Mleko

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz komercijalnog i carinskog poznavanja robe.

Mleko je najčešći naziv za tečnost bele boje koju proizvode mlečne žlezde ženki sisara a koja se koristi u ishrani, Mleko pruža glavni izvor ishrane mladunčadi sisara pre nego što mogu da vare različitiju hranu.
Pored mleka u ljudskoj ishrani se koriste i mlečni proizvodi, kao što su :
• krem,
• buter,
• jogurt,
• sladoled,
• sir,
• kajmak,
• surutka,
• šlag,
• puding,
• kiselo mleko,
• kačkavalj,
• vurda,
• belmuž,
• kefir,
• laktoza i
• sušeno mleko ili mleko u prahu

Pored toga mleko se koristi kao dodatni sastojak za mnoge proizvode (naprimer za proizvodnju čokolade ) ili se uz njega koriste i mnogi drugi aditivi i industrijski proizvodi. Mleko može takođe da znači:
• Beli sok ili kaša dobijeni iz kokosa u manje-više tečnom obliku, koji se koriste posebno u tajlandskoj, indijskoj i polinežanskoj kuhinji pod nazivom kokosovo mleko.
• Bela tečnost dobijena od biljaka (neživotinjska zamena) takođe se naziva mleko i to: sojino mleko, pirinčano mleko i bademovo mleko.
LJudsko mleko se kod beba unosi sisanjem, direktno ili čuvanjem mleka za kasniju upotrebu. Kao kolostrum (prvo mleko), ono prenosi majčina antitela i crevne bakterije bebi.

Sastav i nutricija

Sastav mleka se veoma razlikuje među različitim životinjama.
• LJudsko mleko je tanko i bogato laktozom, njegovim primarnim šećerom.
• Nasuprot ovome, kravlje mleko ima manje šećera, a više proteina i sadrži od oko 3,5% do 6.5% masti, 4% do 8.5% hranljivih materija i oko 88% vode. NJegov glavni protein (80%) je kasein, dok ostatak čine proteini surutke.

Laktoza u mleku se vari pomoću enzima laktaze, koga proizvode tela beba. Kod ljudi, proizvodnja laktaze se smanjuje sa starošću (u zavisnosti od etničkog porekla osobe), čak do tačke kada laktoza postaje nesvariva, što dovodi do nepodnošljivosti laktoze, želudačno-crevnog stanja koje može da zadesi mnoge.
Međutim, sastav mleka se veoma razlikuje od vrste do vrste: kravlje mleko je totalno drugačija supstanca od kozjeg, na primer, što će primetiti svaka osoba koja proba oba. Faktori kao što su sadržaj laktoze, proporcija i veličina globula masti i jačina ugrušaka, koje stvaraju čovečji enzimi prilikom varenja mleka, mogu da se razlikuju od rase do rase i od sisara do sisara.

Kravlje mleko

Posle majčinog mleka, najvažnija namirnica u ishrani odojčeta je kravlje mleko. Ono se obično upotrebljava kao osnovna hrana u slučaju veštačke ishrane odojčeta, kad majka iz bilo kog razloga ne može da doji, i kao dopuna majčinom mleku kad ga nema dovoljno. Posle odbijanja, kravlje mleko predstavlja jednu od najvažnijih namirnica i kod odojčadi koja su ranije samo dojena.
Kravlje mleko je, po svome sastavu, podešeno potrebama teleta, koje za mesec i po dana udvostruči svoju težinu, dok odojče svoju težinu udvostruči tek za pet i po meseci. Stoga u njemu i ima dva do tri puta više belančevina nego u majčinom mleku. Sem toga, belančevine i masti su u kravljem mleku drugčije pa ih odojče teže vari. Šećera u kravljem mleku ima približno kao i u majčinom.Za ljudsku ishranu najčešće se koristi kravlje mleko i ono se najčešće priprema industrijski za čuvanje i dalju upotrebu. To je najčešće korišćeno mleko u razvijenim zemljama, dok se u siromašnijim zemljama (Afrika i delovi Azije) jako često koristi kozje mleko. Proizvodnja mleka na farmama je postala veoma intezivna, tako da je u mnogim zemljama ovaj proces dosta automatizovan što povećava stepen iskorišćenja a smanjuje mogućnost zagađenja mleka.
Kravlje mleko dolazi na tržište bez bliže oznake porekla, dok se mleko drugih životinja mora posebno deklarisati. Mleko ovce i koze razlikuje se od

• 1 Sastav i nutricija
• 2 Kravlje mleko
• 2.1 Vrste mleka
• 3 Ostale životinje sa mlekom
• 4 Zgrušavanje
• 5 Kriticizam
• 5.1 Nutricioni problemi
• 5.2 Proizvodi od mleka
• 6 Urbane legende o mleku
• 7 Zaključak
• 8 Tablica
• 9 Literatura