Lajnus Karl Poling

Lajnus Poling (Linus Carl Pauling) je bio američki hemičar i biohemičar. Dao je značajan doprinos i u kristalografiji, molekularnoj biologiji i medicini. Mnogi ga smatraju vodećim hemičarem 20. veka. Prvi je istraživao korišćenje kvantne mehanike u hemiji, a 1954. je dobio Nobelovu nagradu za hemiju za rad o prirodi hemijskih veza. Godine 1962. dobio je i Nobelovu nagradu za mir za zalaganje za zabranu nuklearnih proba, tako da je jedina osoba koja je samostalno dobila dve Nobelove nagrade.

1954. godine Pauling dobija Nobelovu nagradu za hemiju za proučavanje hemijskih veza i njihovu primenu u objašnjavanju kompleksnih struktura molekula. U svom govoru na prijemu Nobelove nagrade, on je govorio da će proučavanja budućih hemičara biti „zasnovano na novim hemijskim strukturama, uključujući i dobro definisan geometrijski odnos između atoma u molekulima i rigoroznoj primeni novih strukturnih principa“ i „Zahvaljujući ovoj metodologija će biti postignut značajan napredak u rešavanju problema biologije i medicine hemijskim metodama“.

UVOD 3
1 Proučavanje hemijskih veza 4
2 Teorija o posebnoj ulozi vitamina C 7
ZAKLJUČAK 9
LITERATURA 10