Međunarodna trgovina -skripta

Maturski, Seminarski , Maturalni ,Masters i Diplomski radovi iz Ekonomije, Finansija, Ekonomike i Elektronsko poslovanje.



EKONOMSKA OSNOVA MEĐUNARODNE TRGOVINE

Neophodnost – razlozi međunarodne trgovine, ekonomska korist od trgovine

Međunarodna trgovina uključuje razmenu između različitih zemalja, mada i tu ima prepreka koje su rezultati političkih ili nekih drugih odluka, pa se uvode carine, kvote, sankcije i sl., kada govorimo o protekcionizmu.

Međunarodna trgovina – razmena podrazumeva određeni devizni kurs, a kako sve zemlje manje – više imaju svoju valutu, onda protok roba, usluga i dr. mora biti obezbeđen, jer u suprotnom nema međunarodne trgovine.

1. Neophodnost međunarodne trgovine. Privrede koje se uključuju u međunarodne tokove ( otvorena privreda ) na bazi odnosa izvoza i uvoza i veličine GNP koji se uvećava putem međunarodne razmene postižu značajnu stopu ekonomskog rasta, dok privrede koje su manje otvorene beleže stagnaciju ili pad GNP – a , a time i životnog standarda.

Kada je reč o uslovima proizvodnje međunarodna trgovina omogućava da se jedne zemlje, na primer u tropskim oblastima specijalizuju u proizvodnji banana, kaktusa, ananasa, kivija i sl., kojima trguju, u međunarodnoj razmeni za ove robe dobijaju druge robe koje ne mogu proizvoditi pod povoljnim uslovima.

Drugi razlog za međunarodnu trgovinu su opadajući troškovi, bolje reći opadajući troškovi velikoserijske proizvodnje.

Treći razlog za međunarodnu trgovinu je različitost u ukusima, što podrazumeva određenu sklonost u potrošnji određenih roba.

2. Ekonomska korist od međunarodne trgovine. Ekonomsku korist od međunarodne trgovine sagledavamo preko međunarodne podele rada, specijalizacije i sl., čiji se efekat najbolje primećuje kod realnih primanja stanovništva.

Principi komparativnih prednosti

Ovaj princip govori da zemlja može trgovati čak i ako je apsolutno efikasnija ili više neefikasna u odnosu na drugu zemlju, tj. kada ima apsolutne komparativne prednosti i kod jednog i kod drugog proizvoda i kad nema takve prednosti.
Princip komparativnih prednosti podrazumeva da će se svaka zemlja specijalizovati u proizvodnji i izvozu onih dobara i usluga koje može proizvesti uz relativno niže troškove ( u kojima je relativno efikasnija nego druge zemlje ), i obrnuto, svaka zemlja će uvoziti ona dobra i usluge koja proizvodi uz relativno visoke troškove ( u kojima je relativno manje efikasna nego druge zemlje ).
Svaka zemlja će se specijalizovati u proizvodnji i izvozu onih roba i usluga u kojima je relativno efikasnija od drugih. Čak i u uslovima kada zemlja ima apsolutne prednosti i niže troškove u ...