Kriza i neke naše zablude

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžmenta, marketinga, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planova, makroekonomije, mikroekonomije, preduzetništva, upravljanja ljudskim resursima, carine i porezi.

Internet izdanje dnevnih novina "Politika", dana 26. februara 2010. godine objavilo je članak autora Tomislava Milisavljevića pod nazivom "Kriza i neke naše zablude". U članku autor prikazuje uticaj sadašnje aktuelne finansijske krize na ekonomiju, celokupni privredni život naše države i posebno ukazuje na neke privredne subjekte koji najviše su osetili posledice tekuće krize za koju znamo kako i na koji način je nastala. Inače prvi broj lista „Politika”, najstarijih dnevnih novina u našoj zemlji i među najstarijima u Evropi, izašao je 25. januara 1904. godine (12. januara 1904. godine po starom kalendaru). Okupljajući najumnije ljude tog vremena, list je pokrenuo Vladislav Ribnikar, prvi vlasnik i osnivač „Politike”. Od tada se neprekidno širi mreža priznatih novinarskih imena, uglednih dopisnika i spoljnih saradnika koji za nju pišu. „Politika” je, svojim sveobuhvatnim sadržajem, vremenom stekla status nacionalne institucije, utičući na politički, kulturni i javni život u zemlji i menjajući ga nabolje.

Članak pod nazivom "Kriza i neke naše zablude", objavljen je na internet adresi:
http://www.politika.rs/rubrike/ostali-ko...de.lt.html

Značaj ovog članka ogleda se u činjenici da je autor izložio koliko je sadašnja aktuelna finansijska kriza uzdrmala ekonomiju naše zemlje, tj. u kojoj meri je ona izražena u našoj državi u odnosu na države u regionu i šire.
Rezime

Svetska finansijska kriza je zahvatila veći broj zemalja i njihove finansijske sisteme izazivajući pad likvidnosti i paniku na tržištima. Mnoge finansijske institucije pretrpele su velike gubitke ili su proglašavale bankrot usled velikih dugovanja. Srbija i naš finansijski sistem bio je pošteđen od ovih razornih uticaja krize. Koje su to bile "srećne okolnosti" po našu zemlju?

U periodu zaoštravanja finansijske krize našim bankama je bilo otežano zaduživanje u inostranstvu, pa su krediti postajali sve manje pristupačni zbog povećanog sistematskog rizika, povećanih troškova i opšte nestašice kapitala u svetu, što je dovelo do smanjenja broja izdatih kredita od strane velikih svetskih kreditnih organizacija. Smanjio se i broj izdatih cross-border kredita, kredita koje su pravna lica u Srbiji uzimali direktno iz inostranstva od centrala poslovnih banaka u Srbiji. Poslovne banke u Srbiji garantovali su svojim matičnim bankama izmirenje obaveze nastalih po osnovu cross-border kredita. Upravo matične banke odnosno centrale banaka u Srbiji su jedan od inicijatora prelivanja finansijske nestabilnosti na tranzicione zemlje, među kojima je i naša. Kada je kriza zahvatila evropski finansijski sistem, bile su pogođene i finansijske institucije koje su pozajmljivale sredstva privredama u razvoju. Nestašica kapitala koja je proizvela krizu likvidnosti tih institucija, prenela se na njene institucije u Srbiji, ili direktno na korisnike njenih usluga. Posledice prelivanja krize sa finansijskog na realni sektor Srbije, ogleda se u nedostupnosti finansijskih sredstava, povećanom odlivu kapitala iz privrede i izostanku prekopotrebnih stranih investicija. Usled manjka kapitala, njegova cena će neminovno poskupeti, naravno ovo je jedan od neizbežnih zakona tržišta, finansiranje iz kredita biće ograničeno i uslovi za dobijanje kredita biće rigorozniji što će svakako destruktivno uticati na razvoj privrede naše države. Nedostatak kapitala, znatno će otežati proizvodnju i usporiti ekonomski rast.

Akteri opisani u članku?

Akteri u članku "Kriza i neke naše zablude" su Narodna Banka Srbije, Vlada naše zemlje i njeni poreski i finansijski organi i fugarativno možemo reći da je jedan od učesnika i "Svetska finansijska kriza" kao proizvod koji je prvo Evropska unija uvezla, a preko nje direktno i Srbija iako još nije članica iste.

Ko oseća ekonomske posledice događaja i procesa opisanih u članku?

Posledice trenutne svetske krize osećaju se u našoj zemlji, bez obzira koliko mnogi autori kažu da ona nije direktno pogodila našu zemlju, smanjen je broj priliva stranih direktnih investicija, smanjena je količina stranog kapitala u našoj zemlji koji je pokretač ekonomije svake države, napomenimo samo da je najveći uvoznik stranog kapitala Engleska i koji je bitan činilac za dalji ekonomski razvoj ove države. Kriza je na indirektan način pogodila dosta naših kompanija i preduzeća koja posluju sa inostranim kompanijama, što je dovelo do otpuštanja radnika, povećanja nezaposlenosti, rasta stope inflacije..Skupi i nepovoljni krediti i
njihova sve manja mogućnost dobijanja dovode do toga da je sve manje kapitala na našem tržištu što će se nepovoljno odražavati na dalji ekonomski razvoj Srbije u celini..Takodje moramo reći da predaja gotovo svih naših banaka u strane ruke koje je omogućila Vlada Srbije još jedan od uzroka zašto osećamo i mi kao država ovu krizu iako nismo direktno pogođeni istom.

Ko i na kakav način pokušava da utiče na pozitivan ishod događaja i procesa obrađenih u članku?

Kriza likvidnosti u bankarskom sistemu imala bi negativan uticaj na stabilnost celokupnog privrednog sektora i povećala bi stepen rizika zemlje. Zahvaljujući politici visokih stopa obaveznih rezervi na zaduživanje u inostranstvu i na domaće i devizne depozite, bankarski sektor Srbije je u poodmaklim fazama finansijske krize iskazivao pokrivenost depozita deviznim rezervama u visini od 86%, što je znatno iznad pokazatelja drugih zemalja u regionu, kod kojih je ovaj pokazatelj iznosio 35%. Likvidnosti aktive banaka doprinosile su tzv. repo transakcije, instrument koji sprovodi NBS prodajom visokolikvidih (repo) hartija od vrednosti, koje se nakon dogovorenog perioda mogu refinansirati kod NBS. Pod pretnjom krize likvidnosti, banke nastoje da povećavaju svoj depozitni potencijal, što podrazumeva povećanu tražnju za dugoročnim depozitima kao stabilnim izvorom sredstava, o čemu svedoči povećanje pasivnih kamatnih stopa. S toga je Narodna Banka Srbije reagovala ukidanjem obavezne rezerve i poreza na deviznu štednju. Smanjenju uticaja finansijskih šokova na bankarski sistem Srbije najviše su doprinele restriktivne mere NBS i snažna kapitalna baza, koja je kroz pokazatelj adekvatnosti kapitala (kapital u odnosu na kvalitet aktive banke), Srbiju vrednovala znatno većim prosekom nego druge evropske zemlje.