Mobing - okruzenje poslovanja

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz menadzmenta proizvodnje.

Мобинг је патолошка (непријатељска и неетичка) комуникација на радном месту, коју систематски упућује једна или више особа углавном ка једној особи током мобинга изложеној психичком злостављању и стављеној у беспомоћну и безизлазну ситуацију где је задржана средствима константних активности мобинга. Активности мобинга су веома фреквентне (барем једном седмично) и одигравају се током дужег временског периода (најмање шест месеци). Због велике учестаности и дуготрајности непријатељског понашања ово малтретирање резултује великом менталном, психосоматском и социјалном патњом.
Реч мобинг, енглески "mobbing", је кованица од глагола "to mob" што значи простачки напасти, насрнути. Често се повезује и са рeчју "bully" (силеџија, насилник, злостављати, кињити).
Генерално, ради се о новодефинисаном, али одавно постојећем облику злостављања на радном месту. Мобинг има много подоблика, али у суштини подразумева стално нападање, понижавање, злостављање и изолацију, све до тачке када особа изложена мобингу једноставно више не може да функционише на радном месту, а све са крајњим циљем да се она потпуно елиминише, или да се једноставно прогласи параноичном или лудом. Ради се о злостављању које у главном није сексуално и расно мотивисано. Психијатри, али и многи други лекари, кажу да се са таквим проблемом већ дуго сусрећу, али да је он тек скоро добио и своју дијагнозу. Какве је размере у свету попримио мобинг говоре многи законски акти донесени у многим државама, претежно развијеним, који предвиђају санкције у случајевима мобинга. А његову распрострањеност илуструју и многа интерна правила у мултинационалним компанијама која спречавају мобинг. Нпр. немачки произвођач аутомобила Фолксваген је увео такво правило којим се мобинг спречава, чак и по цену отказа за оне који свој посао раде добро али неког на било који начин злостављају. Једноставно, у Фолксвагену су свесни да само нормална радна средина може донети жељене пословне резултате.
Жртва мобинга може постати свако, без обзира на пол, године живота, социјални статус, спољашњи изглед, степен образовања или професионалну позицију. Штавише, што је посао боље позициониран то је мобинг суптилнији. Иако истраживања и искуства показују да су мобингом подједнако угрожени и мушкарци и жене, при чему по правилу мушкарци злостављају мушкарце, а жене готово искључиво жене, стручњаци сматрају да су жене ипак за нијансу ризичнија група.
Као што је већ речено Мобинг је широко распрострањена појава чије се последице рефлектују на социјално окружење, радну средину и на појединца, па се проблем посматра са психолошког, медицинског, социјолошког и правног аспекта, а са циљем да се упозори на значајност проблема и његовог благовременог препознавања. Јер се мобинг може спречити перманентном примарном превенцијом, информисањем и едукацијом. Конкретним мерама као што су нпр. : лични тренинзи комуникацијских вештина, заштитно законодавство, организацијска политика, пракса која примењује Правилнике о раду који не толеришу злостављање.

Хронологија развоја теорије о мобингу

Овај својеврсни психотерор иако је постојао деценијама кроз историју људског привређивања први је уочио, формулисао и дијагностиковао 1980.-тих шведски психолог немачког порекла проф. др. Хајнц Лејман (Heinz Leymann 17. јул 1932. Wolfenbüttel, Немачка - 1999. Штокхолм, Шведска). Он је упочетку, током `60.-тих истраживао перманентно непријатељско понашање код деце у школама и дао му име мобинг. Касније, почетком `80.-тих је исту врсту понашања уочио код запослених на радном месту и од тада је био водећи светски експерт за мобинг. Развио је ефикасне методе за спречавање мобинга и рехабилитацију жртава мобинга. Др. Хајнц је чак и написао енциклопедију мобинга у којој између осталог упозорава светску јавност на мобинг, као на занемаривани и толерисани вид угрожавања основних људских права, који може бити вишеструко штетан не само по жртву већ и по радни колектив. Према речима доктора Лејмана, било да се ради о пакосним примедбама, шпијунирању, клеветању или чак и претњама и мучењу, циљ сваког мобинга је да угрози интегритет неке особе, односно њен професионални, социјални, али и приватни живот. Даље, Др. Хајнц Лејман је у свом истраживању овог облика понашања на радном месту утврдио његове карактеристике, последице на здравље и основао клинику за помоћ жртвама мобинга. Он је открио да се чак сваки четврти радник током свог радног века бар једном нађе у улози објекта овог вида злостављања.
Реч мобинг др. Лејман је употребио из етиологије Конрада Лоренца (Konrad Lorenz 7. новембар 1903. Беч – 27. фебруар 1989. Беч) који је описао понашање неких врста животиња. Група мањих јединки организовано напада и истерује из заједнице, понекад доводе и до смрти, већу јединку. Касније, шведски лекар који се интересовао за то шта деца могу да ураде једно другом у школи између часова, позајмљује ову Лоренцову терминологију и назива веома деструктивно понашање мале групе деце против најчешће једног детета мобингом. Данашње истраживање ове врсте дечијег понашања проводи се у задњих тридесетак година и најпознатији истраживач на том пољу је Норвежанин Дан Олвеус (Dan Olweus - тренутно запослен у "Истраживачком центру за унапређење здравља", "Универзитета Берген", Берген Норвешка http://www.uib.no/psyfa/hemil/ansatte/olweus). Пратећи традицију терминологије оваквог понашања раних осамдесетих, када је уочио слично понашање на радном месту, Др. Лејман му даје име мобинг. Намерно није употребио реч булинг (енглески "bullying") коју су користили енглески и аустралијски научници (у САД-у се такође употребљавао израз мобинг) јер мобинг као вид патолошке комуникације извесно нема карактеристике булинга. Често је изведен суптилно, а ипак са катастрофалним последицама. Конотација булинга је физичка агресија и претња. Булинг у школама је строго окарактерисан са физички агресивним поступцима. Насупрот томе, физичко насиље је врло ретко код мобинга на послу. Тачније, мобинг на радним местима је окарактерисан много софистициранијим и суптилнијим понашањима, као нпр. социјално изоловање жртве. Треба разликовати реч булинг која означава агресивне активности деце и тинејџера у школама и реч мобинг која означава понашање одраслих на радним местима. Други изрази који се могу наћи у литератури, а који често означавају мобинг су малтретирање и психички терор.

Што се тиче мобинга на радним местима, прва публикација је изашла 1976. на тему "Малтретирани радник", аутор је био Бродски Ц. М. ("The Harassed Worker" (Brodsky C. M., 1976)). У тој књизи, први пут, се срећу типични случајеви онога што је названо мобинг. Ипак, Бродски није био директно заинтересован за анализу само ових случајева и били су презентовани уз случајеве несрећа на радном месту, психичког стреса, исцрпљености великим бројем часова рада, досадних радних задатака итд.

Ова књига је била фокусирана на тежак живот обичног радника и његову ситуацију, што је данас предмет истраживање стреса. Због свог социолошко-медицинског аспекта и лошег разликовања сличних стресних ситуација на радним местима, књига, написана под утицајем друштвене и политичке лево орјентисане климе касних шесдесестих и касних седамдесетих није у опште имала никаквог практичног утицаја на друштво. Нажалост аутор, Бродски, није могао да направи разлику између онога што се данас назива мобинг и других тема (индустријских несрећа, стреса услед захтевног посла, хемијског загађења на радном месту итд.). Бродски је посматрао радника оболелог од стреса као жртву своје властите слабости. Ипак, ова публикација је била прва у којој се обрађивала тема мобинга/малтретирања и конкретни случајеви истог.
Шведско истраживање раних осамдесетих се појавило без познавања Бродскиевог рада. Како је настало потпуно самостално, разлог за ово истражвање је био нови Закон о радном окружењу у Шведској из 1976. године и "Национални истраживачки фонд Шведске" који су нудили велике могућности да се уђе у нове области истраживања привредне психологије. Систематично истраживање др. Лејмена је почело 1982. што је довело до малог научног извештаја написаног у јесен 1983. а објављеног на почетку 1984. Националном одбору радне безбедности и здравља у Штокхолму, Шведска. После овога кроз њихове националне законе о радном окружењу Шведска, Финска и Норвешка су подржале права радника на заштиту како физичког тако и психичког здравља. И данас ове три скандинавске земље предњаче у погледу заштите од мобинга.
Током година истраживања овог феномена, мобинга, облика психичког терора, постојало је не слагање у научној заједници како да се овај феномен назове. Поред термина "хоризонтално насиље", "психичко малтретирање" или "психичко терорисање", углавном су се употребљавали изрази булинг и мобинг и то у зависности од тога која је институција стајала иза научника који је ту тему обрађивао. На крају, због чињенице да и мобинг и булинг представљају два врло различита облика деструктивног понашања, треба и их и употребљавати у различитим контекстима. Булинг означава деструктивно понашање деце у школи строго окарактерисано физичким насиљем, а мобинг је облик суптилнијег психичког насиља код одраслих на радном месту. Овакав став је у задње време прихваћен у научној заједници која се бави овим феноменима.

Врсте мобинга, врсте напада, фазе мобинга и здравствене сметње и симптоми

Мобинг се дели на вертикални и хоризонтални. Према истраживањима 55% је вертикални, 45% хоризонтални мобинг.
Вертикални мобинг догађа се када претпостављени злоставља једног подређеног радника, или једног по једног док не уништи целу групу (зато се још назива и босинг ("bossing") или када једна група радника (подређених) злоставља претпостављеног (што се догађа у 5% случајева).
Хоризонтални мобинг одвија се између радника на једнаком положају у хијерархијској организацији. Осећај угрожености, љубомора и завист могу да подстакну жељу да се елиминише неки колега (доскорашњи пријатељ) поготову ако постоји услов да његова елиминација води напретку у каријери. Често жртва ове врсте мобинга може бити радник који се истиче по квалитету и преданости послу и радним задацима. Хоризонтални мобинг је и кад читава група радника због унутрашњих проблема, напетости и љубоморе, изабере једног радника, жртву, на којој желе доказати да су снажни и способнији.

Индентификација непријатељских активности тј. мобинг напада је резултат разумевања структуре процеса мобинга. Очигледно је да ове активности, иако употребљиване у негативном контексту кад је у питању мобинг, немају увек саме по себи чисто негативан карактер. Оне чине велики опсег нормалних интерактивних понашања. Ипак, ако су кориштене учестано и током дугог временског периода у намери да узнемиравају и муче, њихова садржина и значење се мења, потом претварајући се у опасно оружије комуникације. Систематична употреба непријатељских активности у оваквој врсти интеракције активира развој веома стереотипног правца мобинг процеса. Захваљујући овој концептуализацији, типологија напада (непријатељских активности) се може поделити у пет категорија у зависности од ефекта који имају на жртву. Категорије напада су: напад на могућност адекватног комуницирања, напад на могућност одржавања социјалних односа, напад на личну репутацију, напад на квалитет професионалног рада и напад на физичко здравље.
Напад на могућност адекватног комуницирања означава ситуацију када надређени или колеге ограничавају могућност изражавања жртве. Жртва се прекида или игнорише у разговору, одбијају се и вербални и невербални контакти са жртвом, избегавају се погледи и сл.
Напад на могућност одржавања социјалних односа значи изолацију жртве. Нико јој се не обраћа, у неким случајевима чак јој је и забрањено да се обраћа колегама, сви се понашају као да иста не постоји, премешта се у просторију далеко од колега или руководилаца, не позива се на заједничке састанке, не позива се да учествује на заједничким прославама, паузама, неформалним дружењима и сл.
Напад на личну репутацију подразумева неосноване и лажне приче о жртви и њеном пословном и приватном животу, оговарање, исмијавање ...