koje se dešavaju tokom ovog procesa čine novi put formiranja javnog mnjenja i dijaloga u društvu.

Šta su to stari a šta novi mediji i u kojoj meri danas postoji saglasnost oko same definicije medija predstavlja jedan od suštinskih problema u ovoj analizi. On dovodi do teškoća u razumevanju njihovog razvoja i puta ka prilagodjavanju i implementaciji novih tehnologija.

Kada je reč o medijima, uvek je reč o komunikaciji i informaciji, njihovoj uzajamnosti i prožimanju. Medij u svom najčešće upotrebljavanom značenju jeste posrednik u (masovnom) komuniciranju ili sredstvo informisanja. Dakle medij jeste sredstvo koje nam olakšava komunikaciju, koja uvek uključuje prenošenje i razmenu informacija. Takodje, tu je još jedna važna uloga komunikacione prakse – transmisija. Režis Debre u svojoj mediologiji uvodi ovaj pojam, pod kojim podrazumeva prenošenje informacija kroz vreme na relaciji: nekad, sad i u budućnosti (Debre, 2000:25). Transmisiju možemo shvatiti i kao način nastajanja i održavanja kolektivnog pamćenja, prenošenja znanja, iskustava i tradicije kroz generacije. Sa druge strane, za Debrea komunikacija predstavlja prenošenje informacija kroz prostor.

Ukoliko se zadržimo na ovom značenju medija, kao komunikacionih sredstava, posrednika ili kanala, ubrzo ćemo doći do prepreke na putu dubljeg rasvetljavanja strukturnih promena koje razvoj medija, pod uticajem novih tehnologija, donosi društvu. Mediji nisu samo posrednici, odredjene tehničke strukture, tehnološka sredstva za ubrzanu, olakšanu komunikaciju. Jer, da je tako, oni ne bi u toj meri uticali na sam proces, sadržaj i efekte komuniciranja. O tome govori i poznata jednačina Maršala Makluana: „Medij je poruka.“ Ona pokušava da nas opomene da ne treba da zaboravimo u kojoj meri sam medij i izbor medija menjaju našu komunikaciju. Brinući o sadržaju i informaciji, zaboravljamo na suptilnije promene koje se dešavaju tokom samog procesa komuniciranja. Kada se neka inovacija pojavi, mi uvidjamo njene osnovne osobine I pretpostavljamo šta nam može doneti. Medjutim, posle dužeg perioda upotrebe shvatamo da je imala i neke efekte koji su bili sasvim neočekivani (Federman, 2004:74). Dakle, nije u pitanju samo sadržaj ili upotreba inovacije, suština je u promeni koju ona uvodi u interpersonalnu dinamiku. Tehnologija nas duboko menja, ali i mi menjamo nju. Makluan je medij uvek posmatrao u smislu razvoja I rasta. Ono što je za njegovu definiciju najvažnije jeste promena koja nastaje u našim životima. Stoga medij nije samo sredstvo, on je I poruka, on je „produžetak čoveka“ (Mckluhan, 1971:66).