Mobing kao nacin neetickog poslovanja

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
 
Autor Poruka
Vesnica Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 2,567
Pridružen: May 2010
Poruka: #1
Mobing kao nacin neetickog poslovanja
Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Poslovna etika kao filozofska disciplina bavi se moralnim pitanjima na širokom polju biznisa, između ostalog moralnim standardima i njihovu primenu u sistemima i poslovnim organizacijama. Često ti moralni standardi i norme nisu primenjivi na fleksibilno i promenjivo stanje koje vlada u današnjem svetu biznisa. Izgleda da se nalazimo u vrtlogu tranzicionih promena. Ko se snađe u takvoj situaciji, odlično je prošao, a ko ne u velikom je problemu, zar ne? Izgleda da je došlo vreme kad svi nekud žure, trče, svi nešto rade, svi su zauzeti, svi su nervozni jer nemaju dovoljno vremena da završe ono što su planirali u toku dana. Problem nezaposlenosti i malih plata izjeda i nagriza naše celokupno društvo i preti da postane hronična i neizlečiva bolest. Vlada određena apatija i saosećanje sa ostatkom društva i onaj ko bi se pobunio, nema dovoljno snage ili podrške da to učini i ostvari. Predstavlja “jednu slamku među vihorove“ kako je rekao slavni Njegoš.
Ovakvo stanje apatije i letargije u koje smo danas zapali svi bez izuzetka je jako teško razmrdati etičkim normama i principima. Zbog toga je značaj poslovne etike veliki jer upravo ona treba da bude ta koja će biti putokaz ka ozdravljenju našeg društva. Njen osnovni zadatak jeste da ukaže na nepoštovanje osnovnih ljudskih prava, a da onda i nametne ljudima, odnosno da ih na određeni način natera ako ništa drugo onda preko njihove savesti, da implementiraju etičke norme i standarde, da poštuju kodeks ponašanja gde god se nalazili, da slede etičke ideale prava i pravde. Koliko je to ostvarivo zavisi od pojedinca, ali svakako vredi pokušati.
I sada zaista nije teško povezati poslovnu etiku i mobing koji je tema seminarskog rada. Zašto? Pa zato što je danas sasvim “normalno“ da se ne nalayimo u sukobu sa moralnim i etičkim normama, da kršimo kodekse ponašanja, da gledamo samo svoju korist bez obzira na posledice (utilitarističko stanovište). Cilj je da se maksimizira profit i to često po svaku cenu. Čojstvo, junaštvo, pravednost postaju sve više retki primeri, a postupanje u skladu sa etičkim dužnostima je sve manje zastupljeno. I sada kao logički nastavak svega do sada napisanog imamo pojavu mobinga kao sociološko-medicinskog fenomena. Zato nije ni čudo da se danas pojavljuje u tolikom obimu da mnogi čak pominju i epidemiju mobinga koja je zahvatila Srbiju.
Mobing kao način neetičkog poslovanja je sve više prisutan kako u svetu tako i u Srbiji i sve se više govori i piše o njemu. Izgleda, da je narodski rečeno “vrag odneo šalu“ pa se sada sve više iznose informacije, podaci pa i čitava statistika u javnost, kao da mobing nije i ranije postojao samo možda u manjem obimu. Uzroke pojave mobinga u firmama treba sagledati sa mnogih stanovišta psihološkog, sociološkog, medicinskog...., pa tek onda doneti neke zaključke koji bi bili relevantni. Ono što me je posebno privuklo da pišem o ovoj temi kao budućeg menadžera jeste da ukažem na uzroke i posledice mobinga, da se možda to nekome od nas studenata ne bi dogodilo u našim karijerama. Sve zato što je mobing svuda oko nas i sve je više prisutan i nameće se kao nužno zlo koje se sve više širi, a kome je teško stati na put. S tim u vezi jako je korisno da se detaljno informišemo o onome što nam može naškoditi, a u budućnosti ćemo se suočiti sa situacijama, da li da nekoga prijavimo jer sprovodi mobing ili ne? To je svakako zanimljiva etička dilema pred kojom će se svako naći bar jednom u životu.
Kao suštinski problem čitavog rada se nameće pitanje kako suzbiti mobing ili ga potpuno iskoreniti? Da bi otgovorili na ovo teško i kompleksno pitanje potrebno je svakako izanalizirati šta prouzrokuje problem spolja, ali i iznutra. Spolja, svakako nizak životni standard, nestabilna ekonomska i politička situacija u zemlji, male plate, visoki troškovi života, velika stopa nezaposlenosti čak oko 30%.... Prema poslednjim istraživanjima čak 60% zaposlenih u Srbiji strahuje od gubitka posla. Iznutra, posmatrano isfrustriranost zaposlenog, nesigurnost, želja za osvetom, preveliki stres, neznanje, ljubomora, dosada...
Zbog svega gore navedenog potrebno je napraviti mali rezime i ukazati na način na koji se možemo boriti protiv mobinga. Kakva je situacija po pitanju mobinga u Srbiji i šta se po tom pitanju radi? Sindikat već duže vreme ukazuje na taj veliki problem društva, kao i na neophodnost donošenja, pored Zakona o mobingu, i izmena Zakona o radu, promociji modela po kojem je moguće izmeriti koliko je neko zlostavljan na poslu. Mobingometrija, kako je nazvana metoda za kvantifikovanje nivoa oštećenja zdravlja, urađena na osnovu naučne i stručne formulacije svih segmenata koji se tiču zlostavljanja ukazuje na ukupan procenat posledica zlostavljanja i uslova na radu i stepenovana je na neznatan i znatan, do deset, odnosno više od 60 procenata. Prema ponuđenom modelu, količina mobinga proporcionalna je intenzitetu i vremenu trajanja zlostavljanja, a osobi koja je pretrpela zlostavljanje pored ostalih treba da pomaže i antimobing tim u koji bi bili uključeni lekar, psiholog, advokat. Veliki broj zemalja je uveo krivičnu odgovornost za poslodavca, ali se kod nas mobingovani zaposleni na sudu može pozivati samo na odredbe obligacionog prava. Mobing se tiče i same firme, odnosno ako je "bolesna" firma, ako su u njoj poremećeni odnosi, posledica je pad motivacije, kreativnosti, zaposleni odsustvuju sa posla. Prva oštećenja kod zlostavljanog manifestuju se u emocionalnoj sferi, pa se javljaju česte glavobolje, povišen krvni pritisak, pa i psihički poremećaji. Mobing je u Srbiji najviše rasprostranjen u državnoj upravi, školskim i zdravstvenim ustanovama, hotelijerstvu i ugostiteljstvu, odnosno u sektorima koje kontroliše država, javlja se u firmama koje neguju kult karijerizma. Osnovne karakterisike zlostavljača (mobera) su narcisoidnost, egoizam, poremećaj ličnosti, želju za karijerizmom...
Sumirajući sve ono što je do sada napisano možemo reći da o mobingu razgovaramo zato što je zaposleni osnovna vrednost firme, a mobing je pojava, koja se događa upravo na radnim mestima i čije se negativne posledice odražavaju na pojedinca, radnu sredinu i celokupno socijalno okruženje.
Predmet seminarskog rada je naravno mobing kao način neetičkog poslovanja gde se kroz poslovnu etiku može na jasan i izričit način osuditi mobing i pre svega ukazati na svu njegovu neetičnost koja ide tako daleko da narušava čak i osnovna ljudska prava.
Zadaci seminarskog rada jesu da se problem mobinga stručno razmotriti sa raznih aspekata, organizacionog, pravnog, ekonomskog, medicinskog, psihijatrijskog, psihološkog, komunikološkog i sociološkog, ali pre svega etičkog ili moralnog stanovišta koristeći razne metode, neke od njih su i mobingometrija, a sve u cilju poboljšanja trenutnog stanja, pomoći ugroženim radnicima i uopšte zaštite od mobinga kroz određeni vid edukacije.
Cilj ovog seminarskog rada je informisanje i upozorenje na značaj problema mobinga, i edukacija o tome kako ga naučiti prepoznavati, jer se mobing može sprečiti zakonskom prevencijom i konkretnim delovanjem, na primer, treningom komunikacionih veština, zaštitnim zakonodavstvom i organizacionom politikom i praksom koji ne tolerišu zlostavljanje i čuvaju dostojanstvo građana. Iz svega gore navedenog proizilazi da mobing nije etičan, a koji su njegovi uzroci i do čega sve dovodi biće detaljnije obrađeno u radu.

MOBING KAO NAČIN NEETIČKOG POSLOVANJA


ŠTA JE MOBING?

Kratak istorijat mobinga, reč mobbing znači (mobing, work abuse, employee abuse, poslovna trauma, psihološki i moralni teror na radnom mestu) specifični je oblik ponašanja na radnom mestu, kojim jedna osoba ili grupa njih sistematski psihički (moralno) zlostavlja i ponižava drugu osobu, sa ciljem ugrožavanja njegovog ugleda, časti, ljudskog dostojanstva i integriteta, sve do eliminacije sa radnog mesta. Zlostavljana je osoba bespomoćna, u nemogućnosti da se odbrani. Takve se aktivnosti odvijaju u pravilnim intervalima duže vreme (najmanje šest meseci, jednom sedmično). Prosečno vreme trajanja mobinga pre reakcije žrtve je oko 15 meseci. Naziv je formiran od engleskog glagola “to mob”, što znači nasrnuti u masi, bučno navaliti na nekoga, i imenice “mob” koja znači rulja, gomila, puk, svetina, ološ, i izraza “mobbish” (prostački, grub, vulgaran). Osobe koje vrše mobing u savremenom žargonu nazivaju se “mobberima”. Naziv je nastao prema istraživanjima Konrada Lorenza koji je opisao ponašanje nekih životinja koje se udruže protiv jednog člana, napadaju ga i isteruju iz zajednice, ponekad ga dovode i do smrti, kada pretpostave da ih on nečim ugrožava. U engleskom govornom području često se koristi i izraz “bullyng” koji se odnosi na slično nasilje u školi.
Mobing se može događati na razne načine, pa razlikujemo vertikalni i horizontalni mobing.
Vertikalni mobing nastaje kada nadređeni (pretpostavljeni) vrši mobbing nas jednim podređenim radnikom, ili ako je mobing serijski onda su žrtve mobinga određena grupa zaposlenih, dok se ne ostvari željeni cilj (strateški mobing, bossing). Ova vrsta mobinga postoji i u slučaju da grupa radnika vrši mobbing nad jednim pretpostavljenim. Vertikalni mobing (u oko 55% slučajeva) događa se kada pretpostavljeni zlostavlja jednog podređenog radnika ili jednog po jednog dok ne uništi celu grupu (zato se još naziva i “bossing”). Moguća je situacija obrnutog vertikalnog mobinga kada grupa radnika zlostavlja pretpostavljenog (u oko 5% slučajeva).
Horizontalni mobing karakteriše pojava mobinških aktivnosti između radnika koji su na istom položaju u hijerarhijskoj strukturi. Motivi za preduzimanje neprijateljskih postupaka mogu biti lične prirode (antipatija, zavist, ljubomora) ili želja da se kolega eliminiše kako bi se sačuvalo radno mesto ili položaj. Empirijska istraživanja pokazuju da se horizontalni mobing ređe javlja od vertikalnog. Horizontalni mobing (u oko 45% slučajeva) odvija se dakle, između radnika na istom položaju u hijerarhijskoj lestvici, tj. unutar istog intenziteta moći i uloge.
Oblici mobinga su i davanje žrtvi zadataka koji narušavaju njeno zdravlje, uskraćivanje godišnjeg odmora i slobodnih dana, ali i seksualno zlostavljanje...

RAD IMA 18 STRANICA




PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
11:44 AM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Specifičnosti poslovanja po tekućem računu Maja 0 1,335 02-02-2012 04:39 PM
zadnja poruka: Maja
  Rezultati poslovanja preduzeća - fizički obim proizvodnje Maja 0 3,432 02-02-2012 12:46 PM
zadnja poruka: Maja
  Profesionalizacija poslovanja preduzeća Doo Belarus Agropanonka Maja 0 1,482 30-01-2012 06:32 PM
zadnja poruka: Maja
  Kontrola poslovanja prometnih poduzeća - hr Maja 0 1,839 30-01-2012 05:46 PM
zadnja poruka: Maja
  Analiza poslovanja privrednog društva S-Group D.D Maja 0 1,714 30-01-2012 03:19 PM
zadnja poruka: Maja

Skoči na forum: