Međunarodna zaduženost i svetska finansijska kriza - diplomski

„Kad bi čovek znao gde će pasti, on bi tu seo..“

Otprilike je i ovakva situacija sa svetskom finansijskom krizom. Svetska ekonomska kriza je nastala kao posledica ogromne gramzivosti finansijskih i kvazifinansijskih institucija, primarno u SAD-u. Sve je bazirano na velikoj i brzoj zaradi, preko kreiranja hipotekarnih kredita za sve šire slojeve stanovništva, u početku po primamljivim uslovima. Istovremeno, na bazi hipotekarnih kredita emitovane su i hartije od vrednosti koje su donosile visoke prinose, što je motivisalo i institucije van SAD-a da se upuste u takve finansijske operacije. Kada je američka privreda počela ozbiljnije da grca u budžetskom deficitu i povećanim inflacionim tenzijama usled pojačanih naprezanja na ratištima, a njihove Federalne rezerve bile primorane da povećavaju baznu kamatnu stopu, (dok primanja stanovništva nisu registrovala pozitivan iskorak), kreirao se ambijent „kule od karata“ koji je počeo da propada poput domino efekta. Nastala je kriza nepoverenja među bankarima i investitorima, što neminovno dovodi do slabljenja realnog sektora i započinjanja recesionih tenzija u pojedinim razvijenim zemljama, posebno u SAD-u, Velikoj Britaniji i Irskoj. Kako ni Srbija nije usamljeno ostrvo, negativni efekti svetske finansijske krize u svom punom obimu prikazali su se tokom 2009. godine.
Pohlepa i nezajažljiva žeđ za brzom i lakom ekstra zaradom kreirali su finansijski oblakoder od karata koji se vrlo brzo urušio sam od sebe. Finansijski sistem koji nema svoje temelje u jakom realnom sektoru, odnosno novoj dodatoj vrednosti iz tog sektora, već je unapred potpisao svoju smrtnu presudu. Tako se desilo i sa finansijskim sistemom na američkom tržištu. Međutim, kako je smrtni virus proširen i na ostala tržišta, upravo zahvaljujući gramzivosti finansijskih institucija, to je epidemija finansijske korozije poprimila planetarne razmere.
Kada se 2009. godine počelo govoriti o hipotekarnoj krizi u SAD, malo ko je pretpostavljao da će se ona vremenom toliko produbljivati da će konačno prerasti u ekonomsku krizu globalnog karaktera. Tada je u štampi objavljena vest da druga po snazi ekonomija sveta - japanska, definitivno ulazi u recesiju. A prognoze o smanjenom rastu globalne i najvećih nacionalnih ekonomija, od strane World Economic Outlook-a, u svakom narednom izveštaju postajale su sve više pesimistične. Naime MMF preko ovog glasila je već 6. novembra 2009. godine, poručio svetu da „rapidno pogoršanje izgleda” zahteva nove političke stimulanse. Pri tome je napisano da su izgledi rasta svetske privrede u 2009. svega 2,2% ili svega 3/4 projekcija koje su važila samo mesec dana ranije.
Svetski rast privrede, od veoma perspektivnih 5% u 2007., već u 2008. pada na 3,75%, da je u u 2009. godini bio jedva iznad 2%. Ovakvo usporavanje globalne ekonomske aktivnosti je, pre svega, rezultat smanjivanja tempa rasta u razvijenim ekonomijama u 2008. godini.

1.1 Geneza svetske finansijske krize 3
1.2 Svetska finansijska i/ili ekonomska kriza: recesija, kriza ili depresija? 6
1.3 Trendovi u privredi naše zemlje pre krize 9

1.4 Svetska finansijska kriza u Srbiji 10
1.5 Zaduženost Srbije uzrokovana ekonomskom krizom 12
1.6 Stepen spoljne zaduženosti Srbije kao pokazatelj rizika od državnog bankrotstva 20
1.6.1 Zastoj u kapitalnim prilivima i srednjeročne posledice krize 26
1.7 Ocena performansi srpske privrede 29
1.8 Uticaj krize na finansijski sistem Evropske unije 34
1.9 Međunarodna zaduženost uzrokovana finansijskom krizom 37
1.10 Zaduženost zemalja srednje i istočne evrope 40
ZAKLJUČAK 43
LITERATURA 45