Marketing komunikacije aviokompanija

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžmenta, marketinga, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planova, makroekonomije, mikroekonomije, preduzetništva, upravljanja ljudskim resursima, carine i porezi.

Avio kompanije predstavljaju preduzeća koja obavljaju delatnost koja je po svojoj prirodi skupa zbog velikih troškova koji nastaju prilikom obavljanja usluga vazdušnog saobraćaja. Pored toga, ova vrsta saobraćaja je po mnogim merilima najbezbednija, a može se reći i najbrža, kao i najluksuznija.

Zahvaljući velikom značaju usluga i njihovom velikom ucescu u ekonomiji razvijenih zemalja sve se vise pojavljuju izrazi ''usluzno drustvo'' ili usluzna ekonomijia. Danijel Bell profesor socijijliogije na Harvard Unvesity prezentirao je prirodnu evoluciju ekonomije od preindusriskog, industriskog i postindustriskog drustva.

Usluge se cesto definišu kao ostvarenja serije zadataka od strane jedne osobe namenjenoj drugoj. U tom smislu one pokrivaju veoma sirok spektar aktivnosti , odnosno asortiman poslova do veoma niskih komplikovaih. Usluge su sve do nedavno smatrane neproduktivnom aktivnosti . Smith-ovo i posle Marx-ovo glediste da usluge ne doprinose ekonomskom rastu , postaje ponovo aktuelno u sezdestim i sedamdesetih godinama prosloga veka kao posledica straha od ekspanzije usluznog sektora i smanjenja terdicionalne proizvodnje u razvijenim industriskim zemljama , zbog cega bi moglo doci do usporenja tehnickog progresa.

Saobraćajno vazduhoplovstvo se intenzivno razvija iz godine u godinu. Kod ove vrste saobraćaja prvenstveno je neophodno obratiti pažnju na bezbednost aviona. Ali pored ove klasične brige, avio kompanije, da bi obezbedile tržišnu prednost, moraju voditi računa o stanju na tržištu. Moraju kontinualno poboljšavati svoju marketing komunikaciju koja je tema ovog seminarskog rada.

POJAM USLUGA

Postoje različite periodizacije razvoja društva, od kojih su neke više, a neke manje poznate. Tako podela dosadašnjeg razvoja celokupnog društva sa gledišta vlasništva nad sredstvima za proizvodnju, od prvobitne zajednice, preko feudalizma do današnjih dana, mora se priznati, spada u one poznatije. Mnogi akteri, a posebno Drucker ukazuje u poslednje vreme na velike promene koje predstoje u tzv. postkapitalističkom društvu. Istina, mnogi ga nazivaju informatičkim društvom, društvom znanja i sl.

Bell je dosadašnji razvoj podelio na tri faze ekonomije rada :
1. poljoprivrednikovu „igru protiv prirode“ u kojoj se pojavljuju ljudi nasuprot prirodi,
2. industrijska „igra protiv prerađene prirode“ u kojoj se događa igra između ljudi i mašina,
3. postindustrijske usluge „igra između ljudi“ u kojoj se odvija igra između činovnika i potrošača ili stručnjaka i klijenata.

Nova ''pravila igre''

Svetska trgovina je dovela do rasta globalnih isprepletanosti kakve nisu bile ni poznate niti anticipirane. Socijalizam i kapitalizam su bile alternative za industrijsku ekonomiju dvadesetog veka. Nepodobnost oba ova sistema da se uklope u postindustrijsko doba proizilazila je iz promena koje su se u međuvremenu dogodile:
- pomeranje ka uslužnoj privredi, gde dominiraju informacije i rekreacija,
- obrazovanja i manje pokorna radna snaga,
- dezekonomija velikih struktura,
- nedovoljna ekonomija obima malih preduzeća, naročito u poljoprivredi, maloprodaji, građevinarstvu i mnogim uslužnim delatnostima,
- napredak mikrotehnologije i mikrosistema omogućio je kreiranje efektivnih poslovnih jedinica manjeg obima (iako većih nego kod tradicionalnog malog biznisa),
- rastuće nepoverenje u kolektivni „welfare“, itd.

Modeli kruto, hijerarhijski strukturiranih organizacija, koje su dugo dominirale širom sveta, počeli su tokom 80-ih godina da se menjaju i da postepeno odustaju od centralnog koordiniranja i postepeno prihvataju razne fleksibilne vidove sopstvenog organizovanja.