Likovni jezik dece i njihovi simboli - I deo - seminarski

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Dečji crtež predstavlja jednu celinu koja u sebi sadrži kompleks sposobnosti i osobina deteta, volje i iskustva, stečenih znanja i navika, pozitivnih i negativnih uticaja sredine, i najzad sklad doživljajnih i izražajnih sposobnosti, projektovanih u likovne elemente.
U crtežima je dete najiskrenije, najotvorenije, jer ne može uvek da sakrije svoje osobine, a spontan dečiji crtež ako nije iskvaren, n podleže uticajima sredine koji su toliko vidljivi u govoru, mimici, pokretu i sl.
Zbog toga je onaj pravi crtež najsigurniji dokument o detetu.
Dečji crtež može da služi ne smao kao dijagnoza psihološkog stanja već, ako je pravilo upotrebljen, koristi i kao terapija, odnosno crtež ima obrnuto dejstvo, jer deluje na dečju psihu.
Pri analizi dečjih crteža treba imati u vidu da li se u crtežu nesvesno ili spontano otkrilo dete ili se tek preko crteža, naknadnim analizama mogu utvrditi karakteristike dece. U ovom drugom slučaju crtež može biti rekompenzacija dečje tuge, potištenosti i nedaća, pa je dečji crtež prividno vedar, jer odražava dečju čežnju za srećom.
U lošim porodičnim prilikama, može dete u crtež svoje sobe ili haljine da unese:
- vedre boje,
- tapete,
- klavir,
- buket cveća,
- ukrase i sl.,
a sebe da prikazuje kao ponosnu i zadovoljnu osobu....

Za primitivne narode dete ima prvenstveno vrednost kao buduća radna snaga, kao budući hranilac i zaštitnik roditelja kada ovi budu iznemogli i kada zato postanu nesposobni, da se sami izdržavaju. Dete je član zajednice i njegov glavni zadatak je da je produži. Zbog svega toga primitivno društvo ne gleda u detetu, dete, već budućeg odraslog čoveka. U takvom društvu se dete meri merilima koja važe za odrasle i od njega se zahteva da što pre postane ono što se od njega očekuje: lovac, ratnik, itd. Ukoliko se primitivno društvo uopšte bavi vaspitanjem deteta, ono to čini samo na nivou odraslog. To znači da se ne vodi računa o aktivnostima koje odgovaraju stupnjevima razvitka deteta, već ga uče lovu, ribolovu, zemljoradnji itd., kao da j ono odrastap čovek. Naravno da se u takvim uslovima ne uzimaju u obzir individualne osobine, aktivnosti, sposobnosti i stvarne mogućnosti deteta na pojedinim stupnjevima uzrasta. Ono dete koje zbog svoje fizičke nesposobnosti ili slabosti nije moglo da zadovolji zahteve i očekivanja, smatralo se kao kazna neke više sile i nesreća za zajednicu.
Ovakav odnos prema detetu ne menja se u suštini ni u antičkom društvu, mada mu se tada posvećuje veća pažnja, tako da već postoje prve škole i javljaju se prve teorije o vaspitanju. Cilj vaspitanja u ovom društvu jeste da dete postane onakav čovek kakav po mišljenju roditelja i društva treba da bude, a ne onakav kakav bi po svojim mogućnostima moglo da bude. Mišljenja i stavovi o vaspitanju najmlađih predstavljali su međutim, spekulacije umnih i iskusnih ljudi a ne rezultate istraživanja, što se zadržalo sve do pred kraj XVIII veka...

U XX veku dete sve više ulazi u centar pažnje društva i proučavanja. Zbog velikog interesovanja koje je za dete zavladalo u početku našeg veka nazvali su ga neki pedagozi vekom deteta.
Sada se naročito malom detetu posvećuje velika pažnja, jer se sve više počelo uviđati da u najranijim godinama se stvaraju osnovi iz kojih će se izgraditi ličnost odraslog čoveka. Radovi Sigmunda Frojda ukazali su na značaj doživljavanja u ranom detinjstvu. Frojd je u svojim teorijama preterao, pa su mnoge zato danas odbačene, a druge su pretrpele korenitu reviziju. Ipak je njegovo delo, poslužilo za dalji podstrek za ispitivanje malog deteta i njegovih osobina. Pod uticajem Frojda započinju istraživanja posledica odbijanja deteta od dojenja, načina razvijanja higijenskih navika kod deteta, kao i posledica razorenih domova, lišavanja dece majčine nege i njihove institucionalizacije. Postepeno dolazi do stapanja teorije o učenju i istraživanja dečjeg razvitka kroz prevođenje psihoanalitičarskih postulata u terminologiji opšte teorije o ponašanju.
Vilijam Štern, nemački psiholog, vrlo je značajna pojava u ovoj oblasti XX veka. On je stao na stanovište da sve sadržine i svi procesi duševnog života zavise od celine ličnosti....

S A D R Ž A J:

1 UVOD 3
2 Likovni jezik dece i njihovi simboli 5
2.1 Počeci proučavanja dece i istorijski razvoj dečjeg crteža 5
2.2 Likovno izražavanje dece 9
2.3 Razvoj dečjeg likovnog izraza 10
2.4 Posebne specifičnosti likovnog izražavanja dece predškolskog uzrasta 16
2.5 Likovni tipovi dece 18
2.6 Dečji crteži 21
2.6.1 Razumevanje dečjeg crteža 21
2.6.1.1 Žvrljanje 22
2.6.1.2 Prvi crteži koji nešto pokazuju 24
4 ZAKLJUČAK 25
5 LITERATURA 27