Međunarodna trgovinska arbitraža

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžmenta, marketinga, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planova, makroekonomije, mikroekonomije, preduzetništva, upravljanja ljudskim resursima, carine i porezi.

Incoterms – Pravila tumačenja trgovinskih termina Međunarodne trgovinske komore omogućavaju i olakšavaju razmenu dobara između prodavaca i kupaca, regulisajući ekonomsko-pravne. Najnovija varijanta Incotermsa 2000 prilagođena je savremenoj trgovinskoj praksi, a njihovom se primenom uklanjaju nejasnoće i nesporazumi u međunarodnoj praksi.

U radu se analiziraju pojam, svrha i ciljevi Incotermsa, struktura Incotermsa,
obrazlažu se svi termini i ukazuje na temeljne zaključke na koje izvoznici i uvoznici trebaju obratiti pažnju.


Ovih godina 1953., 1967., 1976., 1980. i 1990. doneseni su najnoviji Incoterms-termini - Incoterms 2000. Stupili su na snagu od 1. januara godine 2000-te. Sadrže 13 klauzula koje su grupisane u četiri osnovne grupe E, F, C i D. Ugovaranjem adekvatnih termina učesnik spoljnotrgovinskoga sastava mogu ubrzati odvijanje procesa razmene u međunarodnj trgovini i tako ostvariti brojne pozitivne koristi.

Predmet istraživanja ovoga rada jeste: Istražiti i utvrditi osnovne osobine o INCOTERMSu 2000. uopšteno, a posebno o INCOTERMS terminima koje bi morali vršiti nacionalni izvoznici i uvoznici, a onda predložiti i pridodati rešenjima.


Iz problema i predmeta istraživanja proizlazi i radna hipoteza: Tačnim saznanja o osnovnim institutima INCOTERMS-a 2000., posebno o prednostima i nedostacima INCOTERMS termina sa stajališta nacionalnih izvoznika i uvoznika, moguće je tematski predložiti implementaciju određenih termina koji maksimalno štite interese nacionalnih prodavaca i kupaca u poslovnim odnosima s stranim partnerima.

Da bi se radna hipoteza dokazala, nakon Uvoda, u drugom su delu pod naslovom Teorijske značaje Incotermsa objašnjeni pojam, svrha i ciljevi Incotermsa, pravne osnove i donošenje i revidiranje Incoterms-termina.

U trećem delu, Važnija obeležja Incotermsa, obrazlažu se struktura i pojedini termini Incotermsa, da bi se na osnovi tih saznanja u četvrtome delu, koji ima naslov Čemu izvoznici i uvoznici trebaju posebno posvetiti pažnju u implementaciji Incoterms-termina, moglo ukazati na obveze prodavaca prilikom isporuke robe, na običaje koji vrede u lukama ili u posebnim vrstama trgovine, na arbitražu Međunarodne trgovačke komore i na druga značajna područja koja su relevantna za poslovanje izvoznika i uvoznika.

Na kraju je rada Zaključak koji je sinteza rezultata istraživanja kojima je dokazivana radna hipoteza.


Čemu izvoznici i uvoznici moraju posebno posvetiti pažnju u implementaciji Incoterms-termina


Incoterms-termine primenu u svojoj praksi brojni učesnici spoljnotrgovinskoga sastava, jer ti termini izravno regulišu ekonomsko-pravne odnose između prodavca (izvoznika) i kupaca (uvoznika), a posredno se odnose i na učesnike toga sastava. No, u primeni Incoterms-termina potrebno je obratiti pažnju na obveze prodavca prilikom isporuke robe, na prelaz rizika i troškova, na običaje u lukama i na pojedine vrste trgovine, arbitražu Međunarodne trgovačke komore i na ostale važne elemente koje je potrebno poznavati da bi se izbegle nejasnoće i nesporazumi u primeni pojedinih Incoterms-termina.


Dosledna upotreba primerenih termina


Incoterms-termini doneseni su u svrhu olakšavanja poslovne prakse u spoljnoj trgovini i u prometnom sastavu. Oni su doneseni na međunarodnom nivou jer im je cilj izbegavanje različitog tumačenja u pojedinim zemljama. Njihovom se primenom izbegavaju nejasnoće, sporovi i nesporazumi koji otežavaju normalno odvijanje procesa pružanja usluga. Daljom primenom i pravilnom upotrebom pojedinih termina u odgovarajućim situacijama moguće je unaprediti poslovne odnose i stvoriti bolje predpostavke za veći rast, razvitak i za profitabilnost poslovanja. Skladno s tim, preporučuje se da prodavci (izvoznici) preferiraju termine skupine C i D, a kupci (uvoznici) termine skupina E i F. Razlog je to, što izvoznici primenom C i D termina, a uvoznici E i F, osiguravaju angažiranje vlastitih, odnosno domaćih resursa i potencijala u obavljanju posla u spoljnoj trgovini, a izvoznici će imati mogućnost ostvarivati veći devizni priliv, uvoznici, ipak, manji devizni odliv.


Arbitraža Međunarodne trgovačke komore

Kada se prodavci i kupci, koji sarađuju u određenom spoljnotrgovinskom poslu, suoče s nekim spornim slučajem, a žele se pozvati na Arbitaražu Međunarodne trgovačke komore, oni to moraju jasno navesti u ugovoru. U slučaju da ne postoje ugovor ili neki ugovorni dokumenti, tada se u sklopu njihove korespondencije mora jasno istaći da se pozivaju na Arbitražu Međunarodne trgovačke komore. Naime, činjenica je da stavljanje jednoga ili više Incoterms-termina u ugovor ili korespondenciju ne znači i stvaranje sporazuma koji će se pozivati na Arbitražu Međunarodne trgovačke komore. Standardna arbitražna klauzula koju preporučuje Međunarodna trgovačka komora glasi: “Svi sporovi koji nastaju ili su u vezi s ovim ugovorom