Makroekonomski identiteti

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
 
Autor Poruka
Vesnica Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 2,567
Pridružen: May 2010
Poruka: #1
Makroekonomski identiteti
Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Ekonomija je naučna disciplina koja proučava osnovna pravila ponašanja i ekonomske zakonitosti u ekonomskim aktivnostima. U svakoj epohi razvoja, ekonomija proučava ekonomske aktivnosti, kako društvo koristi oskudne resurse radi proizvodnje dobara i usluga i vrši njihovu raspodelu među članovima društva.
Predmet izučavanja ekonomije je podeljen na dve glavne oblasti: mikroekonomiju koja proučava privredne subjekte (domaćinstva i preduzeća) sa stanovišta troškova proizvodnje, i makroekonomiju koja se bavo izučavanjem pojava i procesa kao što su: inflacija, nezaposlenost, industrijska proizvodnja i ekonomija države.
Makroekonomija potiče od grčkih riječi macros (veliki) i oikonomia (ekonomija), što znači da proučava ekonomske agregatne veličine. Drugim rečima, bavi se proučavanjem problema društvene privrede, kao cjeline, gde se varable svode na mali broj globalnih veličina, tj. kompleksnih agregatnih veličina. U tom smislu makroekonomija se bavi izučavanjem pojava, procesa i problema, kao što su: bruto proizvod, društveni proizvod, nacionalni dohodak, potrošnja, štednja, investicije, ekonomski rast, spoljnotrgovinska razmena, društvena reprodukcija, platni bilans, ciklična kretanja privrede, budžet, fiskalna i monetarna politika, agregatna tražnja i ponuda, zaposlenost, inflacija itd. Prema tome, makroekonomija proučava finkcioniranje i upravljanje ekonomijom u celini.
Makroekonomija dobija na značaju posle velike ekonomske krize (1929-1939. godine), kada su objelodanjeni ekonomski problemi sa nesagledivim posljedicama, koji se nisu mogli riješiti putem mehanizma Smithove "nevidljive ruke". Među ekonomistima je to najbolje uočio John Maynard Keynes (1883-1946. godine), te se nastanak navedena makroekonomija teorije i politike vezuje za njegovo ime.
Društveno računovodstvo meri nivo privredne aktivnosti i ukazuje na faktore koji utiču na rezultate privređivanja. Proizvodnja je korišćenje inputa radi proizvodnje autputa. Društveni bruto proizvod je ukupna tržišna vrednost finalnih dobara i usluga proizvedenih u jednoj privredi tokom jedne godine.
Dodata vrednost je razlika vrednosti inputa i autputa tj. povećanje vrednosti dobara u proizvodnom procesu. Izračunava se tako sto se od proizvodnje jedne firme oduzmu troškovi inputa. Tri osnovna ekonomska subjekta su: domacinstva, država, privreda. Vrednosti dobara I usluga posmatramo na tri nacina: sabiranjem svih izdataka, sabiranjem svih dohodaka, sabiranjem svih dodatih vrednosti. Društveni proizvod merimo na osnovu: izdataka domacih subjekata, dohodaka domacih subjekata, dodatih vrednosti.

Promena kamatnih stopa kao instrument ubrzanja razvojne dinamike


Narodna banka Srbije (NBS) je u drugoj polovini prošle godine uvela sistem ciljanja bazne inflacije , čime je dozvolila i uvođenje režima slobodnog tržišnog formiranja deviznog kursa. U regulisanju bazne inflacije i ublažavanju pritisaka izazvanih visokom nominalnom i realnom aprecijacijom domaće valute, priori tet je dala dvonedeljnoj kamatnoj stopi na repo operacije, tj. referentnoj kamatnoj stopi kao osnovnom instrumentu, i stopama obaveznih rezervi banaka kao po moćnim instrumentima monetarne politike. U nastojanju da odbrani preduzete mere monetarne politike u 2006. godini, NBS je objavila da sutroškovisterilizaci je ostvareni kroz obim operacija na otvorenom tržištu iznosili 10,5 mlrd. dinara,da je plaćena tržišna kamata bankama na ime atraktivnosti prodaje blagajničkih zapisa i drugih hartija od vrednosti u visini od preko 132 mlrd. dinara, kao i da je privremeno povukla kroz obavezne rezerve banaka 115 mlrd. dinara. Opravda nje za preduzete mere monetarne politike, NBS nalazi u tome što je zbog visokog neto priliva deviza (stranih direktnih investicija i inostranog kapitala koji je u Srbiji video dobru zaradu), bila prinuđena da bira između dve mogućnosti ili povećanje stopa obaveznih rezervi ili jačanje repo operacija, pri čemu je izabrala ovu poslednju. Postignuti rezultat je uspešno oborena inflacija, ali po cenu visoke realne i nominalne aprecijacije deviznog kursa dinara. Iznoseći pred čitaoca argumentovanu analizu, autori priloga ove knjige ističu da je NBS u prošloj godini primenjivala dve kombinacije monetarne politike i politi ke deviznog kursa u cilju obaranja inflacije. Pri tome, najpre se koristila monetary nim zatezanjem i umerenom realnom aprecijacijom deviznog kursa da bi zatim prešla na oštru realnu aprecijaciju i na blago monetarno popuštanje. Međutim, u jedom prilogu u knjizi se ocenjuje da je i uprkos visokoj aprecijaciji deviznog kur sa i visokim troškovima sterilizacije priliva inostranog kapitala, kupovinom de viza na međubankarskom tržištu „rast monetarne mase jedva usporen“. Premda je tako usporen rast ponude novca bez sumnje doprineo obuzdavanju inflatornih pritisaka, zaključuje se da je „inflacija pod kontrolom“ samo dok traje „snažna aprecijacija deviznog kursa“. Kao epilog ovakve politike, autori priloga iznose upozorenje i zaključuju da se od nje ne može očekivati da bude efikasna na dugi rok, pošto je izvesno da ne može nastaviti da daje pozitivne efekte na isti način. Prepoznaju se najmanje dva ograničenja primene takve politike. S jedne strane, ne može se očekivati stalna aprecijacija deviznog kursa zbog „granice izdržljivo sti rasta izvoza“


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
10:09 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Makroekonomski bilansi, tržište dobara i makroekonomska ravnoteža Vesnica 0 2,404 11-05-2010 05:41 PM
zadnja poruka: Vesnica
  Etnokulturni identiteti u turizmu sanja 0 1,998 12-12-2009 03:42 PM
zadnja poruka: sanja

Skoči na forum: