Mediji i profesionalni sport - Diplomski rad

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Masovno društvo je društvo novih medija ili bolje rečeno "društvo zasićeno medijima". U takvom društvu masovni mediji su veoma moćni ("moć medija"). U savremenom postmodernom društvu oni ne odražavaju stvarnost, nego, u svojoj sveprisutnosti, stvaraju (proizvode) naš doživljaj stvarnosti. Odlika "masovnosti" mas-medija potiče iz činjenice da oni usmeravaju komunikaciju prema velikoj i neodredenoj publici, koristeći relativno naprednu tehnologiju.

"Elektronski" (televizija i radio) i "štampani" mediji (novine i magazini) mogu da prenose različite poruke. Tabloidi i žuta štampa izazivaju različita reagovanja. Nastanak takozvanih "novih" medija (kablovskih i satelitskih telekomunikacija, interneta, itd.) navodno je doveo do promene shvatanja mas-medija, zbog naglog porasta medijske proizvodnje i podele publike. (Hejvud, 2004). U medije spadaju one društvene institucije koje se bave proizvodnjom i širenjem svih oblika znanja, informacija i zabave.

Specifičnost medija ogleda se u sledećim karakteristikama:

1. Priroda komunikatora odnosi se na organizovanost i podelu rada, i velike troškove ali i profite koji se pri tom ostvaruju. Komunikacijske organizacije zapošljavaju veliki broj novinara i uključuje široku podelu rada. Novinar nije samo individualni publicist, nego karika u složenoj organizaciji. Njegovo delovanje je mnogo udaljeno i odvojeno od krajnjeg proizvoda masovne komunikacije.

2. Javnost komunikacije. Komuniciranje u masovnim medijima je javno, namenjeno je svim grupama u javnosti. Zbog toga je komunikacija pristupačna i podložna javnoj kontroli. Ako je namenjena samo nekim pojedincima i grupama, komunikacija je privatna.

3. Sadržaji i saopštenja masovnog komuniciranja su aktuelni jer se prenose aktuelna pa čak i simultana zbivanja. Aktuelnost utiče da masovno komuniciranje mora biti redovno i periodično i odnositi se na dnevna zbivanja. Zbog svoje aktuelnosti masovno komuniciranje je važna društvena snaga (sredstvo obaveštavanja indoktrinacije, manipulacije, uveravanja konformiranja, dezinformisanja...). Masovni mediji, ne samo da pojednostavljuju određene događaje, nego ih vrlo često i "zamagljuju".

4. Publika masovnih medija je ogromna i heterogena i sa stanovišta komunikatora anonimna. Nepregledne mase ljudi primaju informaciju bez mogućnosti "povratnog toka". Zbog toga je masovno komuniciranje jednosmernog karaktera. Jedino funkcionalisti naglašavaju primarnost sistema, medusobnu zavisnost masovnih medija i publike i govore o komuniciranju kao o "društvenom dijalogu" (F.Verg, 1975).

Masovni mediji šire i ubrzavaju informacije. Oni predstavljaju svojevrsna sredstva pokazivanja i otkrivanja skrivenoga. Njihov karakter je instrumentalan i spektakularan. Znaju veličati sebe i svoje prisustvo i skloni su uplitanju. Svojim saučestvovanjem mediji mogu modifikovati predstave, uticati na stalno prisustvo, ali i zanemarivanje i "nestanak" nekih događaja. Jednostavno rečeno, mediji mogu promeniti odnos prema istoriji. Kompjuterska tehnologija potpomaže kreira virtuelne stvarnosti koje "potencijalno zamenjuju realne društvene stvarnosti"......

SADRŽAJ:

1 Uvodna razmatranja 3
2 Pojam Medija 4
2.1 Televizija 8
2.1.1 Televizijska kamera 8
2.1.2 Početak 9
2.1.3 Važniji pronalasci 9
2.1.4 Analogna televizija 9
2.1.5 Digitalizacija 10
2.1.6 Set top boks 11
2.1.7 DVB-T 11
2.1.8 Interaktivna televizija 11
2.1.9 Televizija u Srbiji 12
2.1.10 Televizija u Kraljevini Jugoslaviji 12
2.1.11 FNRJ 12
2.1.12 Eksperimentalni program 12
2.1.13 Avalski toranj 13
2.1.14 SFRJ 13
2.1.15 RTS 13
2.2 Intenet kao medij 13
2.2.1 Istorija 14
2.3 Novine 14
2.3.1 Vrste novina 14
3 Pojam Sporta 15
3.1 Klasifikacija sporta 15
3.1.1 Profesionalni sport 16
3.2 VRHUNSKI I KVALITETNI SPORT 18
3.3 ŠKOLSKI SPORT 18
3.4 SPORT ZA SVE 18
3.5 Aspekti sporta 19
3.6 Privlačnost sporta 20
3.7 Pobeda i poraz u sportu 22
4 Predmet i cilj rada 23
5 Metod rada 23
6 Mediji i profesionalni sport 23
6.1 Mediji globalni stadion profesionalnog sporta 25
6.2 Mediji slobodno vreme i profesionalni sport 30
6.3 Mediji manipulacija i profesionalni sport 30
6.4 Mediji, sport i reklame 31
6.5 Digitalizacija i društvo 35
6.6 Profesionalni sport i internet 36
6.7 Informacione tehnologije i profesionalni sport 37
7 Zaključak 38
8 Literatura 42