Korporativna preduzetnička organizaciona kultura i poslovna etika

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz menadzmenta proizvodnje.

Moralne i etičke vrednosti spadaju u osnovne pretpostavke postajanosti građanskog društva i kriterijumi uspostavljanja preduzetničke ekonomije i funkcionisanja inovativnog preduzetništva. Stoga se društveni moral i etika sa društvenog nivoa transformišu na mikro nivo, tj. u osnovne vrednosti orjentacije preduzeća, determinisani preduzetničkom vizijom i poslovnom misijom kao korporativni identitet.

Uslužne delatnosti danas doživljavaju sve veću ekspanziju , dolazi do jačanja integracionih odnosa na makro i mikro nivou, proširuju se obim i struktura međunarodne razmene. Nude se raznovrsnije i kvalitetnije usluge, informacije omogućavaju više znanja o ponudi dok tražnja postaje homogenija.

Konkurencija je postala neizbežna i sve snažnija, tehnološke promene sve brže, barijere na tržištima sve veće, javljaju se i novi izvori ponude po nižim cenama... Koncept ekonomske povezanosti i fenomen globalizacije postaje sve prisutniji i na našim prostorima.

Ovi i neki drugi procesi, dovode do povećanja zahteva za modernizacijom uslužne delatnosti. Svaka promena preduzeća i njegove strukture zahteva menjanje ukupnog ponašanja menadžmenta i zaposlenih, zajedničkih shvatanja , verovanja , stavova, pretpostavki i vrednosti. Njihovo ponašanje ima uticaj na svaki aspekt operacija i organizacionih i eksternih odnosa. Novi procesi u organizaciji današnjice zahtevaju stvaranje drugačije kulture , obzirom da tradicionalna kultura organizacije ne može opstati u dinamičkoj, konkurentskoj sredini.

Za uspešno ponašanje zaposlenih nije ništa manje važno od znanja i sposobnosti. To se posebno odnosi na uslužne organizacije. Usluga uvek znači i interakciju iz koje proizilazi emotivna reakcija klijenata/korisnika, koja je presudna za njegovu odluku pri izboru davaoca odluke.

Ponašanje izražava naš odnos prema poslu, preduzeću u kojem radimo, kao i prema korisniku usluga. Svojim ponašanjem na radu okolini šaljemo određane poruke, koje jasnije govore nego reči.

Pored ovoga, treba uzeti u obzir i faktore koji determinišu organizacionu kulturu, a pre svega vrednosti, stavove i pretpostavke koje dele svi zaposleni. Ipak, svi smo mi ponekad žrtve određenih pardigmi i ustaljenih pravila ponašanja, zbog čega se kulturna prilagodljivost zaposlenih u celini javlja kao veliki problem.

ETIKA I MORAL

Etika je grana filozofije koja se bavi pitanjima moralnog ponašanja. Proučavanje etike može ponuditi sredstva za donošenje teških moralnih odluka, ličnih i profesionalnih. Cilj nije da se donose etičke odluke s kojima će se svi složiti, već da se ojača naša sposobnost da na racionalnoj osnovi branimo kritičke sudove.

Etičke dileme su svuda oko nas i kao sastavni deo svakodnevnog života predstavljaju konstantan izazov našem osećaju za etiku. Razmotrimo, na primer, sledeća pitanja:
-Da li imam moralnu obavezu da prijavim zločin koji sam video?
-Da li je eutanazija moralna uvreda svetom pojmu života?
-Da li je etički dozvoljeno da televizijski novinar koristi skrivenu ameru kako bi dokumentovao nezakonitu radnju ili skandalozno ponašanje?
-Da li Holivud ima moralnu obavezu da se uzdržava od slobodnog prikazivanja seksa i nasilja?

Većina nas bi na ova pitanja odgovorila na osnovu ranije zauzetih stavova. Ali, da li ondamožemo i da odbranimo odluke zasnovane na nekim uspostavljenim etičkim principima? To je suština proučavanja etike - da naučimo kako javno da opravdamo naš etički izbor na osnovu čvrstih etičkih premisa.

Ali, šta je zapravo etika i u čemu se razlikuje od morala?
Reč moral izvedena je od latinske reči mos, moris, što znači (između ostalog) "način života" ili "postupanje". Ona se čestopovezuje sa religijskim verovanjem i ličnim ponašanjem. Reč etika, s druge strane, izvedena je iz grčke reči ethos, što znači "običaj", "upotreba" ili "karakter". Aristotel je ovaj termin upotrebio da njime obuhvati ideju o karakteru i sklonosti ličnosti. O etici se često misli kao o racionalnom procesu primene postojećih principa prilikom sudara dva moralna ograničenja. Najteže etičke dileme nastaju kada dođe do sukoba dva "ispravna" moralna ograničenja. Zato etika često podrazumeva ravnotežu suprotstavljenih ispravnih odgovora, tamo gde nema onih "tačnih".

Primer može biti radnik na poslu, koji obeća da će ćutati kada mu se kolega poveri da je potkradao firmu. Ako šef pokuša da od prvog radnika izvuče potvrdu priznanja drugog, prvi radnik mora da odmeri lojalnost kolegi (kao moralne vrednosti) prema posvećenosti istini (kao drugoj moralnoj vrednosti).

Etika odražava shvatanja društva o tome šta jeste a šta nije ispravno u nekom činu, kao i razlike između dobra i zla. Ako nekoga optužite da je lenj ili nestručan, to ne znači da ste ga optužili za nemoralno ponašanje. S druge strane, laganje i krađa podrazumevaju kršenje etičkih normi. Zato se etika često opisuje kao skup principa ili kao kodeks moralnog ponašanja.

Spremnost na eventualne dileme važan je cilj etičkog obrazovanja i procesa moralnog rasuđivanja.Naravno, pojedina etička ograničenja podložna su promenama. Standardi profesionalnog ponašanja konstantno se menjaju kako zaposleni podešavaju svoje moralne kompase u skladu sokolnostima koje se menjaju. Na primer, nekada su zaposleni, nedovoljno plaćeni za svoj rad, rutinski prihvatali poklone i slične izraze zahvalnosti od svojih saradnika, odnosno korisnika, pacijenata i sl. Danas se na takvu praksu gleda sa prezirom, mada još ne postoji jedinstven stav o tome gde povući crtu.

Definisane moralne vrednosti i stavovi predstavljaju komponente etičkog ponašanja.

Moralna vrednost je, dakle, nešto što je "cenjeno, vredno, o čemu se ima visoko mišljenje, ili nešto podjednako dobro".

Autonomija, pravda i dostojanstvo ljudskog života primeri su vrednosti koje su važne najvećem delu društva. Objektivnost i poštenje često se navode kao osnovne vrednosti novinarskog rada. Slično tome, poverenje,